Nesrećna zemlja

Položaj i prosperitet zemlje zavise od njenog geostrateškog položaja, istorijskih okolnosti, raspoloživih resursa, od kojih je stanovništvo najvažnije. Nacije u kojima je poremećen balans mladih i starih, aktivnih i izdržavanih, zaposlenih i nezaposlenih, obrazovanih i neobrazovanih, te možda najvažniji balans između rođenih i umrlih nalaze se ne samo pred razvojnim, već se suočavaju i sa problemom opstanka. U Srbiji se neprekidno smanjuje očekivano trajanje života, a povećava prosečna starost stanovništva. To je kao kod bolesnika - kada se izjednačuju sistolni i dijastolni pritisak život je ugrožen. Srbija je prošla kroz dva različita perioda obeležena masovnim talasima imigracije i emigracije, što bitno predodređuje njenu ekonomsku i političku snagu. Prvi period, od prve polovine 19. do sedamdesetih godina 20. veka, obeležen je masovnim useljavanjem Srba i ostalih naroda na područje današnje Srbije. To je doprinelo da se saniraju porazni efekti na populaciju usled višegodišnjih ratova. Istovremeno u Srbiju je priticao kreativni i produktivni ljudski kapital. U tom periodu Srbija je jedno od najvećih imigracionih područja u Evropi. Ona je sanjana destinacija za Srbe i ostale južnoslovenske narode. Blagotvoran doprinos tih imigranata je nemerljiv, među njima su najznačajnija imena na polju nauke, umetnosti i kulture. Brojne zadužbine u Beogradu i spomenici na Kalemegdanu svedoče o tome. Drugi period počinje od 1965. i karakteriše ga emigracija umesto imigracije, usled nastupajuće ekonomske krize socijalističkog modela i radikalnog jačanja decentralizacije i federalizacije. Tada počinje rad na razgradnji Jugoslavije, a time i jačanje animoziteta prema Beogradu i Srbiji. Karakter i efekti emigracije mogu se sistematizovati u dve faze. U prvoj fazi, od 1965. do 1991, uzroci su prevashodno ekonomski (rastuća nezaposlenost) i nagli rast tražnje za radnom snagom u Evropi. Odlazi se prevashodno sa sela i iz posrnule industrije, odlaze radnici i seljaci sa ciljem da rade, zarade i da se vrate. Oni svoj boravak smatraju privremenim, mnogo rade i štede i veliki novac šalju u domovinu, što ublažava nadolazeću krizu. Prevashodno se investira u kuće, zemlju i podizanje standarda roditelja. Sistem ne daje šansu za produktivno ulaganje u biznis tako da ogroman novac završava u neproduktivnoj potrošnji i deviznoj štednji, koju političari vešto usmeravaju u republičke banke. Nažalost, danas smo svedoci ogromnih praznih vila, porušenih vikendica na Jadranu i takozvane stare devizne štednje potrošene na finansiranje propale ideologije koju sada obezvređenu vraćamo. Drugu fazu, od 1991. do danas, karakterišu velika pomeranja stanovništva izazvana haosom građanskog rata. Srbiju preplavljuju izbeglice koje su sve izgubile u Hrvatskoj, Bosni, Kosovu i ogromni kontingenti bivše JNA. Staro i osiromašeno stanovništvo ostaje u Srbiji, a armija mladih i obrazovanih koristi Srbiju kao međustanicu do Kanade, Australije i Evrope. Pored izbeglica intenzivira se i odlazak mladih, rođenih u Srbiji. Sada odlaze obrazovani pripadnici porodica srednje klase sa ciljem da zarade i da se nikada ne vrate. Novac sve manje šalju u Srbiju, kupuju kuće u inostranstvu, a prodaju imovinu roditelja u zemlji. Seljaci iz osamdesetih su pravili kuće u Srbiji, a sadašnji nastoje da prodaju imovinu i zauvek se odsele. Ako se tome doda odliv kapitala bogatih i iznošenje dobiti stranih firmi, vidi se sva dubina problema. Stoga je krajnje vreme da se razmisli o našoj strategiji razvoja. Ključno je pitanje zašto su ovde mladi, najbolje obrazovani studenti višak i trošak, a ne razvojni potencijal. Mi subvencionišemo industriju zasnovanu na manuelnom radu i otvaranje tuđih tržnih centara, a kapitalna industrija zamire. Važna mesta u državi, javnim službama i javnim preduzećima popunjavaju se podobnim kadrovima sa često vrlo sumnjivim ili čak falsifikovanim diplomama, a najbolji studenti sa Beogradskog univerziteta odlaze u inostranstvo. Poboljšanje pozicije BU na svetskim rang-listama (i pored neprekidnog smanjivanja sredstava za finansiranje) umesto da hrani društvo kvalitetnim stručnjacima olakšava egzodus u inostranstvo. Srbija gubi genetski potencijal, jer su obrazovani ljudi seme koje donosi plod. Srećne su one zemlje u koje ljudi dolaze , a nesrećne one iz kojih stanovništvo beži. Srbijo, osvesti se!