Промени језик   Sitemap   Верзија за штампу   18.11.2018. 02:16
 НАСЛОВНА    АРХИВА    НИН ДИЈАЛОГ    САДРЖАЈ      ПРЕТПЛАТА    E-ПРОДАЈА 
 
Рубрике
Политика
Перископ
Двоглед
Економија
Реч
Вести
Друштво
Људи и догађаји
Реч недеље
Култура
Догађаји недеље
Мини интервју
Архитектура
Свет
Људи
Тај луди свет
Life Style
Топ техно
НИН упитник
Писма
Недељник
Колумне
Постекологија

 

Економија

Како су нас опљачкали (4) – Политичари у аферама
Заграби, па владај

Оливер Дулић, Предраг Марковић, Првослав Давинић, Предраг Бубало, Велимир Илић, само су неки од политичара чија се имена везују за афере које још немају епилог

Када су просветни радници током пролећног штрајка оптужили Владу Србије да у буџету има 37 милиона евра за исправљање брљотина око сателита Првослава Давинића, некадашњег министра одбране, а нема за плате оних који нам школују децу, оставили су Цветковићев тим сасвим без аргумената. Иако нису добили тражену повишицу, професори су можда најбоље сублимирали гнев грађана према политичарима, чије су нас афере “коштале ко ђаво”, а буџет осиромашиле толико да смо остали ускраћени за бар неколико путева и школа. А неки и за повишице.
За лоповлуке, штетне уговоре, сукоб интереса и приватно богаћење готово ниједан политичар у Србији није санкционисан.
Не само да нема кривичне одговорности већ изостаје и партијска, и као по правилу и људска, морална, она на нивоу елементарне пристојности. Она, која би налагала, ако ништа друго, подношење оставке због учињене штете. Малобројни процесуирани и даље су на слободи, процеси се развлаче годинама, а неки предмети држе се и у фиокама. Поступак против Давинића, који је 2005. потписао уговор о закупу непотребног сателита вредног 45 милиона евра са израелском фирмом Имиџсет још траје, а многи верују да ће, после толико одуговлачења, санкције и сасвим изостати.
На удару јавности сада су се нашли министри из ДС, Оливер Дулић и Слободан Милосављевић, обојица због преплаћивања сајтова. Док је министар за заштиту животне средине Оливер Дулић сајт ”Очистимо Србију” платио 25.000 евра, бивши министар трговине и услуга Слободан Милосављевић, издвојио је за веб портал “Национални бренд Србије” огромних 29.000 евра, а ни годину дана касније није прорадио.
“Утврдили смо да постоје озбиљне, материјално велике и за друштво увредљиве проневере у оба министарства. У случају Министарства животне средине и просторног планирања, на чијем је челу и даље Оливер Дулић, реч је о сајту који је за максимално 500 евра могао да изради сваки иоле информатички надаренији средњошколац. Када је у питању сајт Министарства трговине и услуга, доскорашњи министар Слободан Милосављевић наручио је пре више од годину дана сајт којег још нема. Да није рекламног паноа за чије је осамнаестодневно приказивање на турниру Serbia Open Дулићево министарство платило 475.798 евра, изгледало би да је најплаћенија услуга у Србији израда непостојећег сајта. Овако, видимо да има и плаћенијих послова, али само у ситуацији када је послодавац држава”, тврди за НИН Драган Добрашиновић из Коалиције за надзор јавних финансија.
И “новопечени” министар културе, Предраг Марковић, кадар Г 17 плус, тек што је у марту ове године сео у фотељу, нашао се на удару јавности због открића да је његова фирма “Стубови културе” својевремено добила од Фонда за развој кредит од 100.000 евра у експресном року и по изузетно повољним условима. И Марковић није препознао ништа спорно у томе да кредит добије од институције у којој главну реч води Г 17 плус. Новинарима је објаснио да је тада био обичан грађанин, да се његова фирма јавила на конкурс као и све друге.
Иако се пажљиво чувао медија и помињања у јавности, име некадашњег премијера и лидера ДСС-а Војислава Коштунице везује се за неколико продаја државне имовине, која је случајно или не, завршила у рукама тајкуна, а на штету буџета и грађана. Тако је, према наводима Савета за борбу против корупције, управо у Коштуничином кабинету договорена спорна продаја Ц маркета, што он никада није демантовао. За време његовог мандата продата је и Лука Београд.
Као главна подршка у тим операцијама помиње се тадашњи министар привреде Предраг Бубало, против кога је Савет због продаје Луке Београд већ поднео кривичну пријаву, а најављена је и нова пријава због приватизације Новости.
„Немам разлога да се браним. То су све намештене афере. Питајте Верицу Бараћ зашто подноси кривичне пријаве против мене. Ја не знам. Апсолутно се не осећам кривим ни за једну од тих ствари нити сам оштетио државу”, каже за НИН Предраг Бубало.
Ништа већу одговорност не осећа ни Велимир Илић, председник Нове Србије и бивши министар за капиталне инвестиције, чији су кадрови, од Шаранчића до Јоцића, осумњичени да су оштетили државу за више стотина милиона евра. И сам Илић је недавно саслушан у истрази поводом превара у Путевима Србије, јер је као тадашњи министар потписао уговор између Путева и приватног предузећа Ротијер којим је овој фирми додељен посао санације клизишта у општинама Крупањ и Лозница вредан 41,5 милионa динара.
„Немају они доказе ни за Шаранчића ни за Јоцића. Али, ако је неко од мојих људи крив, нека одговара. Да ли се осећам одговорним? Исто колико се Томица Милосављевић осећа одговорним за фармацеутску мафију или министар финансија за царинску мафију. Не могу да будем одговоран за рад предузећа, рецимо Путева, које има управни одбор у коме седе све странке, па и ДС”, каже Илић за НИН.
Тврди да се друге афере заташкавају, да се не би угрозила стабилност владе, па тако “нико не пита како је један потпредседник владе купио хотел у Сокобањи, каква је улога премијера Цветковића у спорним приватизацијама, како Дулић додељује послове и коме и ко је финансиран од Шарићевих пара?”
„Зашто се то држи у фиокама? Зато што ако начну Дулића, онда морају и друге и оде влада. А Јоцић и Шаранчић су већ офуцане приче. Уосталом они су једини ухапшени, јер од Нове Србије не зависи влада, а укупна вредност оног за шта им се суди није већа од пет милиона евра”, тврди Илић.
Оптужнице говоре сасвим супротно. Тако се само Јоцићу на терет ставља штета од огромних 200 милиона евра, иако Илић тврди да се ради о акумулираним дуговима предузећа, који немају никакве везе са радом потпредседника његове странке.
Релативизација крађе и занемаривање неморалности тог чина нису својствене само Илићу. То је одлика већине овдашњих политичара, које грађани, осиромашени још из Милошевићевог времена и поткрадани у постпетооктобарској ренесанси, виде сасвим другачијим очима. Очима пуним гнева и због крађа и због крадуцкања.
