Bez popuštanja

Upravo završeni 18. kongres Komunističke partije Kine, koji je u sklopu redovne desetogodišnje smene rukovodstva na čelo najmnogoljudnije zemlje sveta doveo nova lica, po preovlađujućem mišljenju posmatrača nije nagovestio i značajnije promene u politici zemlje. Pa ipak, ima i drugačijih viđenja. Stari lisac svetske politike, Henri Kisindžer, koji je imao prilike da razgovara sa mnogim kineskim vođama, bilo kao savetnik američkog predsednika za nacionalnu bezbednost bilo kao šef Stejt departmenta, izjavio je kako očekuje da će Kina vremenom postati otvorenija i transparentnija zemlja. Država će doživeti ekonomske i socijalne transformacije i nastaviće potrebne reforme i u spoljnoj politici, smatra on. Kao najveći izazov novog partijskog i državnog rukovodstva Kisindžer vidi urbanizaciju više od 400 miliona seljaka, što će biti izazov za još nedovoljno razvijenu infrastrukturu i privredu, ali ponajviše tradicionalnom sistemu vrednosti.

OPREZ
Ovi zadaci sada su pred novoi-zabranim sedmočlanim Stalnim komitetom Politbiroa, najmoćnijom institucijom u zemlji koja će u narednih deset godina određivati sudbinu države i njenih 1,35 milijardi stanovnika. Na čelu Komiteta je novi generalni sekretar KP Si Đinping (59), koji će - po uobičajenom redosledu - idućeg marta preuzeti i funkciju šefa države, a već sada je promovisan za predsednika Centralne vojne komisije, čime je postao i vrhovni komandant moćne i uticajne armije.

Si je decenijama strpljivo i nenametljivo gradio svoju partijsku karijeru, sticao iskustva i stvarao veze za napredovanje u hijerarhiji. Već godinama važi za izabranog naslednika odlazećeg predsednika Hu Đintaoa, što je i dokazano kada je pre dve godine postavljen za potpredsednika. U toj funkciji on je u međuvremenu išao u brojne međunarodne posete, i imao prilike da se sretne i sa Barakom Obamom, Vladimirom Putinom i Angelom Merkel - što će mu olakšati buduće nastupe na internacionalnoj sceni. Kod kuće važi za harizmatičnog političara novog kova i reformatora, ali obazrivog i mudrog. To se odnosi i na drugu dvojicu članova Stalnog komiteta: budućeg premijera Li Kećijanga (57) i potpredsednika vlade nadležnog za ekonomske poslove Vang Ćisana (64).

Ostala četvorica iz Stalnog komiteta se, međutim, smatraju konzervativcima. Tako će Liju Junšan (65) biti zadužen za partijsku propagandu, a poznat je kao zagovornik strože medijske i posebno internet cenzure. DŽang Deđijang (65) svoj iznenadni uspon ima da zahvali skandaly izazvanom padom partijske zvezde u usponu, sad već bivšeg šefa partije u megapolisu Čongćing, Bo Silaja. Kraj Boove karijere usledio je nakon što je njegova supruga osumnjičena, a onda i osuđena zbog ubistva jednog Britanca, njihovog porodičnog prijatelja za koga se sada spekuliše da je bio špijun; Bou je u međuvremenu izbačen iz parlamenta, čime je ostao bez imuniteta, što otvara mogućnost da i on bude izveden pred sud.

Inače, DŽang, školovan u Severnoj Koreji, poznat je kao izuzetno strog prema demonstrantima i kritički nastrojenim novinarima, a protivi se i prijemu kapitalista u KP. Od sprečavanja uspešnih poslovnih ljudi da uđu u partiju, međutim, odavno nema ništa jer u njoj, otkako je 2002. dozvolila članstvo i privatnim preduzetnicima, već ima mnogo izuzetno imućnih ljudi. Prethodno je vodeći nacionalni ekonomski časopis, Čajna ikonomik vikli, pozvao rukovodstvo da bude hrabrije i da uspešne poslovne ljude počne da u većem broju prima u partiju. Privatnici još nisu dovoljno zastupljeni u rukovodećim strukturama države, iako u devet miliona privatnih preduzeća danas radi 280 miliona ljudi, a u privilegovanom državnom industrijskom sektoru samo 80 miliona, ukazuje list. DŽang Gaoli (65), budući šef parlamenta, dosad je bio partijski šef prosperitetnog grada Šenžena.

IZAZOVI
Bivši šef partije Šangaja, Ju DŽengšeng (67), treba da predsedava Svekineskoj narodnoj političkoj konsultativnoj konferenciji. To je savetodavno telo u kojem osim predstavnika KP sede i vanpartijci i predstavnici osam malix registrovanih (nekomunističkih) stranaka, kao i delegati nacionalnih manjina. To telo treba da da legitimitet svim odlukama KP, pa i onim kad vlast pribegne nasilnom gušenju protesta, kao prošlog vikend na Tibetu.

Pitanje statusa manjinskih grupa ukazuje na još jedan od ključnih problema sa kojima se suočava kinesko rukovodstvo. Smanjena stopa ekonomskog rasta (iako za ostatak sveta i dalje zavidno visoka) nešto je o čemu se najviše govori, ali podjednako veliki izazov predstavljaju i sve glasniji zahtevi za demokratizaciju, kako unutar vladajućih struktura, tako i celokupnog društva; kako bude jačala srednja klasa, tako će jačati i ti glasovi. Zato ne čudi da je KP na kongresu usvojila izmene statuta kako bi pojačala nadgledanje svojih kadrova, od najnižih do najviših. To odražava zabrinutost rukovodstva zbog raširene zloupotrebe vlasti na svim nivoima. Partija treba da poklanja veću važnost nadgledanju kadrova, citiraju zvanična glasila novi statut. Javnost mora da ima poverenja u partijske kadrove, koji moraju da budu primer za druge. I nije samo korupcija ta koja, kako se čulo na kongresu, preti da ugrozi vlast partije i državu u celini. Statut je obavezujući za onih 82 miliona članova partije, koji su zdušno za socijalizam sa kineskim karakteristikama - u kojem, dakle, ima mesta i za multimilijardere - sve dok slušaju glasove iz Stalnog komiteta, u kojem se odluke donose konsenzusom. Proces donošenja tih odluka, pak, ostaje tajanstven, baš kao u vreme drevnih i dugovečnih kineskih dinastija.

Tajkun čiji život pripada partiji

Među brojnim tajkunima članovima KP je i jedan od najbogatijih Kineza, Lijang Vengen (56), čija se imovina procenjuje na devet milijardi dolara. Lijang je bio jedan od 30 tajkuna koji su bili i delegati na kongresu, mada prema zvanično objavljenom spisku novih članova Centralnog komiteta niko od njih nije uspeo da uđe u to telo. Nije mu pomoglo ni što je uoči kongresa izjavio da kao komunista stavlja interese partije pre svojih. Moja imovina, čak i moj život pripadaju partiji, citirala ga je ovog meseca državna novinska agencija Hsinhua. Lijang je vlasnik firme Sani hevi indastri, šestog po veličini koncerna za izradu građevinskih mašina na svetu, koji samo u Kini zapošljava 58.000 radnika, a aktivan je u 150 zemalja širom sveta. Na toliko željeno članstvo u KP čekao je punih 18 godina.