Промени језик   Sitemap   Верзија за штампу   18.11.2018. 02:18
 НАСЛОВНА    АРХИВА    НИН ДИЈАЛОГ    САДРЖАЈ      ПРЕТПЛАТА    E-ПРОДАЈА 
 
2011. | Корупција
Јачи од закона

Ни ове године до краја није расветљена ниједна од бројних корупционашких афера. Ухапшене су, додуше, неке ситне рибе, али није притворен ниједан „капиталац“ из троугла политика – тајкуни – јавна предузећа

Видим Србију у којој нема криминала ни корупције. Видим Србију у којој сви људи нормално живе од своје плате. Видим Србију из које млади више не одлазе, а многи се у њу враћају. Видим Исуса, а са Елвисом сам данас причала у самопослузи!
Отприлике тако, с ове временске дистанце звучи oбeћањe министарке правде Снежане Маловић. Само три дана након што је постала координаторка за борбу против корупције поручила је да ће се обрачунати са највишим актерима системске пљачке државе, у троуглу политика – тајкуни – јавна предузећа.
„Први резултати убрзо ће бити видљиви!“, рекла је. Европска унија поручила је одушевљено: „Једва чекамо то да видимо!“
„Али...“, вајкали су се потом из Београда „постојећа стратегија за борбу против корупције донета је још 2006...“. Стигла је суптилна сугестија из Брисела: “Мењајте стратегију! И спроведите то у дело.“
„Хоћемо“, гласио је одговор Београда.
ВАКЦИНА И, тако... Стратегија није промењена. Али, догодио се случај број 1. Вакцине. Током 2009. набављено је 857.000 доза вакцина против грипа типа Х1Н1. Буџет Србије оштећен је за 1,6 милиона евра. Згодна прилика за показну вежбу „како искоренити корупцију, а сачувати министра на слободи“.
Ухапшени су бивша директорка РЗЗО Светлана Вукајловић, директор Југохемија фармације Владимир Главар и власник фирме Детап Љубомир Павичевић. Накнадно је притворена и Смиљка Милеуснић Аџић, бивша директорка Југохемије. Одговорност министра, за сада, није предмет истраге тужилаштва. У неком америчком блокбастеру, сценарио би био следећи: излазак председника пред јавност, објашњења, оставке, смене, одбрана министра обливеног знојем док пред конгресним одборима, током унакрсних испитивања, доказује своју невиност.
У Србији ништа од тога. Други сценарио. Саветник министра здравља Љубиша Милановић оптужује тужилаштво, полицију и Министарство правде за вођење селективног кривичног поступка. „Како то да се у пријави не налази име тадашњег министра здравља Томице Милосављевића“, упитао је. Још нема одговора, ни реакције на службену белешку полиције у којој пише да је после притиска на полицију, списак осумњичених у тужилаштву сведен са 14 на три особе.
Како је текла операција набавке? На тендеру су скривени кључни документи, да је реч о кинеској вакцини, само препакиваној у „Новартисовој“ фабрици. Институт „Торлак“ нудио је кинеску вакцину истог квалитета, неупоредиво ниже цене. Министар здравља је пре набавке прогласио „епидемију већег епидемиолошког значаја“, али није избегао посреднике, чиме је могао да уштеди део новца пореских обвезника. Милосављевић пак одговара да је „све рађено по закону и уз одлуку Владе“.
Том набавком, по оцени Предрага Јовановића, директора Управе за јавне набавке, нарушен је Закон о јавним набавкама - уговорено је једно, а реализовано друго. Бранећи тужилаштво, а посредно и Милосављевића, министарка правде тврди да је Вукајловићева Милосављевићу давала нетачне информације у вези са набавком. Штити ли бивше колеге из Владе? Па зар само неколико месеци раније није поручила: „Нема заштићених, правда не сме бити селективна“.
КОЛУБАРА Обрачун против корупције, случај бр. 2. Колубара. У депеши Џенифер Браш, тадашњег заменика амбасадора САД у Београду, открио је Викиликс, пише да поред економског, индустрија угља има и политички значај. Упркос претњама полиције, рудари су пружили подршку демократском председничком кандидату Војиславу Коштуници у свргавању Милошевића. У депеши пише и да је „новац зарађен експлоатацијом руда након промена коришћен за финансирање ДСС, чији менаџери илегално продају угаљ за попуњавање своје и партијске благајне“, а преко закупа приватне механизације из Колубаре у последњих осам година на приватне рачуне слило се више од 10 милиона евра.
Тек по одласку ДСС са власти у неколико „таласа“ ухапшено је 21 одговорно лице у овом руднику, међу њима и генерални директор Драган Томић. За Коштуницу, реч је о афери са политичком позадином, а лидер Нове Србије Велимир Илић, тада ресорни министар, тврди да не зна ништа о малверзацијама у „Колубари“. Илић, као ни Коштуница, нису позвани на одговорност.
Шест година од преузимања Луке Београд, Виши суд у Београду 16. маја ставио је привремену забрану Милану Беку на располагање земљиштем Луке Београд, али поступак још није покренут ни против њега, ни против бившег министра привреде Предрага Бубала и других осумњичених за ову аферу, по пријави Верице Бараћ, председнице Савета за борбу против корупције. На аферу није стављена тачка иако је преко фирме „Ворлдфин“, регистроване у Луксембургу, Милан Беко постао њен већински власник још 2005. године. Од тада, дакле више од шест година траје спор између градских власти Београда и Бека о томе ко полаже право на атрактивно грађевинско земљиште, чија се вредност процењује на много већу суму од оне која је исплаћена бившим власницима, држави и запосленима и пензионерима Луке, који су бесплатне акције добили на основу Закона о својинској трансформацији из 1997. године. Они су своје акције продали по цени од 800 динара, док је процена Института економских наука била да оне вреде 1.700 динара. У Савету за борбу против корупције наводе да нико од државних органа, од Комисије за хартије од вредности, преко Агенције за приватизацију до Управе за спречавање прања новца није реаговао. Ни Влада Србије, којој Савет редовно доставља своје извештаје, није се оглашавала. Није реаговала ни на кривичне пријаве, које је председница Савета поднела против Бека, Бубала и још 15 осумњичених. Реаговала је тек када је Беко, почетком марта, затражио од премијера Мирка Цветковића да га заштити од Савета због кршења његових људских права. Овога пута премијер је муњевито затражио од Савета да се изјасни о Бековој оптужби. Цео случај добио је нову димензију након што је Беко изјавио да би држави вратио Луку ако би заузврат добио 54 милиона евра, колико је уложио, плус камате на ту суму, што је незванично процењено на око 74 милиона евра. Градоначелник Драган Ђилас је пак био спреман да понуди највише 40 милиона евра. Ни евро више. И ни речи више о тој трансакцији није ни било.
У склопу уобичајене поделе јавних предузећа, социјалистима је припала „Галеника“. Нови менаџмент је за две године некада успешну компанију претворио у губиташа са минусом од 14 милиона евра. Директор Ненад Огњеновић склопио је неколико штетних послова са „Велефармом“, а на куповину скулптура потрошио је више од милион евра. За експерте то је класичан пример како странке и појединци извлаче новац из јавних предузећа, али нико није пратио тај траг новца, или се бар о томе ћути.
Сама министарка правде признаје да је због неправилности у јавним набавкама, буџет оштећен за више милијарди динара. И? Уместо да Управи за јавне набавке да већа овлашћења, Влада је у првом нацрту новог закона предвидела њено укидање. Контролну улогу требало је да преузме Министарство финансија, на чијем је челу премијер Цветковић. Тако би извршна власт контролисала саму себе где и како троши новац пореских обвезника.