„Зар је важно да ли се ради о пет или о 50 милиона евра? Опет се ради о крађи новца грађана Србије. А већ десет година у свим таквим случајевима изостаје епилог. Све се заврши са појео вук магарца. Ето, имали смо Марију Рашету, која је поднела оставку под притиском, али њен случај је на суду годинама и биће вероватно још 10 година. А оставка није казна. Овде постоји пакт о ненападању између странака, што уз одсуство снажног јавног мњења, омогућава корумпираним политичарима да прођу некажњено. Да је неко од поменутих добио макар шест месеци условне робије, другог случаја не би било”, објашњава за НИН Јасна Филиповић, директорка Центра за развој непрофитног сектора, једне од 12 невладиних организација, које су се удружиле у Коалицију за надзор јавних финансија ради контроле општинских, али и републичког буџета.
Изостанак личне одговорности и чина подношења оставки је правило, али зато чуди одсуство потребе странака да се оштро дистанцирају од кадрова ухваћених у крађи, сукобу интереса, дакле од оних који им у јавности наносе штету. Највише политичке интелигенције у том смислу показао је до сада Млађан Динкић, лидер Г17 плус, који је, упркос томе што је имао највише проблематичних кадрова, први умео да их се реши и покуша да заштити странку од могуће штете. Тако је управо Динкић први прозвао Давинића, кога је поставио на место министра одбране, а умео је да “пусти низ воду” и Лабуса, Кришта, па и Томицу Милосављевића, када би проценио да због афера доносе негативне поене странци.
Демократе су томе ређе прибегавале. Редак отклон, упркос бројним претњама Тадића члановима ДС, да неће толерисати корупцију у редовима своје странке, било је хапшење Горана Кнежевића, бившег градоначелника Зрењанина, тада функционера ДС, кога је Специјално тужилаштво оптужило за злоупотребу службеног положаја, чиме је буџет Зрењанина оштећен за 150 милиона динара. И овај поступак још траје, а Кнежевић је у међувремену партијско ухлебљење нашао у супарничком табору, код напредњака.
Ни аферама упрљани “прелетачи”, нису били неприхватљиви за овдашње страначке структуре, а партије при томе рачунају или на кратко памћење “бирача” или попут саговорника НИН-а (Илића, Бубала и Дулића), тврде да се ради о намештеним аферама и траже кривицу негде другде - у Верици Бараћ, која их не воли, у међупартијским обрачунима или чак оним унутарстраначким.
Заједничко им је то да никада не препознају своју кривицу, никада је не признају, а с добрим разлогом верују да ће изостати и судски епилог.
„Све док је правосуђе у поданичком и пузећем положају у односу на извршну власт, док локални одбори владајућих странака одлучују ко ће бити тужилац и судија, а врх извршне власти ко ће бити на челу највиших правосудних институција, за корупцију у Србији неће бити осуђен ни шеф сеоске месне канцеларије у најзабитијем селу, а камоли министри и државни секретари. Српском правосуђу, које је лишено самопоштовања и интегритета, хитно је потребна радикална медицинска интервенција. У противном, страдаће комплетно друштво које је талац гангренозног правосуђа“, тврди Добрашиновић.
Професор социологије на Филозофском факултету у Београду Јово Бакић, упозорава на још разлога за несанкционисање министара који су учествовали у аферама, а то је чињеница да су многе од њих, у којима су профитирали тајкуни, рађени по налогу саме странке.
„Ради се о сраслости политичког и привредног дела олигархије. Привредни део олигархије финансира странке, а ове морају заузврат доносити законе у интересу крупних капиталиста. Политичке странке служе интересима најбогатијих људи у Србији, а грађани Србије им тек прибављају „демократски“ легитимитет на изборима. Отуда је рецимо афера око путне мафије само један мали део укупних махинација, упркос огромним размерама које афера има и упркос чињеници да је Бранко Јоцић и даље, колико ми је познато, потпредседник Нове Србије Велимира Илића. Милосављевић и Бубало, као министри трговине у последњих неколико година, изгледали су као гласноговорници крупних капиталиста, а пошто су њихове странке доносиле законе, онда нема места чуђењу што ови министри-гласноговорници нису одговарали за своје поступке. Да ли би требало помињати Млађана Динкића, који је сада избацио паролу децентрализације, на радост крупних капиталиста? Када протести јавности постану прегласни, министри оду на другу дужност, а и не морају да имају дужности, јер обезбеђени су не само они него и њихово потомство“, каже Бакић. Напомиње да је давно изгубио илузије када су наше странке у питању, али да је свеједно, као грађанин, очекивао да ће Оливер Дулић бити смењен заједно са Милосављевићем и Драгином.
„Не зато што мислим да ДС држи до етике, јер ниједној партији до тога ни најмање стало није, већ зато што сам мислио да жели да одржи, бар, привид демократичности, тј. одговорности пред јавношћу Србије, ту у предвечерје избора. Испоставило се, међутим, да су и ту интереси неког другог били битнији. Странке се јавности не боје, јер знају како да јој подиђу пред изборе”, каже наш саговорник.
Проблем је, каже, и у томе што је један део јавности помало на све то огуглао и не верује да ишта може променити, али и у томе што је други део јавности страначки загрижен и, отуд, обневидео за махинације страначких врхова и њихову спрегу с крупним капиталом.
Где је онда решење, у земљи у којој осећај личне одговорности није део CV-ја наших политичара, а похлепа и бахатост су израженији него другде?
„У грађанском антикорупцијском блоку. У стварању снажног јавног мњења, чији ће глас имати утицаја“, тврди Добрашиновић.
“Грађани Србије, и то они који нису део никакве погодбе, а којих је највише, морају јасно и гласно да поруче: или ће пљачка престати или ће Србија нестати. У овом послу друштво ће моћи да се ослони једино на део независних државних институција и ЕУ, којој је, да парадокс буде потпун, изгледа више него српским властима стало до сузбијања корупције у Србији“.
Хоће ли „грађански нокаут“ бити довољан за јунаке овдашње политичке арене, хоће ли се странке упристојити и умити, макар пред изборе или због притиска ЕУ, показаће време. Овдашњој политичкој елити могао би се десити нови организован грађански отпор, нека нова песница, овог пута уједињена не против диктаторског режима већ против политичке корупције и лоповлука.
У следећем броју:
Како су нас опљачкали (5) – Страначки захват

