Inflacija usporava, ali bitka još nije okončana

Inflacija u regionu Zapadnog Balkana i dalje je visoka, a da bi došla u ciljane okvire od dva do tri odsto godišnje, potrebno je između godinu i tri godine. Monetarna politika bila je podrška fiskalnoj u vreme pandemije i izdašnih ekonomskih mera podrške i građanima i privredi, ali sada je vreme kada bi fiskalne vlasti trebalo da tu podršku uzvrate, ne potpirujući inflaciju i da na taj način pomognu centralnim bankama da se izbore sa rastom cena, ključne su poruke koje su se mogle čuti od guvernera centralnih banaka zemalja regiona, koji su se početkom nedelje okupili na jubilarnom desetom po redu Samitu ministara finansija i guvernera centralnih banaka regiona, u organizaciji Saveza ekonomista Srbije. Otvarajući ovogodišnji Samit u Bečićima Aleksandar Vlahović, predsednik Saveza ekonomista, rekao je da su prognoze o ekonomskom oporavku nešto optimističnije nego što su bile na jesen 2022, dok se inflacija, naročito u Sjedinjenim Američkim Državama, smanjuje bržim tempom nego što se očekivalo doskoro. „Došlo je i po pada, odnosno stabilizacije cena energenata, dok se i brže uspostavljaju globalni lanci snabdevanja. Šanse za dugu i duboku recesiju su sve manje. Ako se i dogodi, izvesno je da će recesija biti tehnička i plitka, odnosno da će njome možda nakratko biti pogođene neke zemlje EU, poput Nemačke“, rekao je Vlahović, upozoravajući da i dalje postoje mnogi rizici, a pre svega neizvesnost u pogledu trajanja i intenziteta sukoba u Ukrajini, eventualno usporavanje ekonomskog rasta Kine, kriza u bankarskom, odnosno finansijskom sektoru kakva se nedavno desila u SAD i Švajcarskoj, kao i moguće pucanje balona na tržištu nekretnina u Kini i prelivanje te krize na ostatak sveta. Govoreći o regionu Zapadnog Balkana, Vlahović je istakao da je inflacija najveća u poslednje dve decenije, odnosno da su inflatorni pritisci i dalje prisutni, iako se u pojedinim zemljama pojavljuju optimistični znaci. „Prema aprilskim podacima, dve zemlje, a to su Srbija i Severna Makedonija, imaju dvocifrene stope inflacije, dok su ostale već spustile inflaciju ispod 10 odsto. U Albaniji je ona samo 4,6 odsto“, kazao je predsednik Saveza ekonomista, zaključujući svoje obraćanje podacima koji govore kako o stagnaciji u procesu pristupanja zemalja regiona Evropskoj uniji, tako i na polju ekonomske konvergencije. „Naša konvergencija, to jest približavanje razvijenim ekonomijama EU se smanjuje, trenutno smo na četvrtini razvoja najrazvijenijih, trećini zemalja jugozapadne Evrope i na polovini razvoja zemalja centralne i istočne Evrope. Istraživanja Fridom hausa pokazuju da i dalje živimo u delimično slobodnim zemljama, da imamo hibridno-tranzicione režime, dok istraživanje Reportera bez granica pokazuje da je u većini država regiona nivo medijskih sloboda problematičan“, rekao je Vlahović želeći da ukaže i na značaj izgradnje jakih institucija u zemljama regiona. Radoje Žugić, guverner Centralne banke Crne Gore i Željko Jović, viceguverner Narodne banke Srbije složili su se da su dva ključna zadatka njihovih institucija cenovna i finansijska stabilnost, ali su značaj ova dva cilja poređali drugačije. Tako je Žugić finansijsku stabilnost stavio iznad cenovne, a kao razlog naveo činjenicu da bez finansijske stabilnosti nema ni stabilnog ekonomskog rasta, dok je za Jovića cenovna stabilnost, odnosno borba sa inflacijom, ipak, važnija od finansijske stabilnosti. Žugić je naveo da Centralna banka Crne Gore, zemlje koja koristi evro kao valutu, nema druge instrumente borbe protiv visoke inflacije do politike obavezne rezerve banaka, ističući pritom da je zbog naglog rasta referentne kamatne stope Evropske centralne banke došlo i do naglog