Izetbegovićeva istorija

Stvarna priča izgleda da se odvija izvan domašaja javnosti, a uključeni su međunarodna uprava, ambasade važnih zemalja, razne međunarodne misije koje deluju u BiH, ali i neki sasvim novi međunarodni nagovarači. Bošnjački član Predsedništva BiH, Bakir Izetbegović, kao da je zbunjen poslednjih dana izvesnim raznoglasjem u samom Sarajevu, pa je odlučio da konačnu odluku donese širi skup bošnjačkih političkih prvaka, verskih vođa i viđenijih intelektualaca. Do tada trpi pojedinačne istupe onih koji ga u medijskim nastupima prozivaju da ne može ići pred sud sa „praznim papirom“, do toga da mu „istorija ne bi oprostila ako odustane od obnove tužbe“. Druga dvojica članova Predsedništva Srbin Mladen Ivanić i Hrvat Dragan Čović su više nego jasno kazali da su protiv obnove tužbe, čime ona, smatraju, nema pravnu legitimaciju i uz to smatraju da nema nikakvih novih argumenata. Ivanić je o tome zvanično obavestio sud u Hagu i izgleda da je dobio povratnu informaciju da i oni tako misle. Ipak, u celoj gužvi medijski najveću pažnju je privukao nedavni poziv predsednika RS Milorada Dodika da se svi srpski predstavnici odmah povuku iz zajedničkih organa BiH. U nekim ranijim vremenima to bi imalo, verovatno, znatno veću težinu. Ovog puta od svih, pa i od svojih koalicionih partnera bez kojih nema većinu, dobio je odgovor da je nervozan i da za taj potez nikad nije kasno ukoliko bi bilo potrebe.