Odgovornost lična

Najpovršnijom analizom članka LJiljane Smajlović dolazi se do osnovne i ključne teze autora da se Srbima pred Haškim tribunalom sudi po osnovu objektivne odgovornosti, što je notorna neistina i čista dezinformacija plasirana čitaocima NIN-a.

Optuženi pred Haškim tribunalom, kao i pred našim i bilo kojim drugim krivičnim sudom u svetu, odgovaraju po principu subjektivne odgovornosti. Bez utvrđivanja tzv. subjektivnog odnosa optuženog prema delu, nema krivičnog dela, niti ima krivične odgovornosti bez pouzdanih dokaza o pojedinačnoj i ličnoj krivici optuženog koja se utvrđuje na osnovu elemenata predviđenih u krivičnim zakonima ili u Statutu Tribunala kada se sudi pred njim.

Doktrina komandne odgovornosti po nekim autorima potiče još iz 15. veka i glasi: “Vojne starešine su odgovorne za dela svojih potčinjenih. Ako potčinjeni postupi suprotno zakonima ratovanja, a njihove starešine ne spreče ili ne kazne ta zlodela, te starešine se takođe mogu smatrati odgovornim.”

Ta doktrina je u Statut Haškog tribunala inkorporirana u članu 7 stav 3 i to na sledeći način: “Činjenica da je neko od dela navedenih u članovima 2 do 5 ovog Statuta počinio podređeni, njegovog nadređenog ne oslobađa krivične odgovornosti, ako je ZNAO ili IMAO RAZLOGA DA ZNA, da će njegov podređeni počiniti takvo delo...”

Dakle, razlika između doktrine komandne odgovornosti i njene interpretacije u Statutu Tribunala je očigledna, bitna i suštinska, jer formulacija u Statutu uvodi subjektivnu komponentu u odgovornost komandanata (ZNAO, IMAO RAZLOGA DA ZNA).

Kako se na osnovu doktrine (nauke ili teorije) ne može krivično odgovarati, a kako je po Statutu Tribunala predviđena subjektivna odgovornost komandanata, to znači da pred Haškim tribunalom niko nije optužen niti osuđen po principu objektivne odgovornosti koja je institut građanskog prava.

Ako komandna odgovornost nije objektivna, a videli smo da nije, ona se utvrđuje kao i svaka druga po kriterijumima krivice i kao problem, neka posebnost ili specifičnost u krivičnom pravu ne postoji.

Dragoljub Todorović,
advokat, Beograd