rasta kamatnih stopa u Crnoj Gori. „Smatram da je reakcija ECB mogla biti drugačija. Sa povećanjem kamatne stope trebalo je krenuti ranije, što bi omogućilo da to povećanje bude postupnije nego što je bilo. ECB se dugo kolebala da počne sa zatezanjem a onda je pritisnuta rastom inflacije naglo i u kratkom roku povećala kamatu, što je uticalo na nagli porast kamatnih stopa komercijalnih banaka. Sem visokih kamata, svi drugi parametri su na istorijskom maksimumu, a zadovoljni smo i prilivom stranih direktnih investicija, doznaka, kao i istorijskim prihodima od turizma, kojima se zapravo finansiraju naši deficiti“, istakao je guverner Centralne banke Crne Gore navodeći da je inflacija u toj zemlji sa 17,2 odsto, koliko je bila najviša stopa, sada već pala na nivo od osam procenata. U sličnoj situaciji je i Centralna banka Kosova čiji je guverner Baškim Nurboja istakao da je inflacija tamo uvezena, te da monetarne vlasti nemaju instrument kojim mogu da utiču na njeno smirivanje. Takođe, politika povećanja obavezne rezerve banaka se nije menjala, jer je procenjeno da bi to imalo negativan uticaj na kamate i kreditnu aktivnost. Za Borisa Vujčića, guvernera Hrvatske narodne banke i Tinu Žumer, viceguvernerku Banke Slovenije posebno je problematična spirala rasta cena i plata, iako je i u jednoj i u drugoj zemlji stopa inflacije znatno niža nego u većini preostalih ekonomija Zapadnog Balkana. Vujčić, naime, kaže da je u Hrvatskoj došlo do realnog rasta zarada, odnosno da su plate rasle više od stope inflacije, te da je taj njihov rast posle godina obrnutog trenda ovaj put došao iz privatnog sektora. Prema njegovim rečima, privatni sektor je ovoga puta za razliku od prošlih vremena pogurao rast plata, pa je i uprkos činjenici da se u njegovoj zemlji inflacija smanjuje brže nego u EU u proseku, bojazan od spirale inflacije i plata i dalje na snazi. Iako među državama regiona imaju najmanju inflaciju od samo 4,6 odsto u aprilu ove godine, viceguvernerka Banke Albanije LJuljeta Minhozi kaže da je to ostvareno zahvaljujući činjenicama da je tamošnja privreda oslonjena pre svega na energiju iz hidroizvora, pa je samim tim i manje pogođena rastom cena gasa na svetskim tržištima. Uz to, dodaje ona, cena struje je regulisana, pa je to zapravo uticalo na znatno manji skok cena u odnosu na druge države regiona. „Vlada sada razmatra da ukine regulisanje cena struje, pa ćemo videti kako će to uticati na rast cena. U svakom slučaju, inflacija jeste naš najveći izazov, jer postoje i dalje izraženi inflatorni pritisci, a oni uglavnom ovoga puta dolaze sa tržišta rada. Naše tržište rada je veoma rigidno, imamo najmanju stopu nezaposlenosti u poslednjoj deceniji i nedostatak radne snage. Zbog toga postoji pritisak na zarade. Zato smatramo da je naš glavni zadatak, ali i problem upravo inflacija“, kazala je viceguvernerka Centralne banke Albanije. Željko Jović, viceguverner Narodne banke Srbije, istakao je da NBS ne vidi razlog da dalje povećanje referentne kamatne stope koja je trenutno šest odsto. Jović je istakao da je NBS i pre politike povećanja ove stope primenjivala politiku povećanja repo stope, čime je uticala na likvidnost na tržištu. „Na taj način smo do aprila prošle godine uticali na inflaciju, a onda smo krenuli sa postepenim povećanjem referentne kamatne stope. Da je ta politika dala efekte na kamatne stope banaka vidi se i po usporavanju kreditne aktivnosti. Naša politika je imala efekta na transmisiju kamatnih stopa na tržištu, najpre je uočeno da rastu varijabilne kamatne stope na kredite u dinarima, a onda je rast kreditne aktivnosti smanjen. Sada je on 4,4 odsto, a doskoro su te stope rasta bile dvocifrene“, kazao je Jović navodeći da NBS ne vidi u narednih