Milorad Mandić Manda (1961-2016)

Nije im baš bilo milo da glumi, ali prihvatili su njegov izbor da upiše glumu, i to u trenutku kada je već imao posao i donosio platu u kuću koja je bila veća od očeve penzije i omogućavala lakši život za petoro novobeogradskih Mandića.

Rođen je na Dušanovcu, ali mu je odrastanje i školovanje na Novom Beogradu, kod Fontane, ostalo u najlepšoj uspomeni. Iz prve je primljen na Fakultet dramskih umetnosti u prvu klasu Vlade Jeftovića. Ne može da se seti kako se zvala prva predstava koju je odigrao u Bošku Buhi u kojoj su ga gledali i roditelji, ali zna da je bio mali Radojica, sa svojih 192 santimetra: To je najviši mali Radojica u istoriji pozorišta! Mama je otplakala sve njegove uloge u kojima gine, tata je bio vojnički uzdržan i nije hteo mnogo da pokazuje emocije. Manda je žalio što je otac Mitar umro a nije video njegov prvi film u pulskoj Areni Već viđeno koji je snimio kod Gorana Markovića. Bila je to Mandina prva veća uloga, jer sve pre toga je bilo dok trepneš, više ga nema na ekranu. Odigrao je ukupno tridesetak uloga u pozorištu, dvadesetak na filmu i petnaestak televizijskih.

Filmovi Lepa sela lepo gore, Rane, Rat uživo kao i neke pozorišne predstave, bili su mu posebno dragi jer predstavljaju generacijski zapis o vremenu u kome smo živeli. Manda je bio neodoljivi televizijski junak koga su deca obožavala, široka publika ga je volela kao junaka filma Ivkova slava Zdravka Šotre i serije Selo gori a baba se češlja, Radoša Bajića. Stipendista pozorišta Boško Buha, potom glumac u angažmanu i na kraju omiljeni upravnik Buhe koji nije dočekao da završi obnovu ovog teatra, umro je 15. juna na sceni Vuka Karadžića, na pretpremijeri komada Petar Pan u kostimu Kapetana Kuke. U publici su bili njegova supruga Anja i sin Andrija. Sahranjen je u Aleji zaslužnih građana u Beogradu, uz zvuke pesme Nesanica.
Imao je dva braka i četvoro dece - Marka, Mariju, Filipa i Andriju.