Čovek koji je nedostajao tenisu

Niti je promenio ishranu i ponovo počeo da jede meso, niti je raskrstio s raznim duhovnim učiteljima – gurua Pepea Imaza zamenio je ovdašnji reiki-majstor Žarko Ilić – tek, Novak Đoković je u finalnom sudaru s Južnoafrikancem Kevinom Andersonom po četvrti put osvojio Vimbldon, najprestižniji turnir na svetu. Đokoviću je ovo 13. gren slem titula, a prva od Rolan Garosa 2016. godine, otkad se raspredalo, što javno, što kafanski, koji su sve mogući uzroci stagnacije, pa i regresije njegove igre do neprepoznatljivosti. Je li to odnos s roditeljima, braćom, suprugom, trenerima i lajf-koučima, treba li možda da razvali kakvu pljesku kako bi se vratio na tron, možda da nju-ejdž odvoji od pravoslavlja, kako bi prestao da nas razočarava? Kako bilo, u karijeri šestom pobedom na Andersonom, koja je iznenadila i trenera Marijana Vajdu, Đoković se popeo na deseto mesto ATP liste, ujedno postavši najniže rangirani igrač (21) koji je osvojio Vimbldon još otkako je Goranu Ivaniševiću isto pošlo za rukom pre 16 godina. Nije to jedina veza koju Đoković ima s Hrvatskom – pred finalnu utakmicu na Svetkom prvenstvu, iskazao je javnu podršku „vatrenima“ uz želju da postanu prvaci. Novinarske gromade Dragan J. Vučićević i Vladimir Đukanović su ga napali zbog toga, a videćemo hoće li Novak biti jednako pogodna meta ako se teniski vrati gde je bio pre dve i više godina. U međuvremenu je čestitao „momčadi“ na izborenom srebru i Luki Modriću na priznanju za najboljeg igrača. Nije, naposletku, mala stvar što su Đokovićevu pobedu u Volstrit žurnalu obeležili autorskim tekstom DŽejsona Geja, poznatog kolumniste, čiji je naslov: „Zdravo, Novače! Tenisu si nedostajao.“