Кривична пријава против Дулића
За име Оливера Дулића, актуелног министра животне средине, рударства и просторног планирања последњих месеци везује се неколико афера. Како НИН сазнаје, Савет за борбу против корупције поднео је недавно кривичну пријаву против Дулића због злоупотребе службеног положаја и удруживања ради вршења кривичног дела у случају Нуба јер је министар, малој словеначкој фирми без тендера, по цени од свега пет милиона евра, на јесен 2009. године омогућио велики посао постављања телекомуникационих оптичких каблова дуж Коридора 10. Према подацима Агенције за привредне регистре, словеначка Нуба, са само једним запосленим и оснивачким капиталом од свега 3.000 евра, своје предузеће у Србији регистровала је само неколико месеци пре добијања овог посла.
Дулића су недавно оптужили и Коалиција за надзор јавних финансија за ненаменско трошење средстава за сајт и промоцију акције Очистимо Србију на Сербиja oпену, као и веб сајт “Пиштаљка” да је у сукобу интереса због пословања фирме ДГ комп. рачунари из Суботице, чији је власник. У писаним одговорима редакцији НИН-а, Дулић је избегао одговоре на питања да ли је размишљао да из моралних разлога поднесе оставку, иако је то добар део јавности очекивао и мисли ли да оваквим аферама наноси штету Демократској странци, коју представља.
„Будући да сам врло свестан чињенице да је готово немогуће одбранити се од лепљења етикета и оваквих напада , одлучио сам да се о њима не изјашњавам све док надлежне институције до детаља не испитају сваки конкретан случај. Све истраге сам лично иницирао.  Тако смо врло брзо дошли до сазнања да је заменица републичког јавног тужиоца  саопштила да је у поступку издавања локацијских и грађевинских дозвола предузећу Нуба инвест поштован закон о планирању и изградњи, да је директорка Агенције за борбу против корупције предочила да сам управљачка права у предузећу ДГ комп. рачунари пренео на време и да ни на који начин нисам у сукобу интереса и да је у оспораваним јавним набавкама испоштован постојећи Закон о јавним набавкама“ , стоји у одговору Дулића.
Као и Илић и Бубало, и Дулић верује да се ради о „неаргументованим и нарученим нападима са једнократним циљем да ме политички дискредитују пред тада актуелну изборну скупштину ДС и реконструкцију Владе“. Штавише, тврди да је на удару моћних лобија због покушаја да кроз десетине закона и уредби коначно уведе ред у област урбанизма, чиме ће, како каже, “избити“ стотине милиона евра из џепова оних који су од њега годинама баснословно зарађивали.

