Darvin, nauka, „Monsanto“...

Dr Miroslav Radman je nedavno veoma jednostavno objasnio šta je GMO? GMO su sva živa bića na kugli zemaljskoj, od bakterija do čoveka, jer da nije bilo genetske modifikacije, ne bi bilo života. Život je evoluirao tokom otprilike četiri milijarde godina zahvaljujući slučajnim, ni od koga planiranim genetskim promenama - modifikacijama. U tom globalnom genetskom “gemištu” nastane sve i svašta, a najveći dio otpada kao “škart” – ne preživi dugo jer rijetke “sretne” kombinacije modifikovanih gena, u datom trenutku, pod datim uslovima, imaju više uspeha u razm­no­žavanju nego ostatak “svega i svačega”. Tako radi evolucija. I tako smo se nakon četiri milijar­de godina nasumičnih pokušaja pojavili i mi, ljudi, da bi debatovali o procesu koji nas je stvorio – o genetskoj modifikaciji! Genetički inžinjering je samo mehanizam kojim, ukoliko imamo cilj i znamo tačno šta želimo da promenimo, možemo rešiti određen problem. U 2009. godini 14 miliona poljoprivrednika u 25 zemalja je zasejalo 134 miliona hektara s GM semenom, što je 7 odsto ili devet miliona ha više nego 2008. Više od tri četvrtine soje, polovina pamuka i više od četvrtine kukuruza koji se gaje u svetu su genetski modifikovani. Kina ne dozvoljava uvoz GM semena ali uvozi GM soju, kukuruz, pamuk i uljanu repicu koji se koriste za preradu. U novembru 2009. godine u Kini su priznate dve sorte GM kukuruza i pirinča koje su rezultat rada kineskih istraživača i tako su otvorena vrata za gajenje GM biljaka u sledeće tri godine. Kina želi da vlastitim istraživanjima, uključujući i biotehnologiju, poboljša tehnologiju gajenja poljoprivrednih kultura i 2008. godine donela je odluku da za to dodatno izdvoji 3,5 milijarde $ u deset godina. U Brazilu je broj hektara s GM usevima od pet miliona u 2004. porastao na preko 20 miliona u 2009. Vlada Brazila investira značajno u lokalne biotehnološke istraživačke centre. Dakle, i u Kini i u Brazilu, uvođenje novih tehnologija a među njima i GM biljaka dešava se ne zbog pritiska stranih multinacionalnih kompanija nego zbog odluke njihovih vlada tj. političkog pritiska da se poveća i unapredi poljoprivredna proizvodnja. Evropska komisija je ove, 2010. godine odobrila gajenje amplore, genetski modifikovane sorte krompira za proizvodnju skroba. Neću da kažem da u Srbiji treba odobriti gajenje GM kukuruza i GM soje jer struktura i veličina naše poljoprivrede je svakako značajno drugačija i od brazilske i od kineske, ali hoću da kažem da su ulaganja u nove tehnologije i biotehnologija mnogo bolji mehanizam za rešavanje problema u poljoprivredi od monopola. Da, hoću da kažem da ako već gutamo šake lekova koji su proizvod genetičkog inženjeringa, nema potrebe da toliko dramimo oko tehnologija koje poljoprivrednicima značajno smanjuju troškove a proizvod je ekvivalentan onom koji se dobija od nemodifikovanih biljaka. U Srbiji Darvin nije zabranjen, niti će biti zabranjen. A imamo i slobodu izbora da li ćemo ulagati u nauku i verovati nauci ili ćemo se samo uzdati u Boga. Imamo i slobodu izbora kako ćemo povećavati konkurentnost naše poljoprivrede i naših poljoprivrednika. Imamo i slobodu izbora da li ćemo se zavaravati kako imamo naučne institute kojima je interes poboljšanje tehnologija od kojih očiglednu korist imaju poljoprivrednici, a ne semenske kompanije koje brinu o profitu (pojedinaca iz instituta). Važna je sloboda koja znači mogućnost izbora. A da! Važno je i ko snosi posledice pogrešnog izbora! Što se mene i kompanije Monsanto tiče - nit sam bila stipendista, nit sam (bila) lobista. A bilo bi mi čast raditi za kompaniju koja stotine miliona dolara ulaže u inovacije. Jedino što sam ja „izlobirala“ je 2001. donošenje Zakona o GMO. Zakon nije dozvolio niti zabranio uvoz i promet GMO. Pojednostavljeno – on je potpuno kopirao evropsko rešenje koje je važilo tad a i danas važi u EU (kod nas više ne važi) – da država nije najpametnija i da svaku pojedinačnu modifikaciju posmatra kao zaseban slučaj koji razmatra Savet za biološku sigurnost sastavljen od eksperata na osnovu prijave kompanije, pojedinca, naučne ustanove koja se na bilo koji način bavi s GMO. „Izlobirala“ sam i veoma efikasno sprovođenje tog zakona od 2004. do 2006. godine. Od 1997. do 2001. kad je donet Zakon o genetski modifikovanim organizmima (GMO) u Srbiju je bez ikakvog ograničenja, histerije ili otpora uveženo stotine hiljada tona GM sojine sačme, dakle u momentu kad je Zakon donet već je GM sojina sačma bila uveliko odomaćena u lancu ishrane u Srbiji – zaslugom patriota. Novi zakon o GMO koji je donet 2009. neću da komentarišem jer je besmislen. Preporučila bih onima kojima je do otkrivanja lobista da potraže odgovor na sledeća pitanja: Da li se na GM hranu u Srbiji odnosi Zakon o bezbednosti hrane ili Zakon o GMO? Ko ima najviše koristi od činjenice da je Srbija jedina zemlja u Evropi koja zabranjuje uvoz GM sojine sačme? Ko to plaća i koliko? Ko ima monopol na prodaju sojine sačme u Srbiji? A činjenice govore da je od dana donošenja Zakona do danas svetska cena sojine sačme pala za preko 40 odsto u Hrvatskoj za 25 odsto, a kod nas se povećala!