Eksperimenti i iznenađenja

Zašto bi nečiji izbor najboljeg albuma bio relevantan, ako je sud javnosti na dijametralno suprotnoj strani? Šta tek reći za domaću scenu, gde i dalje haraju hibridi folka (?) i popa (?), a svaki oblik autorske, iole ozbiljne muzike čami na margini margine? Odgovor je zapravo jednostavan neka Psaja, DŽastina, Cece i Jece tamo gde su, a jedino što mi možemo da uradimo jeste da uši i dušu prepustimo muzici koja od nas pravi bolje ljude.

Uzmite Boba Dilana, autora koji je još kao 18-godišnjak šezdesetih zapanjio svetsku muzičku javnost talentom kakav ne može da se poredi ni sa kim u istoriji pop muzike. U 2012. već na pragu duboke starosti, snimio je album koji vrca od energije i mudrosti. Ove godine kao njegov najlogičniji naslednik još jednom se nametnuo DŽek Vajt, nekad frontmen furioznih White Stripes. NJegov album Blunderbuss pokazuje koliko još prostora ima za eksperimente i iznenađenja u rokenrolu, muzici kojoj je smrt predviđana praktično od prvog dana postojanja.
Kao planeta za sebe na svetskoj sceni i dalje deluje neumorni Nil Jang, koji je ove godine objavio dva izdanja svedeniji Americana i furiozni LP Psychodelic Pill, u kojem se zajedno sa bendom Crazy Horse predstavio u svom najrazuzdanijem gitarskom izdanju.

Da ne bi stara garda sasvim nadvladala (a tu je i pank baka Peti Smit), na vrlo visoka mesta izašle su totalne novajlije. Reč je o sastavu Alabama Shakes, koji su snimili najbolji debitantski album koji je potpisnik ovih redova čuo u poslednjih 10 godina. Snimiti remek-delo poput ploče Boys Girls, a imati tako malo godina i iskustva, dokaz je talenta koji nadilazi svoje vreme.

Na domaćoj sceni, imali smo nove albume već potvrđenih autora i bendova koji su samo dokazali da raniji hvalospevi nisu bili slučajni. Rebel Star je izbio na prvo mesto zbog potpune zaokruženosti i zrelosti muzike Milana Glavaškog, mada bi istu poziciju mogao bez mnogo problema da zauzme i Goribor sa teskobnim, a tako oslobađajućim stihovima Aleksandra Stojkovića St-a. Mlađariju predstavljaju dva sastava veoma različitih poetika, ali podjednako visokog kvaliteta prefinjeni Stray Dogg i sirovi Repetitor. Izvan svakog generacijskog, žanrovskog, geopolitičkog ili kakvog god svrstavanja smestio se Damir Avdić, suludi pesnik s gitarom uštekanom u struju.

Napravite svoju listu najbolje muzike, ali ne obazirite se na žanrove. Nema DŽastin Biber tapiju na ar-en-bi, i dokaz za to je Frenk Oušen. Još manje prava na srpsku i balkansku muziku polažu Ražnatovićeva i Karleuša, a dokaz su Teofilovići, Nina Romić i Svetlana Spajić. Treba biti samo malo strpljiv i pred vama će se otvoriti čitav paralelni svet fantastične muzike koja samo čeka da bude otkrivena. I treba umeti koristiti glavu. Mozak stajl.

Strani

1. Bob Dylan Tempest
2. Jack White Blunderbuss
3. Neil Young Americana
4. Alabama Shakes Boys Girls
5. Patterson Hood Heat Lighthing Rumbles in the Distance

Domaći

1. Rebel Star Rebel Star
2. Goribor Evo je banja
3. Stray Dogg Smile
4. Damir Avdić Das Kapital
5. Repetitor Dobro došli na okean