Pirati u Zemunu

Da objasnim. Reč je o dvosložnim imenicama muškog roda sa završetkom na suglasnik. One su obično u svim oblicima naglašene na prvom slogu (šAran, šArana, mn. šArani), ali kod nekih akcenat u padežima prelazi na drugi slog: ćUran (naglašeno „u“, dugo nenaglašeno „a“), ćurAna, ćurAni. Među ove poslednje spadaju i pirat (gen. pirAta, mn. pirAti) i nomad (nomAda, mn. nomAdi), ali u poslednje vreme na radiju i televiziji redovno čujemo „pIrati“ (rimuje se sa „dirati“) i „nOmadi“, sa istim naglaskom kao u gamad, gamadi. Učestalo je i „u mom dOmenu“, „u dOmenu toga i toga“, iako je domaine francuska reč, pa treba reći u domEnu, kao što kažemo u bazEnu ili na terEnu. Slično prolaze i imena. Stari Beograđani uvek su govorili iz ZemUna, u ZemUnu, ali danas se sve češće čuje iz ZEmuna, u ZEmunu, kao semena, semenu. U emisiji „Film“ Radio Beograda često pominju izvesnog Alena (rimuje se sa „malena“) DElona (naglašeno po engleski, kao da je reč o Matu Dilonu ili Bobu Dilanu). Za tog glumca nikad nisam čuo, ali znam za AlEna DelOna (akcenti kao u „cena bombona“). Znanje francuskog jezika kod nas je palo na niske grane, ali ako smo uvek govorili o modnom kreatoru KardEnu, o gradu LiOnu, o pesniku VijOnu, o nadrealisti BretOnu, zašto je samo Delon ispao grbav? Obrnuto, mnogi prebacuju akcent na drugi slog u rečima gde to nije opravdano... ali o tome ćemo iduće nedelje.