Dimne bombe

Takozvani uvodni komentar LJiljane Smajlović sa naslovom “Osmi putnik” je netačan, maliciozan i tendenciozan.

LJiljana Smajlović netačno informiše čitaoce NIN-a kad piše da “niko nije Popoviću polaskao kao profesor Pravnog fakulteta Stevan Lilić”. Da se u tekstu o Insajderu (uzgred objavljenom ne samo u Danasu, nego i u Politici), ne radi o laskanju, već objektivnoj analizi “insajdera” kao institucije, videće svako ko pročita tekst u originalu. Na pitanje zašto se LJiljana Smajlović odlučila za netačnu interpretaciju objavljenog teksta o “insajderu”, odgovor će dati verovatno odgovarajući sudski postupci.

LJ. Smajlović postupa maliciozno, imitirajući srpske radikale kad navodi da “prepisavši nekoliko rečenica iz američkih izvora Lilić je izjednačio...”. Ona dobro zna – pošto je u novinama članak čitala u originalu – da je uz svaki citirani tekst naveden i izvor iz stručne literature i sa Interneta. To što LJ. Smajlović preskače ovu za nju “nezgodnu” činjenicu, većina će možda okvalifikovati kao neprofesionalnost. Međutim, u pitanju je nešto mnogo ozbiljnije.

Suština teksta koji LJ. Smajlović napada je u tome da “insajder” predstavlja instituciju pravnog sistema, odnosno jedan od legitimnih mehanizama ukazivanja na činjenicu da nadležni organi moraju da ispitaju navode “insajdera” o zloupotrebama i korupciji (a ne da se bave samim “insajderom”, bez obzira kakvi su utisci o njegovoj ličnosti). U tom smislu u tekstu se ukazuje na činjenicu da ono što drugi označavaju kao “duvač u pištaljku”, mi zovemo “insajder”. Međutim, kao neka “Kosovka devojka”, LJ. Smajlović braneći svoje junake lansira dimnu bombu da između ova dva pojma postoji “drastična razlika”. Po kojem je to osnovu ona stručni autoritet koji treba da da “ispravno” tumačenje jedne pravne institucije i kako to da je baš ona ta koja treba da odredi razliku između ova dva pojma?

Pravo pitanje zapravo glasi – ko je ta LJiljana Smajlović? Zašto se kolumna LJiljane Smajlović zove “Osmi putnik” – da li je to neki simbol ili šifra koja označava “ubačeni element” (alien)? Zašto LJ. Smajlović koristi ovu kolumnu da na netačan, maliciozan i tendenciozan način prikaže tekst o “insajderu” i tako oživljavanjem najprimitivnije teorije zavere poništi svaku mogućnost verodostojnog proveravanja onoga što je naš duvač u pištaljku (“insajder”) rekao, a što već mesec dana uzdrmava Srbiju. Zašto se LJ. Smajlović toliko plaši utvrđivanja činjenica pred sudskim organima i zašto se plaši stručnih analiza institucionalnih i pravnih kategorija koje mogu da pomognu da se ova Srbija jednom zauvek reši kriminalne prošlosti?

Najlakše bi bilo zaključiti da je u pitanju lični problem zavisti LJ. Smajlović zbog profesionalnog uspeha novinarke Brankice Stanković i hrabrog uskakanja TV B92 u tako opasne vrtloge bliske i neraščišćene kriminalne prošlosti Srbije. Međutim, korišćenjem opasnih stereotipa o podmitljivosti i visokim donacijama nevladinom sektoru koji se bavi ljudskim pravima, čini se da su prave namere i pravi cilj “kolumniste” LJiljane Smajlović mnogo opasniji nego što je to lična pakost.

Dok istina u Srbiji konačno ne izađe na videlo i dok se ne otvore tajni dosijei, nadamo se da će čitaoci NIN-a sami zaključiti ko je “kolumnista LJiljana Smajlović” i sa kojim ciljem piše ovakve tekstove.

Prof. dr Stevan Lilić,

predsednik udruženja “Pravnici za demokratiju”