Koliko zaista košta papir

Preduzeća u Srbiji podnela su više od 315.000 finansijskih izveštaja za 2017. Ako uzmemo u obzir da svaki izveštaj ima najmanje osam obaveznih listova, dolazimo do računice da su pri izradi ovih dokumenata upotrebili barem 2,5 miliona komada papira. Jedan na drugom, ovi papiri bi formirali kulu visine neverovatnih 253 metra. Upotreba ove količine papira i tonera za njihovo štampanje, koštala je privredu najmanje 380.000 evra. Globalno, papir lagano gubi trku sa ekranom, a pisano slovo na komadu hartije bije poslednju bitku sa „bajtom“ programskog koda. Poslednji trzaji se ogledaju u poslovanju kompanija koje su ostale taoci prevaziđenog nosioca podataka kao što je štampani papir. Sad već daleke 2007. prvi put je uspostavljen EDI sistem (sistem elektronske razmene podataka između pravnih subjekata) koji je utemeljio standard po kom će se kompanije rukovoditi radi ubrzanja poslovanja i smanjenja troškova. Dve godine ranije donet je Zakon o e-potpisu koji nikad nije postao operativan usled nedostatka podzakonskih akata. Još od Sive knjige 7, privreda zajedno s NALED-om apeluje da se omogući elektronsko arhiviranje dokumenata. Prepreka koju smo „uneli“ u informatičku eru jeste Zakon o kulturnim dobrima koji datira iz 1994. i nameće obavezu čuvanja i arhiviranje svakojake dokumentacije, čak i one koja nema veliku istorijsku vrednost. Do konkretnog pomaka došlo je prošle godine usvajanjem Zakona o e-poslovanju kojim je država pokazala nameru da uskladi regulativu s modernom svetskom praksom i omogući privredi da dokumentaciju kreira i čuva u e-formi. Kroz projekat „Ka administraciji bez suvišnih papira“, podržan sredstvima Fonda za dobru upravu Vlade Velike Britanije, tim koji čine NALED, Centar za evropske politike i kompanija Prajsvoterhaus Kupers pomaže resornim ministarstvima trgovine i kulture da izrade podzakonske akte koji će otvoriti vrata masovnoj upotrebi e-dokumenta. Veliki korak napred bilo bi donošenje zakona o arhivskoj građi radi regulisanja pitanja čuvanja i arhiviranja elektronske poslovne dokumentacije i otklanjanja eventualnog konflikta među propisima. Preporuka 11.11: Omogućiti privrednim subjektima čuvanje poslovne dokumentacije isključivo u elektronskom obliku Odgovorne institucije: Ministarstvo kulture i informisanja, Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija