Teorije i zavere

Rangiranje inteligencije evropskih naroda objavljeno u londonskom Tajmsu izazvalo je opšte nezadovoljstvo u srpskoj intelektualnoj čaršiji. Međutim, ja se ne slažem sa tim nezadovoljstvom. Naprotiv, ovo testiranje profesora Ričarda Lina upravo pokazuje obrnuto, da smo, ako ništa drugo, među najpametnijima na Balkanu (zapadnom). Evo, na listu “fajnal” 23. nacije nisu se ni kvalifikovali naši susedi ili sabraća, npr. Crnogorci, Bošnjaci, Hrvati, Slovenci, Makedonci. Pa zar i to nije dosta? Međutim, kao i uvek, postoje činjenice i stvarne činjenice. Nezvanično se saznaje da su Srbi imali u ovoj anketi profesora Lina poseban tretman. Testirani su uglavnom akademici SANU. Što, dabome, i nije fer. Ko zna kako bi se Srbi rangirali da je na primer ispitivana prosečna srpska populacija. Recimo, i putnici na autobuskim i železničkim stanicama. Međutim, kako smo se nadali, dobro smo se udali. Izvadiše nas akademici SANU.

Vladimir Glišin

* * *

Svaki rasizam, tako i Linov, ima učinak bum(e)ranga: pogodi autora umesto neosnovano napadnutog. Slede mu ignorisanje i(li) prezir.

U prevodu sa engleskog Linovih besmislica, pogotovu u ovom kontekstu, grubo se ispoljava kod nas u govoru i pisanju nedopustiva upotreba termina „koeficijent” umesto kvocijent inteligencije.

Kvocijent (lat. ljuotiens, eng-franc. ljuotient), količnik, znači odnos „koliko puta” je manja količina sadržana u većoj. Kvocijent inteligencije odražava odnos uzrasta i razvijenosti intelekta. U govoru je vrlo popularna skraćenica Aj Kju (ILJ).

Koeficijent (lat. coefficiens, eng-franc. coefficient) je množitelj poznate (računske, odnosno matematičke) i nepoznate (algebarske) veličine. U primerima „3h” ili „4u”, cifre 3 i 4 (poznate veličine) imaju funkciju koeficijenta.

Nepreciznosti i proizvoljnosti ove vrste, veoma rasprostranjene u govoru i medijima, stvaraju nepovoljan, opor, utisak u pogledu obrazovanja i intelekta pojedinca i njegovog odnosa prema sagovorniku, odnosno čitaocu. Jedna od vrlo karakterističnih, primera radi, sadržana je u prevodu sa ruskog članka J. Luškova na str 21. ovog broja NIN. Stoji: „...narod ne prihvata dvostruke aršine, dvostruki moral...” umesto dvojne (može i dualne) aršine... Dvostruko je dva put isto, dvojno je par različitog.

Đorđe Bogdanov,
Beograd

* * *

Nemam ništa protiv korektno stečenog bogatstva. Ni pojedinaca, ni naroda. To je normalna težnja. Ali, što se tiče poruke ohrabrenja da ćemo biti pametniji kada budemo bogatiji, hvala: nekako imam više simpatija prema polugladnim Kubancima koji su i u takvim uslovima sačuvali vedar duh i umeju da se raduju životu. Više mi se dopadaju to siromaštvo i vedrina nego englesko bogatstvo i engleska pamet. Sve je više nagoveštaja da nas prof. Lin nije ni spomenuo u svojim rang-listama inteligentnosti. Izgleda da je ta lista delo nekoga iz Tajmsa ili nekog ko se poslužio Tajmsom u lansiranju otvorenog rasizma čija bi posledica mogao biti i stav: “Pa to su samo glupi Srbi. Nije ih ni šteta pobiti, proterati, oteti im zemlju...”

Pored ovakvog Tajmsa, malo je jedan Harold Pinter u čitavoj Engleskoj.

Cvijetin Mihajlović,
elektronskom poštom