Чишћење

На списку министара, осумњичених за корупцију, ове године нашао се и Оливер Дулић. На терет му се стављају две оптужбе. Обе демантује. Ни надлежни органи нису били заинтересовани да реагују.
Једна је оптужба Коалиције за надзор јавних финансија да је Дулићево министарство платило око пола милиона евра фирми Њуз-вол (News-wall) за платно на којем пише „Очистимо Србију“ које се вијорило на Дорћолском кеју током тениског турнира „Србија опен“ 2009. и 2010. Поставља се питање зашто и како је уговор склопљен 27. маја 2010. кад је турнир завршен две и по седмице раније, 9. маја. Нико није реаговао ни на тврдњу-оптужбу сајта Пиштаљка да Дулићева фирма Ди Џи комп рачунари (DG Comp) послује са 70 институција, које се финансирају из буџета.



Тања Николић Ђаковић


Share on Facebook 

Постојећи коментари (0)| Пошаљи коментар

Приступ за чланове
  Корисничко име
  Лозинка
 
  Запамти ме на овом рачунару
Постаните члан! Региструјте се овде
Изгубили сте Лозинку? Кликните овде
Мисли
bg

Ивица Дачић, потпредседник Владе Србије

Негативне последица економске кризе мање су у Србији него у другим земљама. У поређењу са њима, Србија је у предности, јер је деценијама у кризи.

Прочитајте све мисли
bg