Gde se zaturila nulta korupcija

Teško je ustanoviti da li su evropske institucije naivne, neobaveštene ili samo tolerantne prema aktuelnoj vlasti zarad njima znanih razloga (Kosovo ili možda Kosovo?), ali čitajući izveštaj GREKO, tela saveta Evrope za borbu protiv korupcije, nameće se još jedna mogućnost. Možda uređene demokratije jednostavno ne mogu da shvate da neko ko pretenduje na ulazak u EU i ko im uredno potura papire „vidite šta smo uradili i koliko smo se trudili“ može paralelno sa tim da buldožerom sravnjuje sve evropske vrednosti u državi koju je privatizovao. Kako drugačije shvatiti dobronamerni savet GREKO, ponovljen više puta, da Srbija ne može da se bori protiv korupcije dok ne uspostavi jasna pravila o „sukobu interesa i povezanim pitanjima koja se primenjuju za narodne poslanike, sudije i tužioce“, da se ne smeju gomilati funkcije (a kada su već na gomili da bi ih trebalo razdvojiti) i da bi o tome trebalo da se stara osnažena Agencija za borbu protiv korupcije? Očito kao nerazumevanje kome su taj savet tačno poslali. Adresirali su ga na Ministarstvo pravde, sa idejom da njegovu primenu kontroliše vlada. I sada bi trebalo da poverujemo da će Nela Kuburović ili Ana Brnabić naći zakonsko rešenje ili čarobni štapić da zabrane takvo ponašanje poslanicima i nosiocima pravosuđa u zemlji u kojoj nijedno od navedenih pravila ne važi za predsednika SNS-a, koji čak ni tu primarnu funkciju nije razdvojio od one sekundarne – predsednik svih građana Srbije. Naprotiv, baš u trenutku kada iz SE stiže upozorenje, on nemilice troši budžetski novac za stranačku promociju, putuje od našeg novca da bi lično u svim gradovima pozivao narod na kontramiting opoziciji, pri čemu ga premijerka nadležna da takvo ponašanje utera u evropske norme, prati u stopu uz usklik „bata je glavni“. I uz sve to, njegov stranački prijatelj i finansijer, koji sedi na čelu još neosnažene (šta će tek biti kada se osnaži) Agencije za borbu protiv korupcije mu blagonaklono klima glavom. Nadrealnosti situacije je očito svesna i Nela Kuburović, tako da se čak nije ni potrudila da obmane javnost o povoljnom izveštaju Greko, kao što je to učinila prošle godine. Tada je za izveštaj u kom je pisalo da od 13 preporuka Srbija nije ispunila nijednu izjavila da „Srbija ubrzano radi na ispunjavanju preporuka GREKO, od kojih su gotovo sve u većem delu već ispunjene, što je i navedeno u izveštaju tog tela”. Ovoga puta je takve besmislene izjave prepustila tabloidima (Alo: „Srbija pozitivno ocenjena“), a iz činjenice da ni ovoga puta nijedna od 13 preporuka nije ispunjena (10 je sprovedeno delimično, a tri nisu uopšte) izvukla je samo jednu utešnu vest. Pozvala se na zaključak GREKO, proistekao iz činjenice da su tri preporuke u međuvremenu „delimično ispunjene“ i da je pozitivno ocenjen Zakon o lobiranju, da se „sveukupan nivo usklađenosti ne može više smatrati globalno nezadovoljavajućim“ i istakla značaj toga – na Srbiju se više neće primenjivati član 32. Šta to znači? Uglavnom ništa za građane Srbije, ali je dobra vest za nju. Po pomenutom članu, GREKO ima prava da od zemalja koje su „globalno nezadovoljavajuće“ traži češće izveštaje o tome šta su uradile na sprovođenju preporuka, a ako one to otežu, da im šalje protestna pisma ili da to traži od nadležnih evropskih institucija. Uz to mogu i da šalju delegaciju na visokom nivou da bi lično objasnili značaj preporuka. Bez tih mera sledi manje deranžiranja za Nelu Kuburović i manje pravdanja zbog nerada na sprečavanju korupcije, bar u narednih godinu dana – do sledećeg izveštaja. A to nije malo imajući u vidu da su ovogodišnje preporuke takve da bi tvrdnja da smo u mogućnosti da ih ispunimo delovala kao baš loš vic. Jednostavno, preporuke su namenjene institucionalno uređenoj i civilizovanoj