godinu dana razloge za povećanje referentne kamatne stope. „Stopa od šest odsto deluje u pravcu smanjenja inflacije, što jeste naš primarni cilj“, naveo je viceguverner NBS uz opasku da pored cenovne i finansijske stabilnosti naša centralna banka podržava i ekonomski rast. Anita Angelovska Bežoska, guvernerka Narodne banke Severne Makedonije, istakla je da je, za razliku od Albanije, ekonomija Severne Makedonije jako ranjiva na energetsku krizu, koja je otežala ne samo borbu sa inflacijom, nego i sa kursnim razlikama. „Moramo ostati mudri kada je u pitanju borba sa inflacijom, ona će sigurno ostati visoka do kraja naredne godine. MMF inače procenjuje da su u regionu Zapadnog Balkana referentne kamatne stope manje nego što bi trebalo da budu, te da samim tim postoji rizik da će one morati dodatno da se povećavaju. Senad Softić, guverner Centralne banke Bosne i Hercegovine, insistirao je na činjenici da nije inflacija isključivi problem monetarnih vlasti, odnosno da one nisu svemoćne u borbi za njeno smanjenje ukoliko nemaju adekvatnu podršku u fiskalnim vlastima. Govoreći upravo o saradnji i koordinaciji dveju ekonomskih politika, on je istakao da je njihova saradnja sa fiskalnim vlastima zadovoljavajuća, ali je napomenuo da je vreme kada su i fiskalna i monetarna politika bile u funkciji sanacije posledica pandemije prošlo, odnosno da bi takva politika izdašnih davanja privredi i stanovništvu sada bila kontraproduktivna i suprotna monetarnoj politici. Guverneri u Bečićima listom su ponavljali da je ovo vreme u kojem fiskalna politika mora biti krajnje oprezna, svaka nova davanja moraju biti precizno ciljana i ograničena, jer ukoliko se krene sa fiskalnim podsticajima, to će potpiriti inflaciju i obesmisliti dosadašnju borbu sa visokim i brzim rastom cena. Od Borisa Vujčića mogao se čuti i najkonkretniji stav da je ovo vreme kada bi trebalo da fiskalna politika uzvrati monetarnoj podršku koju je od nje dobila u vreme pandemije. Na tome je insistirala i Anita Angelovska Bežoska iz Narodne banke Severne Makedonije, navodeći da je kontekst u kojem smo se našli u vreme pandemije i sada potpuno drugačiji. „U vreme pandemije su i jedna i druga politika bile usaglašene i radile u istom cilju, ruku pod ruku, a sada je to nemoguće. Sada cenovna stabilnost i vraćanje inflacije u ciljeve mora biti prioritet, nema trenutno važnijeg fokusa od tog i fiskalna politika mora podržati monetarnu na tom putu. U suprotnom, visoka inflacija će se dugo zadržati, a to nije dobro ni za koga“, istakla je ona navodeći da je nivo javnog duga u regionu za oko 10 odsto veći nego u vreme pre pandemije. „Javni dug je zbog izdašne politike povećan i ukoliko bi se tako nastavilo, to bi primoralo centralne banke da još više zatežu monetarnu politiku, a to će onda uticati negativno i na stopu ekonomskog rasta i na nivo duga“, ukazala je ona. Guverneri su se posebno osvrnuli na odgovornost fiskalnih vlasti kada je u pitanju povećanje plata, što zbog rigidnog tržišta rada i pritiska na visinu zarada usled nedostatka radne snage, što zbog zahteva za veće plate zbog značajnog rasta cena. Podsećajući da su zemlje regiona već prošle kroz periode nekontrolisanog rasta cena i opasnost koja vreba kada inflacija i plate krenu da trče međusobnu trku, ko će koga nadmašiti, čelni ljudi centralnih banaka zemalja regiona podsetili su na činjenicu da visoka inflacija ne pogoduje nikome. Ni državama, pogotovo onim u kojima je stopa javnog duga visoka, ni privredi, a ni stanovništvu, naročito siromašnim i građanima sa najnižim primanjima. I ponovili da jesu optimisti kada je u pitanju smirivanje cena, ali da borba svakako još nije gotova, naročito ako do opuštanja dođe pre nego što bi trebalo. Petrica Đaković