Pokazivanje mišića

Nikola Jablanov Popis u Crnoj Gori bio je politički proces, a ne pokušaj da se prikaže demografska slika. I vladajuća koalicija, ali i prosrpski orijentisana opozicija shvatile su ga kao neku vrstu izbora i prilike da se međusobno obračunaju i pokažu ko je trenutno jači. Ni jedni, ni drugi ne mogu biti zadovoljni rezultatima, jer nisu uspeli da ostvare zacrtane ciljeve. Ipak vlast je na neki način izašla kao pobednik, i to pre svega zato što se broj Srba, u odnosu na period pre proglašenja nezavisnosti, smanjio za oko 20.000, a rezultati su pokazali i da je znatno manje onih koji govore srpskim jezikom. Ali sa tim se nikako ne slažu pripadnici vladajuće koalicije, već krivicu za tako nešto prebacuju na opoziciju. Predsednik Demokratske partije socijalista i bivši crnogorski premijer Milo Đukanović u intervjuu „Pobjedi“ rekao je kako je popis samo jedan važan državni, prevashodno statistički posao koji je trebalo da ponudi precizne informacione podloge državnoj politici ili vlasti da uspešno vodi državnu politiku. Đukanović je ocenio kako rezultati upućuju i potvrđuju ukupnu stabilnost Crne Gore kao nezavisne i međunarodno priznate države. Lider DPS-a je odbacio tvrdnje da je na ovaj način crnogorska vlast želela da pokuša simulaciju izbora. On je optužio opoziciju da je lansirala „pretpopisnu kampanju“ koja je trebalo da „nekog ko ne zna ko je, ubedi u ono što mu kao identitetsko rešenje nude ostrašćeni politički lideri“. Za rezultate popisa se može reći da su očekivani, iako se u kuloarima tvrdilo da je DPS za svoj popisni cilj bio postavio to da Crnogorke i Crnogorci postanu natpolovična većina u matičnoj državi. Sociolog iz Podgorice Srđan Vukadinović objašnjava i da su prosrpski orijentisane snage imale sličan plan, to jest, da rezultati popisa pokažu da je Srba u Crnoj Gori makar za jedan procenat više nego Crnogoraca, što bi pretvorilo Crnogorce u etničku grupu koja živi u manjini u svojoj državi. Ipak, Vukadinović smatra da su ovi rezultati najrealniji kada se u obzir uzmu sva dešavanja od proglašenja nezavisnosti Crne Gore 2005. godine. „To što se broj Crnogoraca povećao, a broj Srba smanjio za nekoliko procenata, može se smatrati realnim stanjem, posebno posle euforije zbog proglašenja nezavisnosti Crne Gore. To što se broj srpskog stanovništva smanjio takođe se može objasniti i time da pojedinci koji su zaposleni u državnim službama, strahujući da će ostati bez posla, nisu želeli da se izjasne kao Srbi. Bilo kako bilo, mislim da su ovakvi rezultati realna slika demografije u Crnoj Gori i da se u bliskoj, ali i daljoj budućnosti više neće menjati“, kaže Vukadinović. Sa druge strane, predsednik Nove srpske demokratije Andrija Mandić smatra da su rezultati popisa isfabrikovani od strane vladajuće koalicije i da ni u kom slučaju ne predstavljaju realno stanje stvari. „Pravne posledice lažnih rezultata popisa u Crnoj Gori su da je smanjen broj Srba, ali i ljudi koji govore srpskim jezikom. I pored tih lažnih rezultata vlast nije uspela u svojoj nameri da Srbe svede na nacionalnu manjinu. I po njihovim rezultatima nas je 29 odsto, pa nas nikako ne mogu smatrati nacionalnom manjinom, a popis je pokazao i da najviše ljudi u Crnoj Gori i dalje govori srpskim jezikom. Zato sam zadovoljan što vlast nije uspela u svom cilju da marginalizuje srpsku nacionalnu zajednicu u Crnoj Gori“ uveren je Mandić. Socijalistička narodna partija Crne Gore takođe smatra da podaci koje je objavio Monstat veoma teško mogu da budu komentarisani kao rezultati popisa. Oni podsećaju da su za razliku od popisa 2003. godine kada su opštinske popisne komisije u kojima su i političke partije imale svoje predstavnike, utvrdile rezultate popisa na koje niko tada nije imao bilo kakvih primedbi, sada iako je to bilo dogovoreno, pred sam kraj popisa taj dogovor je srušen. Time su