Nije važno biti broj 1

Mats Vilander nije samo teniska legenda, pobednik sedam gren slem turnira i nekadašnji prvi teniser sveta, već je i najomiljeniji veteran među novinarima na Otvorenom prvenstvu Francuske, sa kojima rado komentariše mečeve. Kao i nekada na terenu, kada je važio za jednog od naj fer-plej igrača, razlika u odnosu na DŽona Mekinroa, još jednog redovnog posetioca Rolan Garosa, je drastična: Vilander je predusretljiv i razgovorljiv, spreman da podeli strast za tenisom sa okolinom, dok Mekinroovo odsutno i usamljeničko držanje obeshrabruje svakoga ko bi da sa njim stupi u bliži kontakt. Iako različitih naravi, dva tenisera se danas rado viđaju i uz čašu francuskog vina prisećaju okršaja na terenu koji su zauvek ostali zabeleženi u istoriji tenisa. Vilander je i ove godine zvanični komentator sportskog kanala „Evrosport” i kolumnista u francuskom listu „Ekip”, zbog čega izbliza prati i igru srpskih tenisera. Da li Novak Đoković ima potencijal da bude broj 1, uprkos ranom porazu na Rolan Garosu? - To je pogrešno pitanje, to je fiksacija medija da je najvažnije biti broj 1. Rangiranje ništa ne znači - pobeđivati u mečevima i na Rolan Garosu znači nešto. Rangiranje je samo sistem koji određuje nekog kao najboljeg igrača. Nadal je broj 1, ali nekada gubi od Novaka. Pogrešna je ambicija da budete prvi na svetu, jer ne znate da li možete da postanete broj 1. Jedino što znate jeste da možete da napredujete, da možete da budete najbolji igrač koji možete da budete. To je cilj. Da budete najbolji što možete, a gde ćete biti na rang listi - ko zna? Morate da imate unutrašnji osećaj koji vam govori: „Hoću da budem bolji”. Nadal ne igra i ne trenira da bi bio broj 1, već da bi pobedio u mečevima i napredovao, zato što zna da još može da napreduje i želi da dosegne svoj vrhunac. Đoković bi mogao da bude pod velikim pritiskom ako mu je cilj da bude bolji od Federera ili Nadala, jer tako gubi iz vida svoj tenis. Mislim da u poslednje dve godine nije bio mnogo koncentrisan na svoju igru, ali to je takođe vrlo zdravo jer je mlad. Ne možete da budete samo zaluđenici za tenis. Mislim da će Novak biti bolji igrač u naredne tri, četiri godine nego što je sada. Čini se da i Ana Ivanović gubi koncentraciju u poslednje vreme... - To je zato što joj verovatno često postavljaju pitanja o pobedi na Otvorenom prvenstvu Francuske, o tome o čemu sanja nakon što je dostigla vrh. Ponekad zaboravite da se usredsredite na sopstvenu igru kada pustite druge stvari da vam se uvuku u glavu. Pravo iznenađenje nije što je pala, već što je prošle godine pobedila na Otvorenom prvenstvu Francuske. To je iznenađenje, jer njoj je tek 21. godina. Da nije pobedila prošle godine svi bi rekli: „Ana, igraš dobro, mlada si, koje su ti ambicije”, ali zbog toga što je pobedila, svi se pitaju: „Šta se desilo?” Zašto nije dovoljno dobra da bude broj 1? ”. Ali Ana nije čak ni blizu da bude prva igračica sveta, mora još toliko da napreduje, da radi na drugom servisu, da poboljša forhend, pokrete, da mentalno ojača. Kako ocenjujete formu Jelene Janković? - Za nju je vreme da negde pobedi, u suprotnom biće jedna od onih igračica koji su među najboljima na svetu bez pobede na velikim turnirima. Ona je solidna, čini se da se približila svom najboljem nivou, verovatno će napredovati svake godine po malo, ali nije kao Ana, u čijoj igri ima očiglednih slabosti. Jelena bi mogla da doda 10 km u servisu, da ispravi male stvari - dok je Ana daleko od svog potencijala. To ne znači da će biti bolja od Jelene, već da mora da poradi na svojoj igri, dok je kod Jelene reč o detaljima. Za mene su to potpuno drugačije situacije. Da li vas suparništvo Nadala i Federera podseća na vaše okršaje sa Ivanom Lendlom? - Ne više, jer Federer ne pobeđuje Nadala, gubi svaki put kada igraju u finalu gren slema, što je jedino važno, jer niko i ne obraća pažnju na druge turnire. U početku smo mislili da je u pitanju suparništvo, pre nego što je počeo da gubi – dobio je dva gren slem finala i izgubio pet od Nadala. Ali kada je bilo uzbudljivo, bilo je zaista uzbudljivo i to zbog njegovog stila igre. Bilo koji meč pre tri godine u kome se protiv Federera našao neko ko se nije plašio da mu se suprotstavi bio je uzbudljiv. Desilo se da je to bio Nadal. U to vreme nismo verovali da će Nadal da bude bolji od Federera. Gde je Nadalovo mesto u istoriji gren slem turnira? - On će biti jedan od igrača