Пирати у Земуну


У језичким рубрикама готово се никад не пише о акценту, због техничких тешкоћа. У новинским штампаријама нема акценатских знакова, а и да их има, многи читаоци не би знали да их разликују. Ипак сам се одлучио да проговорим о томе, јер не могу више да трпим инвазију пирата, номада...

Да објасним. Реч је о двосложним именицама мушког рода са завршетком на сугласник. Оне су обично у свим облицима наглашене на првом слогу (шАран, шАрана, мн. шАрани), али код неких акценат у падежима прелази на други слог: ћУран (наглашено „у“, дуго ненаглашено „а“), ћурАна, ћурАни. Међу ове последње спадају и пират (ген. пирАта, мн. пирАти) и номад (номАда, мн. номАди), али у последње време на радију и телевизији редовно чујемо „пИрати“ (римује се са „дирати“) и „нОмади“, са истим нагласком као у гамад, гамади. Учестало је и „у мом дОмену“, „у дОмену тога и тога“, иако је domaine француска реч, па треба рећи у домЕну, као што кажемо у базЕну или на терЕну.

Слично пролазе и имена. Стари Београђани увек су говорили из ЗемУна, у ЗемУну, али данас се све чешће чује из ЗЕмуна, у ЗЕмуну, као семена, семену. У емисији „Филм“ Радио Београда често помињу извесног Алена (римује се са „малена“) ДЕлона (наглашено по енглески, као да је реч о Мату Дилону или Бобу Дилану). За тог глумца никад нисам чуо, али знам за АлЕна ДелОна (акценти као у „цена бомбона“). Знање француског језика код нас је пало на ниске гране, али ако смо увек говорили о модном креатору КардЕну, о граду ЛиОну, о песнику ВијОну, о надреалисти БретОну, зашто је само Делон испао грбав?
Обрнуто, многи пребацују акцент на други слог у речима где то није оправдано... али о томе ћемо идуће недеље.



Иван Клајн