EEP ili kako ući u EU, ali pod našim uslovima

Članstvo u Evropskom ekonomskom prostoru (EEP) predstavlja određenu vrstu „membership lite“ (redukovanog članstva) za zemlje koje nisu članice EU, pošto im daje mogućnost učešća u jedinstvenom evropskom tržištu uređenom evropskim pravilima, bez mogućnosti da u procesu odlučivanja učestvuju. Upravo ovaj „membership lite“ je za Srbiju zavodljiv, pošto se nekako nameće zaključak da, kad je već „lite“ članstvo, zašto ne bi bili i „lite” uslovi, umesto ovih, teških i polarizujućih, sa kojima se danas suočavamo. A koristi bi, u manjem, ali svejedno značajnom obimu, ostale. Prvo pitanje za Srbiju je da li je ulazak u EEP realan. Ako zemlja nije članica EU, u EEP može ući samo kao članica Evropske slobodne trgovinske zone (EFTA), s obzirom na to da je EEP nastao sporazumom EU i EFTA iz 1994. EFTA, međutim, nema, kako to ima EU, otvorena vrata za nove članice kroz proces proširenja. Od ulaska Lihtenštajna 1991, zemlje su je napuštale da bi ušle u EU. Ni eventualni ulazak u EFTA ne bi značio automatsko članstvo u EEP. O tome je potrebno da se izjasni EU i sve njene članice. Ako smo u ceo ovaj proces ušli da bismo bili u mogućnosti da delimo koristi učestvovanja u zajedničkom tržištu bez plaćanja političke cene uslovljavanja, neophodnost saglasnosti članica EU da bi do toga ishoda došlo jasno pokazuje nerealnost ove strategije. Razlog je jednostavan – ove zemlje su nam već i u procesu proširenja Unije postavile određene uslove. Drugo pitanje je, kada bi mogućnost ulaska u EEP bila otvorena, da li bi za Srbiju bilo dobro da „membership lite“ pretpostavi punopravnom članstvu. Argument u prilog ovakvoj odluci mogao bi biti da je Srbija mala zemlja i da će njen uticaj na donošenje odluka i odvijanje procesa u EU svakako biti neveliki, pa stoga ne postoji suštinska razlika između bivanja unutra, gde ionako ne možete ostvariti uticaj, i van EU. Tačno je da Srbija neće biti u grupi velikih članica, ali će za stolom, za kojim već sede, ili tome teže, sve zemlje u njenom okruženju, iznositi svoje stavove i moći da sa drugim zemljama pravi savezništva da bi postigla željeni ishod. A savezništva ne zavise uvek samo od veličine i ekonomske snage, kao što je Ujedinjeno Kraljevstvo iskusilo kroz pokušaj da osujeti usvajanje Fiskalnog pakta, pa ostalo usamljeno uz Republiku Češku i njenog tadašnjeg predsednika evroskeptika. Sa druge strane, primeri da čak i manje zemlje blokiraju promene osnivačkih ugovora ili druge odluke nisu bili retki u istoriji EU. Odustajanje od puta koji vodi članstvu značilo bi i odricanje od mogućnosti korišćenja, u ovoj fazi, pretpristupnih fondova, a, nakon ulaska, strukturnih fondova. Od pretpristupnih fondova smo u prethodnim godinama dobili preko 2,2 milijarde evra, a Bugarskoj je, kao zemlji uporedivoj po veličini i ekonomskoj snazi, u prethodnom budžetskom periodu bilo namenjeno skoro 7 milijardi evra iz strukturnih fondova. Moguće je da će kriza, i promene koje će u EU nastati kao odgovor na krizu, menjati i način funkcionisanja i iznos fondova, ali oni svakako neće „presušiti“. U svakom slučaju, smatram debatu koja je pokrenuta mogućnošću da se putovanje u Jevropu „skrati“ ulaskom u EEP veoma dragocenom. Ona podstiče dalje usklađivanje našeg zakonodavstva sa zakonodavstvom Evropske unije, bez čega EEP ne bi mogao funkcionisati. Zatim, podržava i svest o koristima koje bismo imali od učestvovanja u jedinstvenom evropskom tržištu, a to je nešto što se često, u raspravama, dovodi u pitanje u korist sličnog povezivanja sa geografski daljim zemljama. Ipak, da bi debata bila potpuna, ona mora uvažiti da činjenice ne ostavljaju mnogo mogućnosti da do ovakvog razvoja događaja dođe. A i kada bi se promenile, bilo bi puno prostora za dalju raspravu da li je bolje birati poziciju u kojoj ne možete da odlučujete o nečemu što vas se tiče ili onu u kojoj to, makar koliko to zahtevalo umeća i veštine, možete. Bez toga, rasprava o ulasku u EEP, koji donosi evropske koristi bez evropskih uslova, zapravo nastavlja mnogo dužu raspravu u Srbiji, a to je ona kako ući u Evropsku uniju, ali pod našim uslovima.