Nova imena i nova lica

Foto Bitef

I ove godine program Bitefa sastoji se odglavnog ipratećeg programa festivala,uzbrojne druge sadržajekoje će ponuditi svojoj publici.

U godini velikog jubileja Bitef festival prevazilazi evropski okvir koji je dominirao na festivalu poslednjih godina, i vraća se svom izvornom međunarodnom karakteru. U septembru mesecu zahvaljujući Bitefu, brojnim predstavama iz celog sveta, kao i učesnicima pratećeg programa, Beograd će biti prestonica svetskog pozorišta.

Gde je mesto Bitefa danas na evropskoj mapi pozorišnih festivala i koliko to zavisi od njegovog koncepta? Treba li tu nešto menjati? To su pitanja koja upućujemo selektoru dr Ivanu Medenici:
I na osnovu mojih ranijih putovanja i komunikacija sa stranim pozorišnim svetom, ali posebno na osnovu susreta koje sam imao radeći na ovoj selekciji, s ponosom mogu da kažem da Bitef i dalje ima veliki simbolički kapital u međunarodnim krugovima. Naravno, i stranci, kao i mi ovde svesni smo toga da Bitef više nema onaj položaj koji je imao na svojim počecima, jer je geostrateška pozicija Srbije i Beograda bitno izmenjena. Posle pada Berlinskog zida i ratova u bivšoj Jugoslaviji, Bitef više ne može da bude ono idealno mesto susreta i razmene umetnika iz dva dela ideološki najdublje podeljenog sveta. Međutim, svedoci smo da se u Evropi ponovo podižu ograde i to ovde, na našoj severnoj granici, da se svet ponovo ideološki polarizuje, ovog puta između bogatog severa i siromašnog juga, te da sa tog juga, iz Afrike i sa Bliskog istoka, dolaze reke unesrećenih ljudi koji kod nas čekaju azil za zemlje bogatog severa. Taj nesrećom uzrokovan susret različitih kultura ne treba da bude izvor frustracija za nas, već treba da pokrene ono najbolje u nama. Zato duboko verujem u utopističku ideju da Bitef i Beograd mogu ponovo da postanu veoma značajno mesto susreta i razmene između različitih kultura. Mi ćemo, recimo, na libansku predstavu Jašući oblak, jednu potresnu ličnu ispovest, dovesti, kao publiku, sirijske izbeglice iz prihvatnog centra u Krnjači.

Taj simbolički kapital Bitefa, nastao i na tradiciji Pokreta nesvrstanih, jeste i njegov najširi mogući multikulturalizam. Kada je Međunarodna asocijacija pozorišnih kritičara, koja održava svoj 28. kongres tokom Bitefa, odlučila da ovogodišnji laureat prestižne Talija nagrade, koja se svake druge godine dodeljuje svetskom kritičaru ili umetniku koji je doprineo globalnom razvoju misli o pozorištu, pripadne Nigerijcu Femiju Osofisanu, komentar je bio da je Beograd idealno mesto za ceremoniju dodele nagrade upravo zbog tradicije otvorenosti prema svim kulturama. Već ove godine vratili smo se toj izvornoj, multikulturalnoj tradiciji festivala: ima predstava umetnika iz Kine, Libana, Singapura, Indonezije, Obale Slonovače. Žiri nam čine stručnjaci iz Južne Koreje, Srbije, Italije, Nemačke i Nigerije.

Posebni izazov jeste kako u savremenom vremenu tretirati ideju novog u pozorištu, jer je danas to mnogo teže nego šezdesetih godina kad su granice između avangarde i mejnstrima bile oštrije. Ipak, Bitef ne sme da poklekne pred tim izazovom, on mora neprestano da ispituje mogućnosti mišljenja o novom i to nužno uz pomoć teorijskih debata u pratećim programima. Čak tri takve konferencije imamo ove godine, s učesnicima iz velikog broja zemalja.

