Zlostavljanje po zakonu

Foto Oliver Bunić

Dom za decu i omladinu ometenu u razvoju Veternik, bio je nedavno na udaru medija zbog smrti 22-godišnjeg štićenika S. T. koji je nastradao u požaru. Izolovan pod disciplinskom merom, mladić je izgoreo u zaključanoj sobi. Istraga je još uvek u toku.

Tragedija je izazvala bujicu protesta međunarodnih i domaćih nevladinih organizacija koje su i ranije ukazivale na loše stanje u institucijama za zbrinjavanje osoba sa teškoćama. Na njihove izveštaje reagovali su Human wrihts watch, Komitet UN za prava osoba sa invaliditetom, kao i zamenik zaštitnika građana Miloš Janković, apelujući (ponovo!) na vlasti da ubrzaju tranziciju u socijalnoj zaštiti u Srbiji. Inicijativa za prava osoba sa mentalnim invaliditetom (MDRI-S) pozvala je Vladu Srbije da bez odlaganja prekine sa daljom institucionalizacijom osoba sa mentalnim, intelektualnim i psihosocijalnim teškoćama, kao i da iskoreni sistem starateljstva i lišavanja poslovne sposobnosti koji ugrožava oko 20.000 ljudi u državi. A da se dotle prekine praksa zlostavljanja, zanemarivanja i torture nad licima koja borave u ovim ustanovama. Odnosno, da Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja zabrani njihovu izolaciju, vezivanje, prekomerni tretman medikamentima i druge vidove zavođenja reda i mira. A sve u skladu sa preporukama Komiteta UN i Konvencijom UN o pravima osoba sa invaliditetom, koju je Srbija ratifikovala još 2009. godine, od kada se nije mnogo pomakla u željenom smeru.

Razapet između najavljenog, savremenog koncepta socijalne podrške, i načina funkcionisanja koji treba da se prevaziđe, Dom u Veterniku, kao i onaj u Kulini, apostrofiran je kao alarmantni primer nepravilnosti u ophođenju sa korisnicima. I povrede njihovih prava garantovanih Ustavom RS i potpisanom Konvencijom.

Zbog svega ovog, ali i poslovičnog straha usled nepoznavanja ove, drugačije populacije, najčešće nevidljive zbog nesprovođenja inkluzije, posetiocu stoji knedla u grlu na ulasku u Veternik. Dvadeset hektara zelenila okružuje pitoreskne objekte za smeštaj ne samo dece i omladine, kako se očekuje po nazivu, već i starijih lica. Koji su u Domu dočekali zrelost, jer su kapaciteti ustanova za zbrinjavanje odraslih u međuvremenu prebukirani.

Taj početni strah razvejavaju nasmejana lica stanara Doma, obradovana suncem, ali i prolaskom direktora, Zorana Arbutine i gostiju - novinara. Svi su nečim zauzeti, ali radi da zapodenu razgovor. Deluju ispunjeno i zadovoljno. Primetna je i bliskost sa osobljem, naizgled veoma brižnim. Dobro raspoloženje korisnika, koje smatramo odrazom stanja u Domu, u MDRI-S će kasnije objasniti da proističe iz toga što ne znaju za bolje. Pa se snalaze u datim okolnostima.

Da su tu uglavnom celog svog veka, kaže i direktor Arbutina. Zaštićeni, prezaštićeni, ali, ponekad i izvan kontrole, zbog manjka zaposlenih. I, što je još važnije sa stanovišta međunarodnog prava, stacionirani bez svoje saglasnosti. Uglavnom lišeni poslovne sposobnosti, pa stoga pod protektoratom staratelja, iako je u toku sudska revizija postupaka sa ciljem da im se bar deo prava vrati, ako su se stekli uslovi .

U Domu Veternik korisnici su podeljeni po stepenu potrebne podrške, što se poklapa sa starom klasifikacijom stepena mentalne ometenosti, direktor Arbutina prihvata novu terminologiju, svestan da to sobom nosi i humaniju percepciju odnosa. Korisnika ima 535, dok je po uredbi Vlade iz 2013, kapacitet mešovitog Doma 500 osoba. Osoblja lekara, psihologa, defektologa, vaspitača, naizgled, ima dosta (271), ali suštinski nedovoljno, ako se uzme u obzir 24-časovna pažnja neophodna nekim od štićenika. Kao i nedavni, najblaže rečeno, nemili događaj.

Izolacija kojoj je podvrgnut S. T, kao vrsti kazne, ali i fiksiranje u slučaju agresije, dok se osoba ne smiri pod dejstvom lekova, u saglasju su sa domaćim Zakonom o zaštiti osoba sa mentalnim smetnjama. Međutim, u ovom slučaju, kako kaže Arbutina, procedura nije ispoštovana. Mladića negovateljica nije pregledala, pa je u sobu uneo šibice, a vaspitač nije konsultovao lekare. Oba su odgovorna lica suspendovana zbog posledica nemarnosti.

Žrtvi požara suspenzija direktno odgovornih ne može da pomogne, i ne oslobađa odgovornosti druge karike u lancu, pogotovu Vladu Srbije koja ne ukida razne vidove prisile, naglašava Dragana Ćirić Milovanović, direktorka MDRI-S, dodajući da su mere koje se ovde podrazumevaju, jednostavno nedopustive. I mogu se izbeći drugačijim pristupom - razgovorom, šetnjom na otvorenom, skretanjem pažnje na nešto drugo, kao što se čini, recimo, u Domu u Stamnici. Mnogo zavisi od stručnog tima, ističe, koji je zakazao u Veterniku.

