Zaposleni Instituta Vinča su ispoštovali sve mere zaštite od zračenja

U tekstu Anatomija jednog akcidenta, autora Jagoša Raičevića izneto je niz neistina i subjektivnih kritika samog autora, bez ikakvih profesionalnih i stručnih kriterijuma i neophodne objektivnosti pri pisanju članka. Autor se poziva na neobjektivan članak CINS-a koji sadrži netačne podatke, nestručnu interpretaciju i ukazuje na potpuno nepoznavanje novinarke, koja je autor članka u CINS-u, zakonske regulative u ovoj oblasti. S obzirom da smo neprijatno iznenađeni iznošenjem brojnih netačnosti vezanih za aktivnosti Laboratorije za zaštitu od zračenja i zaštitu životne sredine, organizacione jedinice Instituta Vinča, kao i tendencioznošću celokupnog teksta, želimo da argumentovano opovrgnemo svaku netačnost, i omogućimo cenjenim čitaocima NIN-a da budu u mogućnosti da uvidom u sve činjenice nepristrasno izgrade svoje mišljenje. Zaposleni Instituta su tokom delovanja u vanrednom događaju ispoštovali sve odrednice zakonske regulative i obavili su posao u skladu sa dobrom praksom, primenom osnovnih principa zaštite od zračenja, te je nejasna sumnja na „zaveru ćutanja“ koju pominje autor teksta. U svom tekstu u formi analize vanrednog događaja, dr Jagoš Raičević iznosi subjektivno viđenje polazeći (slučajno ili namerno) od netačnih premisa iz kojih proizilaze i netačni zaključci. U konkretnom slučaju, izvor je bio pod regulatornom kontrolom, međutim, nestručnim i nesavesnim rukovanjem od strane zaposlenih u Zavodu za zavarivanje, koji se nisu pridržavali internih procedura i mera propisanih Programom zaštite od jonizujućeg zračenja došlo je do gubitka izvora. Dakle, visoke doze zračenja su dvojica zaposlenih primili tokom obavljanja radiografskih snimanja s obzirom na to da su izvesno vreme proveli u neposrednoj blizini izvora približne aktivnosti 30-50 Ci, ne znajući kakvoj opasnosti izlažu sebe s obzirom na činjenicu da kod sebe nisu imali ni jedan instrument kojim bi mogli registrovati povišen nivo zračenja. Zaposleni Zavoda za zavarivanje su profesionalno izložena lica, te indukovana situacija ne može biti rezultat neznanja, već isključivo nemara. Laboratorija za zaštitu od zračenja i zaštitu životne sredine, organizaciona jedinica Instituta Vinča ima ovlašćenje za izradu Izveštaja o sigurnosti i programa zaštite od zračenja, izdato od regulatornog tela, Direktorata za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost, a dobijeno u skladu sa uslovima i procedurom propisanom zakonskim i podzakonskim odredbama iz ove oblasti. Navedeni akti predstavljaju upravo skup procedura ustaljenih u konkretnom poslu, koji se izrađuju za korisnike izvora zračenja i generatore zračenja. Svi ti akti su kompletni, kvalitetni i krajnje razumljivi za korisnika. Zaposleni Instituta Vinča su izašli na teren u subotu, 5. juna 2021. u jutarnjim časovima, nakon što su prethodni dan oko 21 čas pozvani od prestavnika Zavoda za zavarivanje, a u cilju rešavanja vanrednog događaja. Sprovedene aktivnosti u subotu i nedelju su se svodile na to da zaposleni Laboratorije Zaštita, Instituta Vinča lociraju izvor zračenja, a zatim da izoluju određenu količinu zemlje koja u sebi sadrži izvor zračenja, što je i urađeno. Sam proces lociranja izgubljenog izvora je bio jako složen, iz razloga što nije odmah, na terenu, utvrđeno ispadanje izvora, već nakon dužeg vremenskog perioda čime je omogućeno da izvor upadne u blato. Tražen je izvor okvirnih dimenzija pet puta pet milimetara u rovu dužine 100 i širine tri metra, u veoma kompleksnim i rizičnim uslovima. Dakle, nema prostora za ironiju i podsmeh. Tokom angažovanja zaposlenih Instituta Vinča, došlo se do postizanja nivoa propisanog parcijalnog ograničenja doze, odnosno granične doze izlaganja pojedinaca u okviru odobrene prakse, a koja za cilj ima da osigura da ukupno izlaganje pojedinaca u okviru odobrenih praksi ostane unutar granica doze. Odluka da se ide do navedenog nivoa izlaganja je apsolutno legitimna i legalna, jer se uzima u obzir rizik po zdravlje svakog zaposlenog, kao i obaveza da se ne ide do maksimalno dozvoljenog nivoa. Odluka o nivou izlaganja zaposlenih Instituta Vinča je poslovna odluka Instituta kao poslodavca. U vezi s tim, stavovi drugih lica o tome do koje doze se trebalo ići su krajnje subjektivne, neargumentovane i predstavljaju mešanje u poslovne odluke Instituta, kao najeminanentijeg pravnog lica sa najdužom tradicijom u obavljanju radijacionih delatnosti, što je i autoru članka iz iskustva poznato i jasno. Uostalom, da li vizija autora teksta o rešavanju ovog događaja podrazumeva angažovanje zaposlenih Instituta po cenu da neko od njih primi dozu zračenja iznad one propisane Zakonom? Kako autor navodi „radnici INN Vinča su dakle, uz blagoslov Direktorata napustili mesto akcidenta iako su znali da ih niko neće zameniti. Napuštanje akcidenta koji je bio `u toku` od strane ovlašćene dozimetrijske službe je veliki profesionalni propust“ je netačna i pogrešno preneta činjenica, koja znatno utiče na kredibilitet Instituta Vinča kao profesionalne, društveno odgovorne ustanove. Upravo je Institut Vinča preduzeo aktivnosti i locirao predmetni izvor. Nijednog momenta akcident nije zbog delovanja Instituta Vinča bio ostavljen bez dozimetrijske kontrole, jer je upravo Zavod za zavarivanje, koji je obavljao posao u kom je došlo do akcidenta, obzirom da obavlja radijacionu delatnost, imao uslove za konstantno vršenje i kontrolu dozimetrije. Uzimajući u obzir navedeno, jasno je da je Institut Vinča u svemu delovao pre svega profesionalno, u cilju otklanjanja posledica događaja, vodeći računa o svakom zaposlenom licu, poštujući pozitivne propise iz ove oblasti. Bilo kakvo neargumentovano i činjenično nepotkrepljeno davanje informacija u sredstvima javnog informisanja narušava kredibilitet i ugled vodeće institucije u oblasti radijacije i renomirane naučne ustanove kakva je Institut Vinča, te insistiramo da se lični stavovi i subjektivne procene pojedinaca ne prenose kao argumentovan stav i istinite činjenice za širu javnost, u sredstvima javnog informisanja. Dr Marija Šljivić – Ivanović rukovodilac Laboratorije za zaštitu od zračenja i zaštitu životne sredine Dr Slavko Dimović pomoćnik direktora Instituta Vinča