Живот и одрастање у провинцији било где на овом свету, па тако и у Америци, уме да буде веома напорно и компликовано. Поготово када се сударе изгубљени родитељски идеали и илузије с једне и младалачко незадовољство и снови о нечем бољем и другачијем с друге стране. Tако је то свуда, тако је то изгледало и у Порт Артуру, тексашком градићу близу обале Атлантика педесетих година. Крцато рафинеријама и фабрикама хемијске индустрије, ово место је упркос загађеном ваздуху и околини личило на просперитетну опцију по завршетку Другог светског рата. За оне који су тражили сталан посао и наду за сигурну будућност. Тако су непосредно пред велики рат родитељи Џенис Џоплин стигли у Тексас и ту остали. Када се прича о главном нафтном путу две деценије касније буде истопила као сапуница, као и многи остали су ту сећајући се некадашњих обећања. A град са два drive-in биоскопа, једном библиотеком и тридесетак бордела, исувише је тесан за неког чији снови сежу даље од честе промене аутомобила, редовног куповања гардеробе и одласка код фризера. Поготово за неког као што је била Џенис.