zemlji, a od kada je otpočeo četvrti krug pregovora sa GREKO i ono malo institucija koje smo imali je razgrađeno do kraja. Recimo, u delu koji se odnosi na narodne poslanike GREKO traži da se što pre donese kodeks ponašanja, da se to uradi konsenzusom a ne uobičajenim nadglasavanjem i da njegovu primenu kontroliše nezavisno drugostepeno telo. Koliko je to važno za NIN je još u decembru prošle godine objasnio predsednik grupe GREKO Marin Mrčela: „Borba protiv korupcije u najvećoj meri zavisi od političke volje i političari moraju razumeti da delotvorna vladavina prava nadilazi pojedinačne interese. Zapazili smo, recimo, da je širom Evrope ispunjavanje preporuka opalo kada smo počeli nadgledati sprovođenje preporuka koje imaju veze s politikom. Ali doneti kodeks za poslanike nije nikakva nuklearna nauka.“ Nije, i trebalo je da bude gotov još pre dve godine, ali predsednik komisije za njegovu izradu Aleksandar Martinović nije zakazao nijednu sednicu jer mu se verovatno nije dopadala ideja sa konsenzusom i obaveza da razgovara umesto da ponižava opozicione poslanike. A onda su u nedostatku kodeksa i nedostatku ikakve mogućnosti da rade ono za šta su delegirani od dela stanovništva, opozicioni poslanici otišli iz Skupštine. I što bi rekao predsednik Vučić: „Šta sad?“ Pa, moraće sam da smisli: da li će simulirati da je konsenzus sporazum sa SRS ili će sledeće godine, u izveštaju GREKO-u o onom što je učinjeno, naterati Nelu Kuburović da opet podmetne leđa i ponudi opravdanje „nismo mogli, razbežala nam se opozicija“. Baš kao što su je primorali da u poslednjem izveštaju koji je poslala, odgovarajući na zahtev da se zakoni više ne donose u hitnoj proceduri, navela da je u periodu od 1. novembra 2017. do 1. oktobra 2018. godine od 237 akata samo 124 usvojeno po hitnoj proceduri i da „nadležni organi smatraju da je ovaj broj razuman“. Situacija je još apsurdnija u preporukama koje se tiču pravosuđa. Zasada se kao mantra ponavlja opravdanje da novi Ustav još uvek nije donet, ali GREKO podseća na neprijatnu činjenicu: sačekaćemo, ali pre toga ste u obavezi da obezbedite javnu raspravu, dvotrećinsku većinu i referendum. A to u zemlji Srbiji nije nimalo lak posao: potrebno je namaknuti bar još nekoliko gongo organizacija koje će simularati „nezavisnu raspravu“ a da ih SE ne provali, zadovoljiti apetite onih nekoliko stranaka koje balansiraju između stava „mi smo opozicija“ i „mi smo na tržištu“ da bi se dobila dvotrećinska većina i obezbediti da dovoljno građana izađe na takav referendum a da ne bude baš uočljivo da se spiskovi lažiraju a da žestoki momci po manjim mestima nežno objašnjavaju građanima za šta da glasaju. I onda ćemo, kao, imati nezavisno pravosuđe. Kako? Pa kao i do sada imajući u vidu da i u postojećem Ustavu piše da je pravosuđe nezavisno. Predsednik Vučić će nakon nekih novih demonstracija ispred RTS-a izaći na govornicu i uzviknuti: „Hapsite i najstrože kaznite sve.“ Onda će sudije prekovremeno, ne štedeći sebe ni od noćnog rada, poslati srednjoškolce u zatvore iz kojih će ih dva dana kasnije, nezavisno da li to ima utemeljenje u aktuelnim zakonima, povaditi i poslati kući. I to ne zato što su shvatili da su decu pohapsili pod pritiskom, već zato što se Vučić u međuvremenu predomislio i sa neke nove govornice (ili iste sa koje nije ni silazio) zatražiti da promene svoju odluku. Ili da promene odluku o zaduženim u švajcarskim francima. Ili neku sledeću na kojoj će želeti da lično za sebe dobije politički poen. A u kontekstu takvih okolnosti i takve pravde zbilja bi bilo neozbiljno analizirati preporuke GREKO kao štivo koje bi moglo da ima nekakav uticaj na nas. Vučićeva priča o nultoj toleranciji na korupciju je jednostavno potrošena i zamenjena onom koja se bolje prodaje: linč, silovanje, nasilje...