Humanost i lepljivi prsti

Kada je Evropska investiciona banka (EIB) pre više od 10 godina odobrila kredit u vrednosti od 50 miliona evra za projekat rekonstrukcije 20+1 bolnica, tražila je prilikom ratifikovanja sporazuma da se potpiše i član o poštenju. NJime je srpska vlada garantovala da niko sa njenim znanjem od zvaničnika ili predstavnika neće počiniti postupak korupcije i prevare u bilo kojoj fazi projekta i da će, u slučaju da do toga dođe, odmah izvestiti EIB. Naravno, Ministarstvo zdravlja kao nosilac projekta nije prijavilo samo sebe iako je u svakoj fazi realizacije bilo razloga za to. Umesto njega to su učinili drugi: Doktori protiv korupcije i udruženje pacijenata Pravo na zdravlje, a sporadično su i mediji skretali pažnju na problem. I pored toga, zvaničnici EIB-a nisu primetili da postoji išta sporno u realizaciji projekta, a ni druge nadležne evropske institucije, poput Evropske kancelarije za borbu protiv prevara (OLAF) i Delegacije EU u Srbiji.

Činjenica da afera već godinama tinja, a da građani do danas nisu dobili odgovor zašto su renovirane bolnice u stanju u kom jesu dok oni otplaćuju kredit, zašto je sve trajalo tako dugo a urađeno je tako malo i zašto je za pojedine radove plaćano duplo više od tržišne vrednosti, nije uznemirila evropske zvaničnike. Iako obično veoma strogi kada je u pitanju korupcija u Srbiji, posebno u zdravstvu, u ovom slučaju su ostali pri svome projekat je uspešno okončan i to je i bio razlog što je EIB odobrio Srbiji još 150 miliona evra za rekonstrukciju četiri klinička centra. Ona ista koja je trebalo da budu rekonstruisana do 2008, ali se iz nepoznatog razloga oteglo, pa je novi termin zakazan za 2017. godinu. I sve bi bilo zataškano da početkom marta Franciska Brantner, članica Evropskog parlamenta, u ime frakcije nemačkih Zelenih, nije u parlamentu postavila sledeća pitanja: zašto je OLAF doneo odluku da ne istraži navode o zloupotrebi sredstava u projektu rekonstrukcije 20+1 bolnica? Kako će Evropska komisija proceniti navode o proneveri i korupciji u ovom slučaju? Da li je korupcija poseban problem zdravstvenog sistema u Srbiji? Koliko korupcija otežava proces pridruživanja EU?

ROKOVI
Slična pitanja su Doktori protiv korupcije postavili još pre dve godine kada su dokumentaciju odneli u Delegaciju EU u Srbiji, na šta je Vensan Dežer odgovorio: Delegacija EU u Srbiji učestvuje u više od 650 projekata u svakom trenutku i nema kapacitet da se bavi i radom drugih institucija ili da sprovodi istrage koje se prepuštaju specijalizovanim kancelarijama u ovom slučaju OLAF-u.

I pored činjenice da je OLAF odbio da pokrene istragu, ipak je teško ne primetiti niz nepravilnosti koje bi valjalo istražiti i o kojima je NIN već pisao prošle godine. Većina bolnica još uvek nije renovirana, mada je rok za okončanje posla bio 2007, a sredstva su u međuvremenu utrošena. Zbog toga je bolnica u Pančevu sama finansirala obnovu internog odeljenja, a Grad Beograd radove na operacionim salama u KBC Zemun i na Hitnom prijemu u KBC Zvezdara. Opšta bolnica u Subotici je obnovljena, a rukovodstvo tvrdi da je plaćeno mnogo više nego što je trebalo i da su pojedini radovi bili preskupi. Takođe, da Ministarstvo zdravlja nije želelo da sluša ni o pravom stanju na terenu ni o potrebama svakog pojedinačnog odeljenja, već je kao nosilac posla izabralo i projektante i izvođače.

Rekonstruisana je i bolnica u Zaječaru, a na koji način objašnjava nam Miro Urošević, arhitekta koji je radio na rekonstrukcijama zdravstvenih ustanova u Evropi: Po njihovom obračunu u građevinske radove je uloženo više od 3.000.000 evra, a ja mogu da stavim glavu na panj da tamo nije potrošeno više od 800.000 evra. Ovde u specifikacijama troškova ne pišu pojedinačne cene i dokle god nam na uvid ne ponude te završne dokumente, mi imamo pravo da sumnjamo da se tu zabušavalo, kralo, manipulisalo i da je to korupcija.

