Apsurdna iluzija?

Florijan Biber (NIN 3238) ocenjuje da je moja ideja o ekonomskoj, a ne političkoj integraciji Srbije u Evropu prilično apsurdna i ništa više od iluzije.

Ukoliko je nešto apsurdno, to znači da je besmisleno, odnosno logički nemoguće. Nigde u svom tekstu Biber nije ponudio nijedan argument u prilog tome. Štaviše, u drugom objavljenom tekstu u istom broju NIN-a ekonomisti Svetske banke Indermit Gil i Lazar Šestović upravo nude argumente u prilog tezi da je Srbiji potrebna ekonomska integracija u Evropu i pokazuju koliko je moja ideja smislena. Naravno, upravo sam koristio Gilove nalaze o Evropi kao mašini konvergencije kada sam formulisao svoj predlog. U svom tekstu Gil i Šestović iznose upravo ekonomske razloge za integraciju. Kako su na osnovu toga došli do nalaza da je važno učlaniti se u EU, tj. kako su došli do zaključka da je politička integracija neophodna da bi se aktivirala mašina konvergencije za mene ostaje misterija.

Daleko je ozbiljnija Biberova primedba da je moj predlog iluzija. Time se rasprava prebacuje na teren mogućnosti ostvarenja ideje o ekonomskoj integraciji bez političke, o članstvu u EEP (Evropskom ekonomskom području). Ukoliko se preskoče njegove napomene o procesu pridruživanja EEP-u, koje pokazuju da ne postoji nepremostiva prepreka, dolazimo do ključnog nalaza da je za pristupanje Srbije EEP-u potrebna saglasnost svih zemalja članica, a to znači svih članica EU. Naravno, iz mog teksta se jasno vidi da predlog o pristupanju EEP-u treba da se podnese zemljama EU i drugim koje čine EEP. Niko (normalan) ne smatra da se pristupanje nekom klubu može ostvariti bez saglasnosti članova tog kluba i primedba na tu temu je pucanj u prazno.

Ali upravo tu dolazimo do ključnog pitanja koje Biber zaobilazi. Da li zemlje članice EU imaju više podsticaja da Srbiju prime kao punopravnu članicu EU, dakle zemlju politički integrisanu u klub, ili kao članicu EEP? Podsticaji za prvu vrstu članstva vezani su za politička uslovljavanja koja sprovode političke elite ključnih zemalja EU. To uslovljavanje se u ovom trenutku odnosi na status Kosova, a već se može postaviti pitanje unutrašnjeg uređenja Bosne i Hercegovine ili bilo koji drugi problem za koji se proceni da pritisak na Srbiju može da ga reši. Ovim pristupom akcenat se stavlja na proces političke integracije sa krajnje neizvesnim ciljem. Za razliku od političke elite, biračko telo u ključnim zemljama članicama indiferentno je prema ovim pitanjima.

Smatram da ekonomska integracija Srbije rešava neka od ključnih pitanja zbog čega je izborno telo zemalja članica, naročito onih najbogatijih i najmoćnijih, protiv proširenja Unije.
Prvo, samo članstvo u EEP ne podrazumeva neto transfere od bogatijih ka siromašnijim članicama tog područja. Dakle, ulazak Srbije u takvu integraciju ne bi značio veće opterećenje poreskih obveznika najbogatijih i najmoćnijih zemalja EU.
Drugo, slobodnom trgovinom unutar EEP dobija i jedna i druga strana zbog toga biračko telo najvećim delom nije protiv slobodne trgovine. Treće, u tela Evropske komisije neće ulaziti srpski predstavnici, a biračko telo najmoćnijih zemalja EU prilično je, s pravom ili ne, iritirano time što o nekim stvarima bitnim za to telo odlučuju državni službenici iz novoprimljenih zemalja. Dakle, biračko telo u zemljama članicama koje je protiv proširenja EU, u slučaju ulaska Srbije u EEP bilo bi, u za nas najgorem slučaju, indiferentno. Stoga je, smatram, verovatnije da uđemo u EEP nego u EU.

I na kraju, želim da iznesem utisak vezan za naslov Biberovog priloga Nema prečica do Evrope. Iz mog teksta jasno proizlazi da predlog pristupanja EEP nije nikakva prečica. Potpuno je jasno koji se uslovi moraju ispuniti i na šta se zemlja članica mora obavezati navođenje norveške samoironične kovanice faks-demokratija rečito govori o tome. Pristupanje EEP-i je ozbiljan posao koji bi temeljito izmenio Srbiju ekonomski i, neminovno, politički. Zbog čega je Biber tu video traženje prečice? Da li se možda radi o stereotipu o Balkancima koji, umesto da ozbiljno i disciplinovano rade, uvek traže prečice? Ne verujem, ali mislim da ipak treba pažljivo pročitati tekstove na koje se reaguje.