sa najviše pobeda u istoriji gren slema. Mogao bi da ostvari više pobeda od bilo koga, od Federera, Samprasa i drugih, to je moja prognoza, jer on napreduje svake godine, veoma je blizu svog potencijala, ali i dalje napreduje. Trostruki ste pobednik na Rolan Garosu, Nadalu je to pošlo za rukom četiri puta za redom, da li postoje sličnosti u vašoj igri? - Nema mnogo toga da se poredi, osim možda koncentracija - mislim da sam imao jako dobru koncentraciju, a ima je i Nadal. Ali sve ostalo je drugačije, jer ja sam igrao sa Mekinroom, Lendlom, Bekerom, Edbergom, koji su svi pobeđivali na gren slem turnirima. Svaki put kada smo se sastajali nismo znali ko će da pobedi. Danas Nadal sve pobeđuje, a kada ne pobeđuje on, onda dobije Rodžer ili Novak. Ali Nadal nema pravu konkurenciju. On je izuzetan takmičar, možda bolji od bilo koga ikad, ali u isto vreme sve dobija. Da li to znači da je on toliko dobar ili da ga se drugi plaše i ne veruju da mogu da ga pobede. Mislim da je to slučaj. U vaše vreme igrači su bili mentalno jači? - To je jedino objašnjenje. Federer je jedno vreme dobijao sve turnire, po deset turnira godišnje, ne tokom godinu dana, već tokom četiri, pet godina, a sada to čini Nadal. Jasno je da su njih dvojica mentalno veoma jaki, a da drugi ne veruju u sebe, jer ako verujete u sebe i mnogo radite bićete Nadal jednog dana. Da li je danas veći pritisak, zbog toga što iza igrača stoji veća industrija? - Pritisak je isti u svakom vrhunskom sportu, ali danas ima manje strasti, želje da budete bolji, da pobedite. Mi smo igrali tenis jer smo to voleli, a danas ima puno igrača koji igraju zato što su počeli time da se bave, postali jako dobri i izgradili zavisnost od neprestanog treniranja i putovanja. Bili smo manje uplašeni od poraza, ulazili smo u meč sa željom da isprašimo protivnika, dok je danas to neka vrsta mašine u kojoj protivnika treba eliminisati, ali eliminisano je i nešto od strasti i takmičarskog duha. Važili ste za jednog od naj fer-plej igrača. Da li je tenis bio više fer-plej u vreme kad ste igrali? - Ne, mislim da su danas igrači mnogo više fer-plej. U moje vreme je bilo mnogo gore – setite se Mekinroa, Konorsa. Nije da su bili ne-fer, ali su bili jače ličnosti, dolazili su iz različitih krajeva sveta. Danas mnogo igrača prolazi kroz sistem, kroz iste akademije. Prvi put sam sreo Mekinroa kada smo igrali meč i to kao profesionalac, i pokazalo se da smo veoma različiti. Hoćete da kažete da ste bili prirodniji, dok danas na teniskim akademijama uče igrače kako da se ponašaju? - Tačno, nismo bili deo produkcije. Danas je tenis stvar biznisa. Naučiš - ako je lopta dobra, onda je dobra, ako je van terena onda je van, nema između. Sa Mekinroom ste odigrali neke od nezaboravnih mečeva, poput maratonskog meča u Dejvis kupu 1982, koji je trajao šest sati i 32 minuta. Da li pričate sa njim o tome kada se danas sretnete? - Da, baš smo sinoć večerali zajedno. Pričamo dosta tome, o našim mečevima, sećamo ih se sa humorom. Igrali ste i sa Bobom Živojinovićem... - Imali smo neke veoma tesne mečeve, na Vimbldonu 1985. i ovde, na Rolan Garosu, 1988. u pet setova. Često smo se sretali, ista smo generacija. Od tada je nastupila velika pauza u srpskom tenisu, do pojave današnje plejade tenisera... - Neverovatno je da Srbija kao mala zemlja ima toliko sjajnih igrača. Zbog toga što sada ima dobre igrače, imaće ih i u narednih 25 godina, jer će mnogi poći njihovim stopama. Ana Ivanović nije čak ni blizu da bude prva igračica sveta, mora još toliko da napreduje, da radi na drugom servisu, da poboljša forhend, pokrete, da mentalno ojača. Pravo iznenađenje nije što je pala, već što je prošle godine pobedila na Otvorenom prvenstvu Francuske. To je iznenađenje, jer njoj je tek 21. godina. Jelena Janković bi mogla da doda 10 km u servisu, da ispravi male stvari - dok je Ana daleko od svog potencijala. To ne znači da će biti bolja od Jelene, već da mora da poradi na svojoj igri, dok je kod Jelene reč o detaljima. Za mene su to potpuno drugačije situacije Novak Đoković bi mogao da bude pod velikim pritiskom ako mu je cilj da bude bolji od Federera ili Nadala, jer tako gubi iz vida svoj tenis. Mislim da u poslednje dve godine nije bio mnogo koncentrisan na svoju igru, ali to je takođe vrlo zdravo jer je mlad. Ne možete da budete samo zaluđenici za tenis. Mislim da će Novak biti bolji igrač u naredne tri, četiri godine nego što je sada.