Nerealno, a zvuči lepo

Na preciznoj kućnoj vagi dokument koji se zove Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2014. godinu teži tačno jedan kilogram. Ako bismo hteli da izmerimo koliko je težak budžet za kulturu teško da bismo uspeli. Vage tačno mere najmanje 10 grama, a budžet za kulturu teži malo više od osam grama. Ko nema vagu, to je otprilike jedna kafena kašičica. Tako najčešće biva kad je kultura u pitanju, ali šta se može, nešto se mora umesiti.
Da se manemo tih kuhinjskih majstorija i pređemo na finansijske, iako i one i te kako imaju veze sa kuvanjem, mešenjem i zapržavanjem. Finansijske merne jedinice deluju ipak raskošnije, bez obzira što i one u odnosu na ukupan iznos republičkog budžeta, a pogotovu u odnosu na stvarne kulturne potrebe, jesu sića.

Ima u priči o ovom budžetu i dobrih stvari.
Prvo, kao što su verovatno i čavke i vrane već naučile (vrabaca više nema), Zakon o budžetu stigao je u Skupštinu Srbije na vreme, 1. novembra. Poslanici, ali i svekolika javnost, imaju prilike da proučavaju, pišu amandmane i komentare na jedan od najvažnijih zakona koji određuju ne samo pitanje finansiranja nego i pitanje života građana Srbije.

Drugo, mediji su takođe, sve sa slikom ministra kulture, izveštavali da je on, tj. kultura među dobitnicima. Tasovac je uspeo da se izbori za dva grama para više od Brace Petkovića.
Prevedeno na jezik brojki novi ministar je za kulturu obezbedio 2.305.000.000 dinara više u odnosu na ovogodišnji budžet. Svaka čast i bravo majstore!

Treća dobra stvar sa ovim predlogom budžeta je tzv. programsko planiranje, tj. preciznije određivanje iznosa za pojedine namene, koliko para za kulturno nasleđe, za bibliotečku delatnost, za vizuelne umetnosti, muzičko stvaralaštvo, scensko i tako dalje. U prethodnom budžetu sredstva su bila prikazana na nekih šezdesetak pozicija, u ovom na preko 170. Transparentnije, nema šta! Zato je potrebna veća koncentracija, dobar kalkulator i poprilično strpljenje ako hoćete da napravite poređenje starog i novog budžeta i utvrdite kakav nam je kolač umesio novi ministar. A on ga umesto da zasladi, presolio. Pojave se čak i niše o kojima je ministar govorio, u kojima su se, je li, skrivale pare za neku neracionalnu potrošnju. Kakve niše, u ovom budžetu postoje čitavi šifonjeri!
Tako sa dobrih stvari odmah pređosmo na loše. Eh,to ALI, koje uvek sreću kvari.

Prvo: Predlog budžeta jeste na vreme dostavljen Skupštini, rasprava je mogla da počne pre dve nedelje. Šta se čeka?
Čekaju se, pre svega, prateći zakoni. U odnosu na Zakon o budžetu, to su po obimu zakončići, ali i opasne nagazne mine, kojima se uvis dižu porezi, obaveze građana i drugi nameti.

Ovo odugovlačenje početka rasprave navodi me na pomisao da će se ponoviti prošlogodišnji scenario: budžet je stigao na vreme, a onda je na dan, dva pre početka rasprave, Vlada poslala desetine svojih amandmana koji su bitno menjali strukturu prvobitne verzije. Kao da ministri tek kad blagovremeno pošalju budžet u Skupštinu počinju ozbiljno da se njime bave i da ispravljaju greške i pišu amandmane na sopstvene predloge. Onda će poslanici za svoje amandmane imati jedan dan, jedan sat, pet minuta.

Ovaj tekst je pisan 24. novembra. Nisam sigurna da kad NIN bude odštampan ne stigne neka nova amandmanska Vladina verzija budžeta za kulturu. Ne znam da li da strepim ili da se radujem. Možda su u Ministarstvu kulture i sami shvatili da je ovaj budžet za kulturu problematičan.
Tako dovodimo u pitanje i ono bravo majstore za ministra kulture.

