И у једном од најтежих тренутака за Србију, како га носиоци власти описују, док их светске силе притискају да реше проблем Косова и Метохије како би оне хтеле, а насловне стране новина пуне планови криминалних група да организују убиство председника, Ана Брнабић у приоритете својих медијских наступа ставља критику једне „групе медија и тајкунских аналитичара“, приписујући неретко том другачијем мишљењу и одговорност за тренутну ситуацију. Иако чест, позив на одговорност јавне речи никада није усмерен ка неком од директора бројних, углавном недавно насталих центара и института, који се грађанима као аналитичари, све чешће про-НАТО оријентације, обраћају са телевизијских екрана и насловница већине провладиних штампаних медија. Одавно саговорници медијима нису само учесници догађаја, стручњаци за неку област, аутори научних студија, него и бројни представници невладиних организација, чијих активности је далеко мање од њихових наступа у медијима. Неретки су примери да су те организације основане готово у исто време када је њихов представник почео да се појављује у медијима, а већина мејнстрим тумача данашњице представља потпуно неактивне организације основане у последњих неколико година.