Naravno, to je samo sumnja, ali svako ko ume da računa, upozorava naš sagovornik, može da primeti da je cena jednog kvadrata prozora bila skoro 400 evra, mada je najskuplji prozor koji postoji na tržištu oko 200 evra, a da je za adaptaciju postojeće kuhinje plaćano 667 evra po kvadratu, što je više nego duplo od cene rekonstrukcije luksuznih stanova, koja iznosi 300 evra...

U jednom trenutku, na insistiranje Doktora protiv korupcije, EIB je pokrenuo istragu i saslušao dr Draganu Jovanović, koja je kao gradski sekretar za zdravlje svojevremeno otkrila malverzacije vezane za rekonstrukciju KBC Zvezdara i Zemun, ali nijedan istražitelj nije izašao na teren i pogledao stvarno stanje. Nakon toga, u septembru 2012. se oglasio Andres Bejkon, šef beogradske kancelarije EIB-a: Želimo da vas obavestimo da je EIB, nakon OLAF-ove odluke da ne otvori istragu, zatvorio slučaj.



NEPRIMEĆENO
Šta god da je pisalo u dokumentaciji, nije bilo razloga da se prenebregne situacija na terenu. Nema kome nismo pisali i nudili da zajedno obiđemo bolnice i da se uvere o čemu govorimo, ali ih nikad niko nije pogledao, kaže dr Jovanović. Tako je ostalo sasvim neprimećeno (možda nije pisalo u papirima) da je u projektu 20+1 Institut za imunologiju i virusologiju Torlak, dobio sredstva da bi počeo da proizvodi OPV vakcinu, da se sedam godina nakon toga odustalo od nje i prešlo na zamisao o proizvodnji vakcine protiv sezonskog gripa, a da do danas nije proizvedena ni jedna jedina vakcina. Ako vakcina nema, kako uopšte možemo da govorimo o uspešnom projektu?

Osnovno merilo po kom EIB proverava uspešnost nekog projekta je budžet 100 posto potrošen budžet je 100 posto uspešan projekat. Oni su uvek trude da novac bude utrošen, ne ulazivši u to na šta je potrošen, jer to omogućava dalje finansiranje projekta, kaže Miroslav Petrović, predsednik udruženja Pravo na zdravlje.

Takva situacija bi bilo normalna da je EIB obična banka, ali ona to nije. Zbog toga je nejasno zašto, kada je Srbija u pitanju, primenjuje drugačije metode. Recimo, u isto vreme je odobrila kredit za rekonstrukciju Kliničkog centra u Beogradu i Karolinske bolnice u Švedskoj. I dok su naši planovi o rekonstrukciji tajna, a u Ministarstvu zdravlja mi kažu da je to po nalogu EIB-a, u Karolinskoj je sve dokumentovano na sajtu kome svako može da pristupi. U više navrata sam tražio odgovor od EIB-a zašto je tako, ali ga nisam dobio, kaže Urošević.

I kada je konačno delovalo da će neki odgovori pristići, jer nije isto kada ih pokrenu organizacije i građani iz Srbije i kada ih pokrene nemačka poslanica u Evropskom parlamentu, došlo je do grubog buđenja. Preko Mirijam Feran, šefa odeljenja za Srbiju pri Evropskoj komisiji za proširenje, NIN-u je stigao odgovor da su zahvalni što su kontaktirani pre izlaska teksta, ali da jedino što mogu jeste da nas upute na odgovore Štefana Fila (antrfile) u kojima nam je predočeno da u Srbiji i te kako ima korupcije kada je u pitanju zdravstvo, ali da je nema u projektima iza kojih stoji Evropa. Ako imamo u vidu da je bar polovina projekata u zdravstvu neki aranžman sa Evropom , nameće se pitanje ko su ti u našem zdravstvu koji su toliko korumpirani i na koji način postaju pošteni kada novac stigne od EU?

