Šta Iran želi

Kada sam vodio kampanju da bih postao predsednik Irana, obećao sam da ću uspostaviti ravnotežu između realizma i težnje da se ostvare ideali Islamske Republike - i dobio sam ubedljivu većinu glasova Iranaca. To što mi je na takav način poveren mandat obavezuje me na umerenost i zdrav razum, na kojima počivaju svi segmenti politike moje administracije. Ova posvećenost je direktno uticala da u novembru bude postignut privremeni međunarodni sporazum o iranskom nuklearnom programu. Takva orijentacija usmeravaće naš proces donošenja odluka i u 2014.
Kad je reč o spoljnoj politici, moja administracija odbacuje ekstremne pristupe. Zalažemo se za efikasne i konstruktivne diplomatske odnose i fokusiramo se na to da s našim susedima, te drugim regionalnim i međunarodnim akterima, radimo na uzajamnom građenju poverenja, što bi nam omogućilo da našu spoljnu politiku usmerimo u pravcu koji bi doprineo domaćem ekonomskom razvoju. Da bismo to ostvarili, radićemo na tome da eliminišemo tenzije koje postoje u našim spoljnopolitičkim odnosima i na jačanju veza kako s tradicionalnim, tako i s novim partnerima. Naravno, ovo zahteva postizanje konsenzusa unutar samog Irana, te transparentno definisanje ciljeva - što su procesi koji su već u toku.

SAMOPOUZDANJE
Istovremeno s izbegavanjem konfrontacija i antagonizama, aktivno ćemo raditi i na ostvarivanju naših najvažnijih interesa. Ali, s obzirom na rastuću isprepletenost i uzajamnost savremenog sveta, izazovi na koje se nailazi mogu da se rešavaju samo kroz interakciju i aktivnu saradnju država. Nijedna zemlja - a to važi i za velike sile - ne može sama da reši izazove s kojima se suočava.

Štaviše, brzi rast zemalja u razvoju i ekonomija u usponu sugeriše da je njihova agregatna ekonomska težina blizu tome da prestigne onu razvijenih zemalja. Države koje sada imaju status zemalja u razvoju i ekonomija u usponu će do 2030. u ukupnom svetskom BDP-u verovatno doprinositi sa skoro 60 odsto, u poređenju sa 40 odsto u 2000, i to će im omogućiti da imaju mnogo važniju ulogu na svetskoj sceni.

U periodu takve tranzicije, Iran može da svoju globalnu ulogu učini značajnijom. Izbori održani 2013, na kojima je izlaznost bila blizu 75 odsto, pokazali su da naša religiozna demokratija sazreva. Drevna iranska kultura i civilizacija, dugotrajni kontinuitet državnosti, geopolitički položaj, socijalna stabilnost usred regionalne nestabilnosti, te visoko obrazovana omladina omogućavaju nam da u budućnost gledamo sa samopouzdanjem, i da pretendujemo na preuzimanje vodeće globalne uloge kakvu naš narod zaslužuje - uloge koju nijedan akter globalne politike ne može da ignoriše.

Razmatramo i kako da iznova izgradimo i popravimo bilateralne odnose s evropskim i severnoameričkim zemljama, na bazi uzajamnog poštovanja. Ovo zahteva popuštanje tenzija i primenu sveobuhvatnog pristupa koji uključuje i postojanje ekonomskih veza. Mogli bismo da počnemo time što bismo izbegli dodatnu zategnutost u odnosima Irana i Sjedinjenih Država, a u isto vreme uložili napor da eliminišemo nasleđene tenzije koje narušavaju odnose naših zemalja. I mada možda nećemo moći da zaboravimo na nepoverenje i sumnjičavost koji opterećuju iransko viđenje ponašanja američkih vlada u poslednjih 60 godina, moramo da se usredsredimo na sadašnjost i gledamo u budućnost. To znači da treba da se uzdignemo iznad političkih sitničavosti i da predvodimo, umesto što sledimo interesne grupe, svako u svojoj zemlji.
Naš stav je da će saradnja na pitanjima od zajedničkog interesa doprineti i popuštanju tenzija u regionu. Ovo znači suprotstavljanje onima u SAD i regionu koji nastoje da međunarodnu pažnju skrenu sa problema u koje su direktno umešani, a Iran spreče da stekne istaknutiji regionalni status. Umanjivanjem izgleda za trajni sporazum o našem nuklearnom programu takvo ponašanje uvećava izglede da se zategnutost u odnosima Irana i SAD nastavi.



ZABRINUTOST
Naš region u većoj meri nego ikada ranije mora da se nosi sa sektaškim podelama, neprijateljstvima i potencijalnim novim izvorištima ekstremizma i terorizma. Verujemo da, u takvim okolnostima, jedan glas umerenosti može da utiče na tok događaja u regionu na konstruktivan i pozitivan način.

Nema nikakve sumnje da potresi u susednim zemljama utiču na interese mnogih regionalnih i globalnih aktera, koji moraju da koordinirano deluju kako bi se osigurala dugoročna stabilnost. Iran, kao važna regionalna sila, u potpunosti je spreman da krene u tom smeru, ne štedeći napore kako bi se pronašla rešenja. Stoga bi oni koji Iran prikazuju kao pretnju i na osnovu toga nastoje da potkopaju njegov regionalni i globalni kredibilitet trebalo da prestanu s tim - u interesu mira i stabilnosti u regionu i izvan njega.