opštninske popisne komisije bile isključene iz procesa utvrđivanja rezultata. Stoga je veliko pitanje koliko ovakvi rezultati koji se tiču identitetskih pitanja mogu biti korisni za donošenje važnih odluka koje se tiču budućnosti ove države i njenih građana. Vuksan Simonović, funkcioner SNP-a smatra kako su Crna Gora i sve njene političke i druge strukture okrenute makar verbalno ka integraciji u Evropsku uniju, pa je stoga ovaj popis i bio šansa da i na planu statistike pokažu da su spremni da i u toj oblasti primenjuju standarde koji važe u zemljama razvijene demokratije. Ovako, zbog netransparentnosti procesa utrđivanja rezultata popisa, uz maksimalno čuvanje tajnosti podataka svakog građanina, pitanje je koliko su u tome uspeli, objašnjavaju u toj stranci i dodaju da su opštinske popisne komisije, u kojima je i opozicija imala svoje predstavnike, utvrdile rezultate popisa, bilo bi kao i 2003. godine - niko ne bi imao bilo kakvih primedbi na rezultate popisa. Rezultati popisa pokazali su da najviše građana Crne Gore i dalje govori srpski jezik. Sociolog Srđan Vukadinović smatra da je to pre svega zato jer su jezici vrlo slični, a populacija je pretežno staračka, pa su se oni po navici izjasnili da govore srpski, jer je to jezik koji su učili u školama. „Ne verujem da će se u skorije vreme značajno promeniti broj onih koji govore crnogorskim jezikom. Taj broj se već povećao, ali najviše zbog nepristojne kampanje crnogorske nacionalne televizije “Moj crnogorski jezik”. Na taj način je vlast pokušala da crnogorski jezik bude najzastupljeniji, a sve zbog etabliranog stanja svesti da jezik i državu treba vezivati, što nije tačno“, smatra Vukadinović. U SNP-u kažu da je nesporna činjenica, čak i iz podataka koje je objavio Monstat, da najviše građana Crne Gore govori srpskim jezikom i da je on dominantan u Crnoj Gori. On je takvu poziciju, u još većem procentu, imao i na popisu 2003. godine, ali nažalost ta činjenica nije na adekvatan način valorizovana u Ustavu iz 2007. godine. „Vladajuća većina uspela je  da uz pomoć PzP-a tada obezbedi dvotrećinsku većinu za Ustav, koji je srpski jezik sa 64 posto onih koji su ga govorili u Crnoj Gori smestio tamo gde mu nikada nije bilo mesto, među jezike u službenoj upotrebi, iako smo mi iz SNP učinili sve da on bude službeni jezik. Sada je momenat da se zakonski valorizuje potvrda građana i na ovom popisu, da je srpski jezik dominantan i da i on treba da bude službeni jezik u Crnoj Gori kao što je, u različitim varijantama, to vekovima i bio. U tom smislu SNP će pokrenuti određene inicijative u Skupštini i pred drugim nadležnim organima za realno pozicioniranje srpskog jezika kao većinskog u Crnoj Gori“, kaže Simonović. Čak je i opozicioni Pokret za promjene, koji nikako ne pripada grupi prosrpskih stranaka, nezadovoljan načinom na koji je popis sproveden. Oni smatraju da je aktuelna politika izgradnje crnogorskog identiteta kao antipodnog, dominantno antisrpskog a odnedavna i antibošnjačkog, duboko antidržavna i da je to  politika podsticanja i raspirivanja podela. „Crnogorci imaju pravo da svojim crnogorskim imenom nazivaju ovaj zajednički, manje-više isti jezik. Baš kao što su to pravo ostvarili Srbi, Hrvati i Bošnjaci. Upravo ovako se 2007. pristupilo ustavnom pozicioniranju crnogorskog jezika - kao ostvarivanju prava na svoje ime a ne prava na svoj novojezik. Nažalost, šovinisti i mediokriteti su još jednom prevladali, i mi sada, kao pravi ponavljači, prolazimo kroz isto ono kroz šta su pre 7-8 godina prošli i ostali na bivšem srpsko-hrvatskom jezičkom prostoru. Siguran sam da aktuelna arhaizacija našeg jezika, koju njeni neuki poklisari nazivaju reformom, neće zaživeti, i da ćemo vrlo brzo morati raditi novi pravopis, objašnjava Koča Pavlović, portparol Pokreta za promjene. Sa druge strane pripadnici vladajuće koalicije bili su