Промени језик   Sitemap   Верзија за штампу   15.12.2019. 07:26
 НАСЛОВНА    АРХИВА    НИН ДИЈАЛОГ    САДРЖАЈ      ПРЕТПЛАТА    E-ПРОДАЈА 
 
КЊИГА
Жалост је вертикална

„Изгубили смо старе метафоре и морамо наћи нове“ – каже Џулијан Барнс негде при крају своје књиге, схватајући да не можемо бити Орфеји и Еуридике на стари начин. „Не можемо сићи онако како је он сишао.“

Можда су Нивои живота – проза у најлепшем смислу те речи, кад није ни роман, ни прича, ни есеј, ни мемоарска књижевност, а ипак дотиче границе готово свих тих врста – покушај да се пронађу нове метафоре; напише нови бедекер за „силазак у подземни свет“.

Но, ова књига од стотинак страница почиње у висинама. Њен први део Грех висине посвећен је летачима балоном које мање занима хоризонтално, а више вертикално (висина и дубина). Један пуковник из Краљевске коњице, затим Сара Бернар („личност којој тако изврсно пристаје упадљивост“ како је писао Хенри Џејмс) и Феликс Турнашон у свом балону над балонима, средином деветнаестог века, покушавају да сагледају свет из друге перспективе.

Један упорно пали цигару не хајући што цури гас, глумица са висине баца празну флашу шампањца и коре поморанџе на обичан свет, док трећи, краката фигура с гривом црвене косе, иначе новинар, карикатуриста, фотограф, балониста, предузетник и изумитељ, покушава да фотографише из корпе. У другом делу На нивоу реч је о оној другој „корпи“: о једном неуспешном удварању и Сари Бернар која још увек није спремна за миран живот.

Следи Губитак дубине. Џулијан Барнс у трећој, кључној целини, описује очајање после смрти своје супруге. Како спаја та два временски удаљена света? – питање је које ће вероватно поставити сваки читалац. Одговор је већ у првом пасусу: „Спојиш две ствари које никада раније нико није спојио. И свет се промени.“

Ове речи, попут рефрена, повезују различите перспективе и нивое, уз још неколико мотива који прелећу из целине у целину. Као мировање, на пример, привидно кретање у облацима, затим избацивање баласта, одређивање положаја, тло испод тебе, пад и надјакна од плуте (ако упаднеш у ледено Северно море).

Уколико прати траг речи метафора или метафорично, читалац брзо схвата да се све три прозе у Нивоима живота налазе у истој корпи, под истим балоном. „Жалост је вертикална – и вртоглава – док је туговање хоризонтално“, записује Џулијан Барнс, приповедајући о својој боли. Описује како у љубави измичемо мецима, као витка Сара Бернар капљицама кише. Али увек је ту негде скривено копље, увек на крају лупимо о земљу.




Мића Вујичић


Share on Facebook 

Постојећи коментари (0)| Пошаљи коментар

Приступ за чланове
  Корисничко име
  Лозинка
 
  Запамти ме на овом рачунару
Постаните члан! Региструјте се овде
Изгубили сте Лозинку? Кликните овде
Мисли
bg

Томислав Николић, председник Србије

Не притискајте председника републике, никад нисам донео погрешну одлуку, па нећу ни сада

Прочитајте све мисли
bg