Krik protiv palanačke kulture

Foto Vladimir Jevtić

Kada se halom nekadašnjeg Trudbenika, a sada umetničkog prostora Devetke, festivala koji spaja različite umetnike, začulo prvi put iz stomaka - Svi sve znaju. Samo se prave ludi, znao sam da imamo predstavu o nama. Ali i o Srbiji. Čuo se vapaj protiv saučesništva u teškom zločinu ubijanja ljudskih osobina zarad bilo kog višeg cilja. Ostaci su i krik protiv malograđanske i palanačke kulture.

Ovo osećanje reditelja Andreja Nosova podelila je i publika koja je krajem prošle nedelje zdušno pozdravila predstavu Ostaci Vuka Boškovića (27), koji je završio osnovne i master studije dramaturgije na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, i koji za NIN kaže: Ostaci je tekst o mojoj generaciji koja je sada zrela, a koja se formirala u društvu u kome je ignorisanje, opravdavanje i slavljenje raznih zločina, od ratnih do političkih, bilo poželjno ponašanje. To su matrice na kojima smo odrasli. Ovaj komad nije držanje lekcija o ratnim zločinima, već je napisan sa namerom da ispita šta se dešava sa narednom generacijom, onom koju su podigli ljudi koji su verovali i veruju da je najbitnije pitanje o ratu - a šta su oni nama uradili?

Publika je uživala u muzici briljantne kompozitorke i performerke Irene Popović Dragović, u svojevrsnom performansu koji su izveli i Riječanka Jelena Graovac i Miloš Timotijević, beogradski glumac mlađe generacije. Reditelj Andrej Nosov kaže da je bilo jednostavno napraviti predstavu:

Imamo stav, odličan tekst i želju da govorimo. Zanimljivo je da ni Miloš ni Jelena ranije nisu svirali. I tu se kreće ceo koncept. Život je orkestar u kome koliko god da si raštimovan pokušavaš da se snađeš. Po našoj prirodi. Sve kao u životu, gradili smo spontano. Trudili se da budemo jasni, bez teatarskih maštarija, već glasno i u glavu da govorimo o licemernom ćutanju. O rastanku i lažima.

Šta smo osim saučesnika, ako ne pokušamo pitaju junaci ove igre koja se odvijala u sat vremena. Oni govore jezikom nove generacije koji nije dopadljiv već surov, znojav i glasan. Baš kao i generacija kojoj pripadaju. Reditelj Nosov nas obaveštava: Od jeseni, predstava će se igrati svuda, tamo gde je važno šta radite, a ne za koga i pod čijim okriljem. Biće to hale, sale, hodnici. Sve sem naših teatara. Ostacima je mesto na ulici.

Za manje upućene, važno je reći da je ovog leta prostor bivšeg Trudbenika u Višnjičkoj banji doživeo poseban bum. Otkrio ga je pre četiri godine vajar Viktor Kiš i učinio dostupnim umetnicima i publici zajedno sa partnerom Ognjenom Bulatovićem. Kiš za NIN objašnjava: Sva pravila, mogućnosti i načini kako se do sada umetnik predstavljao u Srbiji, pomerena su ovim projektom. Ne možeš se oslanjati na državu jer ona sama ima probleme sa sobom i ovo jeste trenutak kada se ne pitaš šta može država da uradi za tebe, nego se potrudi da to sam učiniš samom sebi i na taj način pomogneš svoju profesiju, a na drugoj strani rasteretiš sistem u kome živiš. Način na koji Ciglana danas funkcioniše je u stvari udruživanje kreativaca i skretanje pažnje javnosti na to da danas umetnik ne sme da bude kategorija na margini sistema.

Ove godine festival Dev9t je okupio više od 1.000 umetnika iz zemlje i inostranstva. Festival su pomogle mnoge ambasade među kojima su najznačajnije ambasade Italije i Austrije. Pored njih tu je bilo i učesnika iz celog regiona. Osnovni moto festival je bio - Stvaraj dalje!