Medijska pompa oko nesreće navela je bivšeg ministra Vulina da galantno ponudi ostavku direktora Arbutine. A to ništa ne bi promenilo, jer, zapravo, ceo sistem počiva na pogrešnim postulatima. Prema Konvenciji, odavno u sklopu našeg prava, svakoj osobi, bez obzira na smetnje, prilazi se pod pretpostavkom da može da razume šta joj se kaže, i odluči šta je za nju najbolje rešenje. Začudili bi vas razni oblici komunikacije sa višestruko ometenim licima, pa i onima koji ne govore, a koji se primenjuju u svetu, i mogu se videti i na internetu, kaže Dragana Ćirić Milovanović. U tom smislu novi sistem nudi rešenje: najbolju interpretaciju nečije volje, što mogućnosti zloupotrebe doskoro praktikovane formulacije najboljih interesa, svodi na minimum. Svaka vrsta slobode, pa i ova, povlači i odgovornost kojoj se štićenici institucija ne uče, ili se to radi na pogrešan način.



I pored učaurenog starog sistema, život u Veterniku ima svoju rutinu. Korisnici sa najvećim stepenom sposobnosti (zakonski ograničeni jedino u raspolaganju velikim novčanim svotama) razvrstani su po domskim zajednicama, sa tek povremenim nadzorom. Vode računa o urednosti soba, pomažu jedni drugima, late se posla (primera radi-čupkanja trave oko sadnica ruža) i van redovnih obavezau radionicama za šivenje, tkanje, vezenje, sitne popravke, na poljoprivrednim parcelama... Svako se stimuliše da ispunjava svoju ambiciju, recimo, da pravi padobrane od starih kišobrana. Funkcionalnim štićenicima dozvoljen je i izlazak u grad, pa se potpuno gubi iz vida da svi oni žive kao u zlatnom kavezu.

Preporuke Komiteta UN idu u drugom pravcu: što više osnažiti pojedinca za samostalnu egzistenciju, uz primerenu dozu podrške. Promena sistema bi u startu mnogo koštala državu, jer treba da održi stari način organizacije do konstituisanja novog. Ali, u tom smislu su nam dostupni pristupni fondovi EU, na koje Vlada ne može da konkuriše bez jasne socijalne strategije, navodi direktorka MDRI-S. Treba preusmeriti novac predviđen za svakog korisnika, da služi podršci u njegovoj samostalnosti, a ne i dalje slivati u održavanje zatvorenih institucija.

Osnaživanje daje bolje rezultate uz pomoć edukacije, i to u redovnim školama. U domskim radionicama štićenici usavršavaju veštine, ali nisu u kontaktu sa većinskom populacijom. Na svoju štetu, ali i štetu ostalih, bez prilike da se oplemene pri susretu sa drugačijim, rezon je pobornika inkluzije, takođe zajamčene zakonom.

Laik bi odmah rekao: a šta sa osobama sa teškim mentalnim i višestrukim smetnjama? I tu je moguće pružiti adekvatan tretman u lokalu, recimo, osnaživanjem porodica. Individualan pristup ne znači da na svaku osobu sa smetnjama ide druga, koja joj daje potporu, već razrađen plan i program na osnovu stepena potrebne podrške, naglašava Milovanovićeva. Takođe, promena sistema može da znači i prilagođavanje postojećih socijalnih usluga tako da budu svima dostupne. I ovo je sigurno rešenje nije u fizičkoj nezi, već treba obodriti i njihove mentalne kapacitete, ili ih bar prošetati po čistom vazduhu, što se u Veterniku, kako tvrde u MDRI, ne događa, iz istog razloga manjka zaposlenih.

U malim kućnim zajednicama veterničkog Doma, nalik dobro opremljenim vikendicama, ima i parova. NJihov polni život odvija se uz mere kontracepcije, što je takođe zakonski regulisano. Ali protivno Konvenciji UN po kojoj niko nema pravo da drugoj osobi uskrati dostojanstvo. Međutim, prema izveštajima iz nadzora tela Vlade i nevladinih organizacija, mnoge žene sa invaliditetom bivaju podvrgnute medicinskim tretmanima protiv svoje volje, poput ugradnje spirala ili drugih metoda vezanih za kontrolu rađanja, uključujući abortuse. U slučaju kada do prekida trudnoće nije došlo, ženama se deca oduzimaju, a one lišavaju roditeljskog prava. Samo zbog etikete mentalne ometenosti.

Kao i u drugim tranzicionim procesima, i u domenu socijalne zaštite ima izvesnih otpora. Nešto je do inercije sistema, a nešto i do straha zaposlenih da će ostati bez uhlebljenja. Neutemeljenog, tvrde u MDRI-S, jer, svako će naći svoje mesto u novom načinu organizacije, ukoliko je spreman za promene. Za to najčešće nisu spremni ni stanari Doma sa najvećim stepenom sposobnosti. Tako jedna draga žena iskazuje zebnju što novinarka NIN-a stalno nešto zapisuje. Sluti da je to nešto što je može dovesti do izlaska iz Veternika. Očito, više joj odgovara zaštićen položaj, jer drugi nije ni oprobala, naviknuta da zavisi.

I pored svega, u Srbiji ima izvesnih pomaka na polju ophođenja prema osobama sa mentalnim teškoćama. Sve preporuke su načelno prihvaćene, pokrenut je pilot-projekat Otvoreni zagrljaj. Ali, još mnogo toga mora da se menja u domenu zakonodavstva nižeg od Ustava i ratifikovane Konvencije. A pogotovo u okoštaloj praksi.