Medenica objašnjava da jubilarni Bitef ima nekoliko glavnih koncepcijskih linija. Jedna je taj izlazak iz regionalnog i evropskog u najširi svetski kontekst. Drugi je tema izbegličke krize koja odlikuje veći broj predstava: pri tome, važno je reći da ovoj temi izabrane predstave ne pristupaju površno i senzacionalistički, nego da mnoge od njih tragaju za uzrocima izbegličke krize, u građanskim ratovima ili genocidima na Bliskom istoku i Africi, a za šta Zapad ima nemalu odgovornost:

Autori velikog broja ovih predstava su iz Zapadne Evrope, posebno iz zemalja nemačkog govornog područja, a što svedoči o kritičkom duhu, hrabrosti i osećanju odgovornosti evropskih umetnika, te nam daje nadu da ova ksenofobija i opšte desničarsko ludilo koje potresaju Evropu neće tako lako proći. Treća linija svodi se na estetičku rekapitulaciju gradiva. Koleginica Suša i ja smo pozvali predstave koje pripadaju najrazličitijim izvođačkim formama da bismo, baš na jubilarnom Bitefu, još jednom potvrdili da su sve one - pozorište: i savremeni ples, i dramsko pozorište, i dokumentarno pozorište i predstave-predavanja, i scenske instalacije, i novi cirkus... Od sledeće godine izoštravamo neke posebne, specifičnije novume u pozorišnim formama.

Šta je selektor hteo ove godine da dovede, a nije mogao i zbog čega? Ima li on svoje favorite na ovogodišnjoj smotri? Na ta pitanja Medenica za NIN odgovara:
Žao mi je što nismo doveli jednu potresnu, decentnim savremenim scenskim jezikom ispričanu žensku priču iz Irana: termini nisu odgovarali... Što se tiče drugog pitanja, meni su sva moja deca podjednako draga. Publika treba da se opredeljuje prema svom ukusu. Ko voli minimalistički, ultrasavremeni plesni spektakl, tu je kineska predstava 6 i 7. Ko voli bezobrazno, ironično, žestoko, politički angažovano pozorište, sa izvanrednom glumom, tu su Germani, dve nemačke i jedan austrijska predstava, i Hrvati. Ko voli sofisticiran, hermetičan i vrlo inteligentan umetnički eksperiment, tu je francuska predstava. Ko voli vrlo pametan, politički osvešćen i konceptualni savremeni ples, tu su singapurska predstava i naša Samo moje. Ko voli formalno nepretenciozan dokumentarni teatar s čistom i jakom emocijom, tu je libanska predstava.

Na ovogodišnjem Bitefu u okviru glavnog programa nas očekujedvanaest predstava, u devet dana, i to iz celog sveta. Iz vanevropskih zemalja Kine, Singapura, Libana, afričkih zemalja i naravno evropskih zemalja kao što su Nemačka, Austrija, Poljska, Francuska, Hrvatska i Srbija.

Zanimljivo je da se na ovogodišnjem Bitefu neće predstaviti nijedan reditelj niti koreograf koji su već nastupali na festivalu, a to znači da se nove pozorišne tendencije svode i na nova imena, odnosno nova lica.

Glavni program

Od 24. septembra do 2. oktobra, publika će videti sledeće predstave:
Teatr Polski Bidgošč, Poljska, KANTOR DOWNTOWN, autori: Jolanta Janičak, Joana Krakovska, Magda Mošijevič i Viktor Rubin
Plesno pozorište TAO, Peking, Kina, 6 7, koreografija: Tao Je
Burgteatar, Beč, Austrija, Volfram Loc, URNEBESNA TAMA, režija: Dušan David Paržižek
Šaubine am Leniner Plac, Berlin, Nemačka, SAOSEĆANJE. ISTORIJA MITRALJEZA, autor i reditelj: Milo Rau
Produkcija Gintersdorfer/Klasen, Berlin, Nemačka, AMBASADOR: NEMAČKO-AFRIČKI KOMAD SA PEVANJEM, autori: Gintersdorfer/Klasen
Produkcija Čoja Kafaija, Nemačka/Singapur, SOFTMACHINE: Rianto + Sijao Ke x Cihan, režija: Čoj Kafai
Bitef, Beograd, Srbija, SLOBODA JE NAJSKUPLJA KAPITALISTIČKA REČ, autorke: Maja Pelević i Olga Dimitrijević
Ešel 1:1, Pariz, Francuska, SVITA BR. 2 , koncept: kolektiv Enciklopedija reči i Žoris Lakost, kompozitor i reditelj: Žoris Lakost
Stanica Servis za savremeni ples, Beograd, Srbija, SAMO MOJE, autori: Ana Dubljević i Igor Koruga
Produkcija Rabija Mruea, Bejrut, Liban, JAŠUĆI OBLAK, autor i reditelj: Rabi Mrue
Narodno pozorište u Beogradu, Jovan Sterija Popović, RODOLJUPCI, režija: Andraš Urban
HNK Ivana pl. Zajca, Rijeka, Hrvatska, Sebastijan Horvat i Milan Marković Matis, NAD GROBOM GLUPE EUROPE, režija: Sebastijan Horvat