izuzetno zadovoljni rezultatima popisa i smatraju da oni u potpunosti odražavaju realnu demografsku sliku u Crnoj Gori. Iz Socijaldemokratske partije saopšteno je da je rast broja Crnogoraca i onih koji govore crnogorskim jezikom očekivan, a da rezultati predstavljaju iskaz opredeljenja građana. Da u rezultate popisa nema sumnje uverena je i direktorka Monstata Gordana Radojević, koja tvrdi da ovi rezultati predstavljaju punu reprezentativnost crnogorske populacije, jer je popisom obuhvaćeno više od 97 odsto stanovništva dok, kako je navela, mogući slučajevi nepopisanih spadaju u domen statističke greške. Ona podseća da je unos prikupljenih podataka sa popisa Monstat obavio u posebnoj zgradi sa najvišim stepenom zaštite i da su stručnjaci koji su kontrolisali popis utvrdili stopostotnu tačnost unosa odgovora o etničkoj pripadnosti, veroispovijesti i jeziku, i tvrdi da će ukoliko neko pokuša na bilo koji način da pobije rezultate popisa, Monstat biti spreman da podigne tužbu. „Svih ovih godina deo opozicije koji je nastupao sa političke platforme protiv crnogorske nezavisnosti imao je svekoliku, uključujući i finansijsku podršku Srbije“, izjavio je Đukanović u intervjuu “Pobjedi”. Tako je lider DPS-a možda na indirektan način ponovo pokušao da isprovocira zvanični Beograd, ali je uspeo samo da uzbuni jedino prosrpsku opoziciju. Predsednik Nove srpske demokratije Andrija Mandić smatra da rezultati popisa kojima srpska nacionalna zajednica u Crnoj Gori nikako nije zadovoljna, ipak ne treba da utiču na međudržavne odnose Srbije i Crne Gore.„Problem Srba u Crnoj Gori sa vladajućom koalicijom nije problem koji zvanični Beograd treba da rešava. Ovo je isključivo naš problem. U PzP-u smatraju ni ovi rezultati neće bitnije uticati na odnose Beograda i Podgorice, a da se zaoštravanja na toj liniji tumače odnosima između političkih elita, a ne odnosima između naroda i država. Zato u PzP-u ne smatraju da ovi politički manevri crnogorskog režima imaju snagu da dodatno naruše odnose sa Beogradom. „Đukanović se sada jasno prepoznaje kao najveća prepreka evropske budućnosti Crne Gore, i njegov istinski odlazak bi otvorio prostor za novu politiku i značajno bi doprineo smirivanju stanja u regionu. Oko definitivnog odlaska ovog hladnoratovskog veterana i njegovih ispisnika sa političke scene polako se formira širi konsenzus, i zato ja mislim da smo svi mi svedoci poslednjeg pogoršavanja odnosa Podgorice i Beograda“, objašnjava Koča Pavlović iz PzP.   Ni u SNP-u ne veruju da će doći do novog zahlađenja na relaciji Srbija - Crna Gora. Oni smatraju da je popis unutrašnje pitanje Crne Gori, pa ne znaju zašto bi podaci sa popisa, ovakvi kakvi su saopšteni, ili neki drugi, mogli dovesti do zaoštravanja odnosa sa “bratskom” Rpublikom Srbijom. Bilo kako bilo, popis u Crnoj Gori nije doneo ništa novo. Vladajuća koalicija je na neki način pokazala da i dalje drži čvrstu poziciju na političkoj sceni, dok se prosrpska opozicija nada da će Srbi uspeti da se izbore za svoju poziciju kao ustavotvoran narod i da neće biti marginalizovani kao nacionalna manjina. Lukšićeva poseta Srbiji O ozbiljnosti odnosa Crne Gore i Srbije u postpopisnom vremenu svedoči i najava dolaska premijera Vlade Crne Gore Igora Lukšića u Beograd, objavljena upravo uoči izlaska ovog broja iz štampe. Lukšić je po programu trebalo da razgovara sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem, predsednikom Vlade Srbije Mirkom Cvetkovićem i predsednicom parlamenta Slavicom Đukić-Dejanović. Zamišljeno je da se razgovori vode oko poboljšanja saradnje dveju zemalja, pre svega ekonomske. Crnogorski premijer je uoči posete istakao da se ne slaže sa ocenama da odnosi Srbije i Crne Gore nikad u istoriji dveju država nisu bili gori i da smatra da idu uzlaznom linijom. Lukšić je trebalo da se sastane i sa patrijarhom srpskim Irinejem.