Zatečeni smo kontradiktornošću sadržaja odgovora Evropske komisije na poslaničko pitanje. U odgovoru se konstatuje bitan problem korupcije u srpskom zdravstvu i navode njihovi značajni napori u eliminaciji te korupcije. S druge strane, EK navodi da nema kapacitete za proveru i istragu uspešnosti ni sopstvenih projekata u Srbiji ali navodi da su, po zvaničnim izveštajima, svi uspešni. Ovaj odgovor dodatno zabrinjava jer je još 2010. ECORYC (zdravstvena grupa koja radi i za potrebe Evropske komisije) kao preporuku za sprečavanje lažnog izveštavanja o uspešnosti projekata predložio da se procena ne sme bazirati samo na zvaničnim izveštajima. Danas Evropska komisija pacijentima koji vraćaju kredit i kamate, a leče se u ruiniranim bolnicama, šalje poruku da ne veruju svojim očima već zvaničnim izveštajima. Ukoliko Evropski parlament zažmuri i bez provere prihvati ovakav odgovor, to će biti dozvola za još veće zloupotrebe i pronevere sredstava EU u Srbiji, kaže Petrović.

TOLERANCIJA
Negiranje postojanja korupcije sigurno nije način da se afera zaustavi i da se građani Srbije, koji znaju u čemu i kako se leče, uvere da će pridruživanje EU doneti boljitak o kom se mašta. Pokušaj NIN-a da dobije odgovor na jedno logičnije pitanje da li ste spremni da otvorite istragu jer bez nje niko neće biti siguran da je dužan da otplaćuje nešto što je stvarno i dobio, nije prošao baš dobro. Ambasador EU u Srbiji Dežer, kao ni Andres Bejkon, šef beogradske kancelarije EIB-a, nisu nam odgovorili.

Ipak, u ime EIB-a odgovor nam je dao Marko Santareli, pi-ar u Rimu zadužen za Italiju, Maltu i Zapadni Balkan: Želimo da istaknemo da EIB ima politiku nulte tolerancije prema prevari i korupciji. U slučaju da se novi konkretni elementi pojave i Banka o njima bude obaveštena, mi ćemo ih razmotriti u skladu sa našom politikom i procedurama.

Od OLAF-a smo dobili sličan odgovor. Navedeni slučaj je razmatran i odlučeno je da se ne otvara. Ukoliko budu dostupne nove informacije, mi ćemo ih razmotriti. Greta Hopkins, predstavnica za štampu, dodala je: U vezi sa zaštitom finansijskih interesa i finansijske pomoći EU Srbiji, možemo da kažemo da su zaštitni mehanizmi delimično u funkciji, uzimajući u obzir postojeće srpsko administrativno i pravosudno uređenje.

Dakle, još ima nade. Trebalo bi samo obavestiti EIB, recimo, da iako su uložili novac u obnovu pedijatrijskog odeljenja u KBC Zemun, novac je preusmeren u druge svrhe a deca su ostala gubitnici. Ili im reći da Torlak ne proizvodi vakcinu nema je, mada u dokumentaciji možda piše drugačije. Ili im možda skrenuti pažnju da je prema osnovnoj šemi rekonstrukcija bolnica u svakoj od njih morao da se izvede protivpožarni put, pa ih ipak namoliti da izađu na teren i vide ima li ga. U stvari, bilo bi sasvim dovoljno da neko lično pogleda gde se građani leče.

File: Nama su rekli da su bolnice renovirane

S obzirom na to da sumnja o malverzacijama u projektu rekonstrukcije 20+1 bolnice i četiri klinička centra nikada nije otklonjena, a da su EIB i OLAF odustali od dalje istrage, NIN je Štefanu Fileu, evropskom komesaru za proširenje, uputio sledeće pitanje: Da li postoji mogućnost da Evropska komisija inicira da se ponovo pokrene istraga, ili da na neki drugi način pokuša da otkloni sumnju koja je ovih dana izražena čak i u Evropskom parlamentu?
Odgovor na ovo pitanje nismo dobili, ali interesantno je da su nam stigli odgovori komesara Filea na poslanička pitanja Franciske Brantner, koja do trenutka zatvaranja ovog broja nisu prosleđena njoj, niti su stavljena na sajt Evropskog parlamenta.
Komisija posvećuje veliku pažnju borbi protiv korupcije u zemljama koje su u procesu priključenja, zbog toga smo sve tvrdnje o korupciji u zdravstvenom sektoru koje smo dobili od Doktora protiv korupcije prosledili OLAF-u. Mogu da vam potvrdim da OLAF nije našao osnovu za dalju istragu nakon što je analizirao podatke o navodnoj zloupotrebi sredstava EU u ovom konkretnom slučaju. EIB je obavestila Evropsku delegaciju da je zajam uspešno implementiran i da su bolnice renovirane. Komisija nema kapacitet ni kompetenciju da procenjuje tvrdnje o proneveri i korupciji vezane za sredstva EIB. Što se tiče postojećih mehanizama za sprečavanje, istraživanje i kažnjavanje zloupotrebe sredstava EU, Komisija u potpunosti primenjuje svoju strategiju iz 2011, čiji je cilj da detektuje i spreči zloupotrebe, kao i da povrati veći deo sredstava koja su izgubljena usled zloupotrebe, kaže Štefan File.