Duboko me uznemirava humanitarna tragedija u Siriji i strašne patnje kroz koje sirijski narod prolazi skoro tri godine. Kao predstavnik naroda koji je iskusio užas hemijskog oružja, moja administracija snažno osuđuje upotrebu takvog oružja u sirijskom konfliktu. Takođe smo zabrinuti što su delovi sirijske teritorije postali uzgajalište ekstremnih ideologija i mesta okupljanja terorista, što podseća na situaciju na našim istočnim granicama tokom devedesetih godina. Ovo je razlog za zabrinutost i mnogih drugih zemalja, pa pronalaženje trajnog političkog rešenja za Siriju zahteva kooperaciju i zajedničke napore.

Stoga smo zadovoljni što je u 2013. diplomatija odnela prevagu nad pretnjama vojnom intervencijom u Siriji. To je osnov na kome treba da gradimo naredne korake, i da razumemo da je Siriji nasušno potreban koordinirani regionalni i međunarodni pristup. Spremni smo da doprinesemo miru i stabilnosti u Siriji kroz ozbiljne pregovore aktera iz regiona i izvan njegovih okvira. I ovde je nužno sprečiti situaciju u kojoj bi se pregovori pretvorili u igru s nultim zbirom, u kojoj dobitak za jedne znači gubitak za druge.

Ovo je podjednako tačno i kad je reč o iranskom programu upotrebe nuklearne energije u mirnodopske svrhe, oko koga je poslednjih decenija napravljena ogromna fama. Od ranih devedesetih nizale su se prognoze koliko je Iran blizu tome da stekne nuklearnu bombu, i sve su se pokazale neosnovanim. Tokom čitavog tog perioda, oni koji su dizali paniku trudili su se da Iran predstave kao pretnju kako za Blisku istok, tako i za svet.

FAMA
Svi znamo ko je imao ulogu glavnog agitatora, i s kojim je ciljem ta fama stvarana. Svi takođe znamo da se ovakve tvrdnje intenziviraju proporcionalno sa rastom međunarodnog pritiska da se zaustavi gradnja naselja na palestinskim teritorijama i okonča njihova okupacija. Dizanje ovih lažnih uzbuna se nastavlja, uprkos procenama američkih obaveštajnih službi da Iran nije odlučio da pravi nuklearno oružje.

Mi smo zapravo posvećeni tome da ne radimo na razvoju i proizvodnji nuklearnog oružja. Kao što je istaknuto u fatvi koju je izdao vrhovni lider, ajatolah Ali Hamnei, snažno verujemo da su razvijanje, proizvodnja, gomilanje i upotreba nuklearnog oružja u suprotnosti s islamskim normama. Nikad nismo čak ni razmatrali mogućnost da pribavimo nuklearno oružje, jer verujemo da bi takvo oružje moglo da potkopa interese naše nacionalne bezbednosti; rezultat takvog gledanja na stvari je da nuklearnom oružju nema mesta u iranskoj doktrini odbrane. Čak i sama percepcija da Iran možda razvija nuklearno oružje ima štetnog efekta na našu bezbednost i ukupne nacionalne interese.

Tokom moje kampanje za predsedničke izbore bio sam posvećen tome da učinim sve što je u mojoj moći da ubrzam pronalaženje rešenja za napetost stvorenu zbog našeg nuklearnog programa. Da bi ta posvećenost dala rezultata i da bi bila iskorišćena prilika koja se ukazala zahvaljujući rezultatima izbora, moja administracija je spremna da učini sve u potrazi za uzajamno prihvatljivim, trajnim rešenjem. Nakon novembarskog privremenog sporazuma, spremni smo da nastavimo rad s zemljama iz grupe P5+1 (pet stalnih članica Saveta bezbednosti UN, plus Nemačka) i drugima s ciljem da osiguramo punu transparentnost našeg nuklearnog programa.

Nuklearni kapaciteti za mirnodopsku primenu, koje smo stekli, biće iskorišćeni u skladu sa međunarodno priznatim okvirom garancija, i preko Međunarodne agencije za atomsku energiju biće dostupni za multilateralni nadzor, kao što je to bio slučaj i u proteklih nekoliko godina. Na ovaj način međunarodna zajednica može da osigura isključivo mirnodopsku upotrebu našeg nuklearnog programa. Nećemo se odreći prava na koristi od upotrebe nuklearne energije; ali smo spremni da zajednički radimo na otklanjanju svih nedoumica i odgovorimo na sva razumna pitanja o našem programu.

Nastavak pritisaka, zavrtanja ruku, pretnji i mera usmerenih da se Iranu preseče pristup čitavom nizu neophodnih dobara - od tehnologije do medicine i prehrambenih namirnica - može samo da zatruje atmosferu i potkopa stvaranje uslova potrebnih da bi se ostvario napredak.
Kao što smo pokazali tokom 2013, Iran je u potpunosti spreman da ozbiljno sarađuje s međunarodnom zajednicom i da s našim sagovornicima pregovara u dobroj veri. Nadamo se da su i naši partneri spremni da iskoriste priliku koja se ukazala.

Copyright: Project Syndicate/Asia Society, 2013