Oslikavanje Hrama Svetog Save

Plan oslikavanja Hrama Svetog Save na Vračaru privodi se kraju. Za 90 odsto od 17.000 metara kvadratnih prostora predviđenog za oslikavanje zna se gde će koji mozaik biti. U projekat su, kaže glavni arhitekta Dragomir Acović, uneti svaka scena i lik; tačno je određeno gde će se koja scena i lik nalaziti. Zna se, npr. da će u kupoli biti silazak Svetog duha na apostole. Prema projektu napravljena je 3D maketa oslikanog Hrama, čije delove ekskluzivno predstavljamo u NIN-u. Od umetnika koji budu radili likovna rešenja zavisi kako će najtačnije izgledati koji lik. Koliko je ovaj posao sinodske komisije od 12 članova obiman svedoči i činjenica da će samo u glavnom delu hrama biti predstavljena 572 sveca, od kojih se neki pojavljuju i više desetina puta. Određivanjem da crkva mora da sledi model Aja Sofije pri usvajanju projekta za izradu Hrama, 30-ih godina prošlog veka, postavljeni su standardi, a komisija je morala da usaglasi i niz drugih pravila. Tako je, između ostalog, definisano: da mora da se poštuje pravilo vizantijske perspektive, da likovi moraju biti prikazani u skladu sa vremenom u kom su živeli, da mozaik mora da bude baziran na prirodnom kamenu, a da se za boje kojih nema koristi smalt, staklene paste, te da pozadinu čini zlatni mozaik, listić zlata između dva sloja stakla. Čak su određene i tri veličine kamena koje se mogu koristiti. Hram čine tri bogoslužbena dela, velika crkva posvećena Svetom Savi, grobna crkva posvećena svetom knezu Lazaru i paraklis posvećen prvim hrišćanskim mučenicima na tlu današnjeg Beograda, Ermilu i Stratoniku. Odluka sinodske komisije je da se propisane norme odnose na glavnu crkvu. U preostale dve umetnici će imati veću slobodu pri izradi mozaika. S posebnom pažnjom treba da se vrednuje činjenica da je Hram Svetog Save po dimenzijama bogoslužbenog prostora najveći hram u pravoslavnom svetu. To sa sobom, kaže arhitekta Acović, nosi obavezu da pri planiranju oslikavanja unutrašnjosti mora da se stavi akcenat na značaj vračarskog hrama u pravoslavnom svetu i uopšte u hrišćanstvu, a ne samo u lokalnim okvirima. Zato je u projektu oslikavanja Hrama predviđeno da deo prostora bude posvećen najvećim svetiteljima Gruzina, Rusa, Bugara, Rumuna i Grka. Predviđeno je mesto i za svetog Petra Aleutskog, za Jovana Kronštatskog i za svetog Mojsija Crnca. Sinodska komisija je najveći deo svog truda i vremena, objašnjava Acović, upotrebila upravo da pronađe meru. „Projektom oslikavanja Hrama je planirano da u pojedinim grupama zajedno sa srpskim svetiteljima budu i svetitelji ostalih naroda. Neke od takvih grupa svetitelja su sveti pustinjaci, pesnici i filozofi.“ Unutrašnji prostor Hrama koji se likovno obrađuje podeljen je u četiri grupe i određeno je da će se prvo raditi kompozicije na kupoli i velikim pandantifima koji je nose. Razlog što će se u kupoli nalaziti scena „Vaznesenje Gospodnje“, a ne Pantokrator, kao što je uobičajeno, jeste pre svega velika površina kupole. Ilustracije radi, ukoliko bi na njoj bila Isusova bista, Hristova zenica morala bi biti širine metar i po do dva. Na pandantifima, kao što i mora, nalaziće se likovi jevanđelista. Kako će oni biti naslikani odlučiće umetnik koji ih bude radio. Drugu grupu čine takođe monumentalne kompozicije. Na jednom zidu galerije biće predstavljene „Hristove besede na gori“, suštinska scena iz Novog zaveta u kojoj Hristos sledbenicima objašnjava šta je hrišćanstvo. Tu su i kompozicije „Da se raduje, da slavi sve što diše“ u kojoj su predstavljene životinje, biljke, ribe, ptice i ljudi koji proslavljaju Stvoritelja, potom „Put Hrista ka Golgoti“ iznad koje je kompozicija „Presveta mudrost sazda sebi hram“... U trećoj grupi su prostori koji su celine sami za sebe. Među njima su i površine na donjem delu četiri kupole. Predviđeno je da u jednoj budu predstavljeni apostoli naroda, svetitelji koji su hristijanizovali određene narode, u drugoj će se nalaziti čuda svetih arhanđela, u trećoj žitije Petra i Pavla, a u četvrtoj sveti Nikola i sveti Georgije. Četvrtu grupu čine kompozicije koje su celine same za sebe i za njihovo oslikavanje autori će biti lično pozivani. Tako će se na četiri mesta naći zidanja Hilandara, Žiče, Studenice i Pećke patrijaršije. Komisija je donela odluku da se načelno ide na to da se za prve tri grupe likovnih radova raspišu konkursi različitog nivoa: međunarodni, nacionalni i pozivni. Nije isključena mogućnost da u izradi mozaika učestvuje Zurab Cereteli, jedan od vodećih ruskih umetnika. Pod njegovim rukovodstvom obnovljen je, između ostalih, i Hram Hrista Spasitelja u Moskvi, a jedan od njegovih najistaknutijih radova je 98 metara visok spomenik Petru Velikom. Cureteli je, kaže arhitekta Acović, u jednoj varijanti o kojoj se pregovara, i dodaje da se pregovori vode oko dimenzije njegovog učešća. Ime ovog umetnika ne pominje se prvi put vezano za oslikavanje Hrama. U prvoj polovini 2009. u javnost je izašlo kako Gasprom planira da donira novac za oslikavanje Hrama, a da je sam Cureteli godinu dana pre toga bio u Beogradu, obišao Hram i večerao sa predsednikom Tadićem. U toku su pregovori sa mogućim donatorima za izradu mozaika. Ko će da radi mozaike, da li će i koliko biti odstupanja od urađenih planova znaće se tek po okončanju pregovora. Za sada je sva dokumentacija spremna, a u Hramu Svetog Save teku pripremni radovi. Zaštićuju se već urađeni kameni delovi, a treba pripremiti površine za podlogu mozaika, očistiti ih od neravnina i tragova ulja. Kada se to završi, objašnjava Acović, potrebno je izvršiti hemijsku neutralizaciju podloge, da se spreče hemijske reakcije u podlozi mozaika zbog kojih može doći i do otpadanja kamenčića. Koliko će trajati oslikavanje Hrama Svetog Save? Ako mozaik radi 90 ljudi podeljenih u šest ekipa (po 15 ljudi), 10 mozaičara i pet asistenata, izračunato je da će biti potrebno osam godina da se oslika svih 17.000 kvadratnih metara. Odnosno, 90 ljudi bi u proseku godišnje uradilo oko 2.100 kvadratnih metara mozaika.