Bele pčele

Brdo šljake iz smederevske železare prišlo je prvim kućama sela Vranova. Meštanima pepeo pada po krovovima, a taloži se i u dečjim plućima. Gradonačelnica Smedereva došla je u Vranovo, hrabro, bez gas-maske. I samo što im nije rekla: ako Kinezi, usred Pekinga, idu sa gas-maskama, zašto ne biste i vi, dragi meštani Vranova. Ne možeš, bajo, da izvoljevaš; hoćeš da te Kinez plaća bedno i da, pritom, dišeš punim plućima. Uostalom, još Lenjin je rekao da je „industrijalizacija plus elektrifikacija jednako socijalizam“! I, nije, valjda, da ne znate da je u Kini još na snazi Mao Cedungov jednopartijski, dakle, komunistički sistem, samo što se to, danas, zove, kineski neoliberalizam koji nezadrživo ulazi u Srbiju donoseći nam ekološku katastrofu „ne plaćajući čak, ni rudnu rentu“(M. Zec). Elem, Kinezi hoće da uzmu i RTB Bor, i da odatle „napadaju“ Evropu zahtevajući da „nikako ne procuri vest o uslovima prodaje“!? Naš „kosooki“ premijer je, već, javno priznao da je „Kinezima smederevska železara ekonomski neisplativa“ te da je smederevska železara i dalje „politička fabrika“. To je, doduše, bila još od Titovih vremena. Železare su, odavno, ekonomski rentabilne samo ako se u visoke peći, uz železnu rudu, sipa i radioaktivni otpad! Bio sam „mladi lav“ iz NIN-a kada sam „ulovio“ nemački teretni brod „Brigita Berger“ kako u Kladovu istovaruje, u gluvo doba noći, radioaktivni otpad iz nemačkih atomskih centrala! Ubrzo je iznad Bora i Smedereva zabeležena povećana radioaktivnost u vazduhu! Raskrinkao sam ih serijom tekstova, a onda je Genšer, šef nemačke diplomatije, uputio protestnu notu svom jugoslovenskom kolegi Budimiru Lončaru. U toj diplomatskoj noti je pisalo: ako ne zaustavite pisanje beogradske štampe, vratićemo vam sve Rome iz Nemačke! Ali, manimo, za tren, meštane Vranova! Pita li se, bre, neko šta je sa pčelama u okolini Smedereva?! I šta će biti sa pčelarima iz sela Dragušice kod Kragujevca posle ove tragedije u fabrici oružja? A pitanje je da li pčele u okolini Bora, uopšte, i postoje. U subotu je, na beogradskom sajmištu, otvoren Deveti sajam srpskih pčelara. Išla i moja Bilja kod svog pčelara Anđelkovića iz Male Krsne. A bio i Filip Mek Kejb, predsednik Svetske pčelarske federacije. On kaže da pčelama, širom planete, preti istrebljenje! A Ajnštajn je rekao: „Ako bi pčele izumrle, za nekoliko godina izumro bi i ljudski rod!“ Kladim se da mu je i to šapnula naša Mileva iz Novog Sada. Jer, Srbi su, od pamtiveka, znali da su ih pčele spasile kada su predosetile Nojev potop pa su iz ravnice Podunavlja pobegle u planine. I ko je pošao za pčelama, taj je pretekao od Potopa. Sve je to zapamćeno u predanjima jugoistočne Srbije, a u svakom srpskom porodičnom rodoslovu, na početku, stoje - „Bele pčele“! K. G. Jung, moj guru iz Švice, sluša me netremice: „U knjizi Najstariji jezik Biblije, Anđelija Stančić-Spajić ubedljivo dokazuje da su sva imena Nojevih potomaka, uglavnom, srpska!? Šta ako je i Noje, onako, bez barke, krenuo, za pčelama, ka Karpatima, odakle su Srbi sišli, ali, ne u šestom veku, već pre osam hiljada godina!“ Javljam, odmah, Milošu da u „Bezbožniku“ moramo, kroz ceo film, da „provlačimo“ pčele, a on se smeška i kaže da mu je jedna pčela, upravo, sletela na prozor!? Prisluškuju nas, bre, i pčele, i, ne mogu da se načude našem glupiranju na ovoj planeti. A moja Crna samo dodaje: „Srbi treba da okrenu leđa i Kinezima i Evropljanina, i da počnu da se bave samo pčelama! Ako to ne urade, ovog puta, neće ih i spasiti ni neki novi Noje!“