И Европа пуна неславних примера
Ни Европа и САД не оскудевају у примерима политичке корупције и афера. Јово Бакић подсећа на неке неславне примере, попут Милорада Рода Благојевића, бившег гувернера Илиноиса, или немачког канцелара ујединитеља, Хелмута Кола, који је “пао” на страначкој корупцији везаној за државну куповину хеликоптера. “Бивши француски председник Жак Ширак коначно је долијао за године поткрадања грађана Париза у име своје странке док је био градоначелник Града светлости. Да ли треба трошити речи о Силвију Берлусконију или о грчкој олигархији? Ако погледамо преко плота, видећемо Иву Санадера и Мила Ђукановића”, подсећа Бакић. Тамо је ипак, због функционисања правосуђа, учешће политичара у аферама инцидент, а не правило, као код нас.



Kатарина Прерадовић



Share on Facebook 

Постојећи коментари (0)| Пошаљи коментар

Приступ за чланове
  Корисничко име
  Лозинка
 
  Запамти ме на овом рачунару
Постаните члан! Региструјте се овде
Изгубили сте Лозинку? Кликните овде
Мисли

Милутин Мркоњић, министар за инфраструктуру

Тадић ми није честитао рођендан ове године, а то тумачим тиме да ми је код председника пао рејтинг. Примећујем да сам му мање симпатичан, али то ме неће спречити да завршим Коридор 10. У годинама сам када се не пати због неузвраћене љубави.

Прочитајте све мисли

Економија