НИН online

Пре и после Самита ЕУ - Западни Балкан

Од кафане до Тиране

Након што је Куртија назвао терористичким олошем, Рашића и Раду Трајковић сместио на „дно каце“, а званичнике ЕУ оптужио за „бедни антисрпски однос“, Вучић се запутио у Тирану и још једном доказао да медијски рат може да се започне и заврши за три дана

Да не оставља изразит утисак неозбиљности, да није реч о теми коју две трећине грађана сматра најважнијом, био би комичан заокрет у односу председника Србије према Самиту Европска унија - Западни Балкан, који је организован у Тирани 6. децембра. Да је бар више од три дана трајала српска претња празном пушком да представници Србије неће учествовати на скупу због уласка Ненада Рашића и Раде Трајковић у косовску владу, можда би и реакције „западних партнера“ на овај аутократски и шовинистички потез Аљбина Куртија биле иоле смисленије од изјаве тамошњих гласноговорника да поступак ово троје „према прелиминарним анализама највероватније није по Уставу Косова“.
Тужније од наступа Александра Вучића, толико експлозивног да је већ у наредном обраћању председник био приморан да објашњава јавности да није био пијан док је Куртија називао терористичким олошем, Рашића и Раду Трајковић смештао на „дно каце“ а званичнике Европске уније у „бедни антисрпски однос“ била је одлука да се на једнодневни скуп, ипак, оде практично - ни због чега.
После састанка са пар европских бирократа Вучић саопштава да ће на велико инсистирање сарадника, који се надају да ће „добити макар један одговор“ на многе непознанице, ипак ићи у Тирану, иако сам тамо не очекује ништа сем да „њих 20 говори о санкцијама Русији и о проблему Косова на неадекватан начин“. „Нисам сигуран, али свакако ће некакве користи бити од мог одласка у Тирану, а ако не бих отишао, можда и не би било користи, али би било велике штете за нашу земљу“, рекао је Вучић.
Један експеримент који је доказао да медијски рат може да се започне и заврши за три дана скончао је признањем председника да је погрешио и можда емотивно реаговао, иако о свима које је поменуо не мења мишљење. Његова бивша страначка колегиница Рада Трајковић најавила је по именовању на функцију саветнице свог колеге Рашића (на месту министра за заједнице) својеврсни рат против Вучића и Српске листе, за коју каже да има „монопол на ментално промовисање Срба“. Сам Рашић раније је био и „Тачијев Србин“ када је као функционер Српске либералне странке обављао дужности у институцијама у Приштини, пре интеграције Срба. Иако опонент СЛ, сада лидер Прогресивне демократске партије, Рашић је до априла 2020, док није оптужен за корупцију у Влади, био и саветник премијера. Више од политичког багажа двоје представника ГИ „Слобода, правда, опстанак“ оспорава их резултат те листе на изборима. Посланички мандат додељен је њиховом колеги Цветку Вељковићу, који је два дана касније напустио ГИ, те је Рашићева реплика Европској унији да „по уставу премијер има право да именује кабинет без одобрења скупштине“ пуко избегавање одговора на суштинско питање - кога, тачно, он и Трајковић представљају у институцијама за које су као кандидати освојили 1.508 од око 50.000 гласова Срба. Са тим бројем гласова чак и комично минимални циљ који Трајковић наводи - да се сазна о чему се разговара у Бриселу - звучи као изговор за обично хватање о ногар фотеље. Јединима, који су пристали да Куртију омогуће континуитет са каквим-таквим Србима у влади чак ни та одлука, противна вољи већине српске заједнице која је напустила институције, не може повећати политички утицај.
Док на самиту премијери и председници земаља чланица ЕУ, предвођени Олафом Шолцом и Емануелом Макроном, као квочка пилиће скупљају изопштене суседе, којима би уместо обећаног залогаја да одрже још неколико васпитних лекција уз мало ситног мита у виду укидања роминга и нових обећања о разним програмским милионима (у случају Србије, 165 милиона евра за енергетику), преговарачки капацитет и хомогенизујуће последице, који су произашли из одлуке Срба са КиМ да напусте косовске институције, данас имају мању снагу него што су имали јуче. И изгубиће сваки смисао ако се актери сложе да ће се, приликом одлучивања о томе ко ће у Приштини заступати интересе Срба са КиМ, водити рачуна само о томе шта пише у уставу Косова.
Д. Пејовић

Д. Пејовић

Share on Facebook

Постојећи коментари (0)| Пошаљи коментар

Коментари