Ukupan prihod iz budžeta Ministarstva kulture i informisanja iznosi 15.659. 118.000 dinara. Za oblast informisanja namenjeno je 7.713.180.000, od čega 7.500.000.000 za javne servise (RTS i RTV)! Ne bih sad da se bavim ovim milijardama za javni servis, samo pitam: po kom to zakonu? U Zakonu o radiodifuziji piše da se sredstva za javne servise obezbeđuju iz pretplate, od reklama, koncerata itd. Nigde ne piše iz budžeta. Otkud onda ove milijarde? Rekao PPV! To je ZAKON! Ukidamo pretplatu, prelazimo na budžet! Zašto bar, forme radi, nisu promenjena dva člana Zakona o radiodifuziji kojim bi se legalizovale ove milijarde. Toliko zakona je menjano samo zbog jednog datuma. A milijarde, nema veze.

Kad se od preostalih sredstava izuzmu troškovi samog ministarstva, za delatnost kulture ostaje
7. 768.364.000 dinara, dok je u 2013. taj iznos bio 5.462.907.000. (Tabela pokazuje sredstva za najvažnije budžetske stavke.)

Verujem da u Srbiji nema čoveka koji ne bi pristao da se odreknemo svega drugog u kulturi, ama, `leba da ne jedemo, samo da počnemo tj. završimo rekonstrukcije Narodnog muzeja, Muzeja savremene umetnosti, Muzeja istorije. Pitanje je da li je moguće da se u jednoj godini potroši 20 miliona evra, kada se zna u kakvom je stanju projektna dokumentacija i kakve su i koliko traju procedure javnih nabavki. Tih 20 miliona evra su neprenosivi. Ako se ne potroše u kalendarskoj godini nekim rebalansom preraspodele se na nešto drugo. Dakle, mrtvi kapitali! Ili šarena laža! Staviš na papir velike pare, a unapred znaš da ne možeš da stigneš da ih potrošiš. Zato ubiješ sve ostalo. Sa ovakvim budžetom za programe i projekte u 2014. možemo samo da zamolimo Beogradsku filharmoniju da odsvira rekvijem srpskoj kulturi.

Mada - kada se čita obrazloženje budžeta sve pršti od efikasnosti, povećanja podrške, unapređivanja, uvećavanja, profesionalizacije, razvoja, promocije, edukacije, podizanja. Preporučujem svima da pročitaju ta poletna obrazloženja. Posebno to preporučujem autorima budžeta. Uskladite nekako te grandiozne ambicije iskazane u obrazloženju sa ciframa. A cifre su: nekoliko miliona, ili i tek po nekoliko stotina hiljada: za celu godinu i celu Srbiju. Osim za Prvi svetski rat, umalo ne napisah Milanski edikt. Uz to, te pare za Prvi svetski rat nisu ni na pozicijama za konkurse, ni na programima institucija, mada piše da će biti institucionalno predstavljanje. To može samo da znači da će neke mudre i talentovane glave da smisle kako će izgledati programi, a onda realizaciju poveriti odabranim institucijama. Samo zahvaljujući parama iz te niše tj. šifonjera ucrtanog negde pri dnu 152. strane budžeta, ustanove kulture mogu očekivati da se ispuni jedan od tri cilja koje nam je ministar predočio: jačanje institucija (pored profesionalizacije i transparentnosti). U regularnom budžetu ustanove su u odnosu na ovu godinu ojačane sa 20 miliona dinara. Kad se to podeli na 26 republičkih ustanova i 14 iz južne pokrajine, i nije baš neko ojačavanje.

Da zaključimo: ako se ovaj budžet za kulturu ostvari kako je planirano trebalo bi u 2014. da dobijemo: završene radove u Muzeju savremene umetnosti i Muzeju istorije, Narodni muzej doveden do pod krov, obnovljene još neke muzeje, opremljene tehnikom i mašinama sve institucije.
Kada je o programima reč bavićemo se uglavnom Prvim svetskim ratom i predstavljanjem tih programa u svetu.
Da li je ovo zaista realno i moguće? Ne bih da vređam, ali može i: da li je ovo normalno?