Dr Franciska Brantner, članica Evropskog parlamenta

Ozbiljno sa pritužbama

Sagovornica NIN-a, dr Franciska Brantner, od 2009. godine je članica Evropskog parlamenta u ime frakcije nemačkih Zelenih. Povod za ovaj razgovor su pitanja koja je uputila Evropskom parlamentu, a koja se odnose na sumnju da je tokom realizacije kredita Evropske investicione banke za projekat rekonstrukcije 20+1 bolnice došlo do zloupotrebe sredstava.

Kako tumačite to što nijedna institucija do sada nije htela da se bavi ovim problemom iako su i na sve nadležne adrese stizali prigovori iz Srbije i od strane organizacija koje predstavljaju i doktore i pacijente, pa i od medija?

Predsednik Evropskog parlamenta Marti Šulc se svakodnevno suočava sa brojnim upitima, pa je razumljivo da on lično ne može da se bavi svim problemima. Ali EIB, kao direktno pogođena institucija država EU je ovde i te kako dužna da pruži odgovore javnosti. U ovom trenutku ne mogu da procenim koliko se EIB ponela korektno. To tek treba da se razjasni. A od Evropske komisije očekujem i izjavu u vezi sa ulogom Evropske kancelarije za borbu protiv prevara (OLAF)

Da li je uobičajena praksa da OLAF odbije prigovor o korupciji pre nego što sprovede istragu o tome?

Razloge zbog kojih je OLAF navodno odbio da pokrene istragu bi Evropska komisija morala da pruži u svom odgovoru na moje parlamentarno, poslaničko pitanje.

Da li ste do sada od Evropske komisije ili nekog drugog dobili bilo kakav odgovor?

Ne, do sada nisam dobila nikakav odgovor od Komisije.

A kako onda komentarišete odgovor koji je NIN dobio od Štefana Filea i koji smo vam prosledili?

Komisija se time praktično proglasila nenadležnom. Smatram da ona sama sebi olakšava zadatak. Konačno, kod EIB se radi o instituciji Evropske unije, a korupcija je jedan od najvećih problema Srbije kao kandidata za članstvo u EU. Tu bih od komisije očekivala puno više od samo retoričkog podržavanja borbe protiv korupcije i prosleđivanje informacija koje je dobila od Doktora protiv korupcije. Ali, pravno su mogućnosti Komisije doista ograničene. Stoga ću se ja sada direktno obratiti Evropskoj investicionoj banci i zahtevati detaljnije informacije o ovom slučaju.

Verujete li da postoji adresa na kojoj će se neko ozbiljno pozabaviti time da se ova afera reši, jer negiranje njenog postojanja ne umiruje građane koji imaju osećaj da za svoj novac nisu dobili obećano?

Tek treba da se razjasni da li se ovde radi o korupciji ili o proneveri. Ali nikako ne sme da se stvori utisak da odgovorni skreću pogled i da se pritužbe građanki i građana ne uzimaju ozbiljno. Kako srpske, tako i evropske vlasti moraju ove primedbe shvatiti ozbiljno i preispitati. Evropska komisija za to sada posle mog poslaničkog pitanja ima i mogućnost.

Da li se još neko u Evro-parlamentu bavi pitanjima korupcije u vezi sa raznim kreditima koje je Srbija dobijala od EU? Recimo, sporan je i kredit koji je dat za rekonstrukciju četiri klinička centra?

Trenutno se, naravno, unutrašnjopolitička situacija u Srbiji nalazi u senci pregovora sa Kosovom, tako da se korupciji i burazerskoj privredi posvećuje nešto manje pažnje. Ali ipak smo i u našem najnovijem izveštaju više puta pomenuli problem korupcije. Prošle godine smo u našem izveštaju eksplicitno ukazali na posebne probleme u zdravstvenom sektoru. Jedna od pouka iz ovog konkretnog slučaja bi svakako mogla biti da moramo još pažljivije pratiti trošenje sredstava EU u zemljama kandidatima.