Najuži izbor za NIN-ovu nagradu

U najuži izbor ušli su (po redosledu pristizanja na našu adresu): Goran Gocić, Tai (Geopoetika), Slobodan Vladušić, Mi, izbrisani (Laguna), Silvana Hadži-Đokić Zlatno doba (Interpres i Tema), Sonja Atanasijević, Vazdušni ljudi (Prosveta) i Mileta Prodanović, Arkadija (Arhipelag). U međuvremenu, broju od oko 170 naslova priključili su se: Andrija Matić, Pomračenje u pet slika (Levo krilo, Beograd), Danilo Marić, Gospa (Grafičar, Užice), Ana Atanasković, Moja ljubav Nikola Tesla (Smart, Beograd), Branko Brđanin Bajović Bestjelesna (Filip Višnjić/Prosveta, Beograd), Ratko Dangubić Ostrvo od pepela (Arhipelag, Beograd), Marija Šajkaš Svaštara Ester Jovanovič (Klet, Beograd), Živojin Ivković, Obala (Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Istočno Novo Sarajevo), Živojin Ivković, Muke po Varvari (MarksBleeds, Beograd), Dobrilo Nenadić Vreme kokoški (Laguna, Beograd), Jovan Radovanović Dvanaest grešnika (Sanimeks Beograd), Maja Trifunović Trkači na duge staze (Laguna, Beograd), Dušan Bogović Višak života (Kron, Beograd), Dobrila Ristić Skok u spas ili greh srednjeg prsta (Galaksija, Niš), Petar Milošević, Tinja Kalaz (Agora, Beograd). Od svih navedenih, žiri je u kao 16. roman u uži izbor uvrstio Pomračenje u pet slika Andrije Matića. Pobednik će biti ozvaničen 13. januara u prostorijama naše redakcije.

TAI

Knjiga koju određuje njen topos: Tajland. LJubav i Tajland. Žena, putenost, demistifikacija glavnog junaka. Analiza Dalekog istoka u odnosu na (Daleki) zapad. Da nije roman, ovo bi bila studija o izvodljivosti na temu kako bi jedan samosvestan muškarac mogao ili pre želeo da (hrišćanski) zaštiti jednu ženu. Projekat koji je u datim uslovima osuđen na propast: ne zato što nije ostvariv već zato što nije potreban.
Struktura romana građena je i jednostavno i komplikovano. Rezultat je vrlo koristan po knjigu: težina preteže u razumljivost, kao što drugi lik knjige, junakova senka, nadopuna, kontrast ili čak alter ego, idealno nadopunjuje ovog gosta u drugoj kulturi.

MI, IZBRISANI

Sedeći za šankom restorana Delfin, u virtuelnom svetu programa Metropolis, M. P. upoznaje devojku pod imenom Keti Peri. Zabrinuta, ona mu spominje izvesnog Anđela Frojnda koji joj je prišao na nekoj žurki sa rečima da će joj ubiti dečka... Iste večeri, u realnom svetu, M. P. slučajno nailazi na misterioznu Fejsbuk stranicu sa pričom o devojci koja je naga izbačena na sneg iz audija u pokretu. Iako nije siguran da je priča istinita i da devojka zaista postoji, M. P. odlučuje da je potraži, vođen nejasnim razlozima koje ni sam sebi ne može da objasni...
Mi, izbrisani donosi jedinstvenu atmosferu sajber-mistike i američkog film noara, iza koje se naslućuju obrisi postoktobarske Srbije i epohe u kojoj ljude više neće ubijati, već brisati.

ZLATNO DOBA

Istorijski roman o caru Konstantinu i carici Jeleni, o prvim danima hrišćanstva. Roman tri preseka: prvi dani kasne antike i državnog hrišćanstva, Milanski edikt, izgradnja hramova, pronalazak Časnog krsta, renesansna Italija i prosvetitelj Lorenco Vala, njegovo tumačenje Konstantinove darovnice i moderna Srbija. U susret jubileju 1.700 godina od Milanskog edikta.
Silvana Hadži-Đokić je studirala socijalni rad i bogoslovlje. Objavila je devedesetih godina roman o carici Irini.

VAZDUŠNI LJUDI

Mladoj ženi, nakon abortusa, počinje da se priviđa devojčica za koju veruje da je njeno pobačeno dete. Pod teretom griže savesti, ona počinje pretragu po svojoj prošlosti i sopstvenom biću, čime se otvara i priča o detinjstvu i odrastanju, prvim ljubavima i razočaranjima.
Devojčica postaje njeno drugo ja pomoću kojeg ona, oštro i ne štedeći se, istražuje i preispituje sopstvenu ljudskost.

ARKADIJA

Arkadija je uzbudljiv tranzicijski roman o ključnim izazovima našeg vremena u kome se pojavljuju ruski i domaći tajkuni, visoka politika i krupni kriminal, stvarnost koja prevazilazi fantastiku, korupcija kao drugo lice tranzicije. Arkadija je nepotkupljiva i bespoštedna slika naših dana u čudesnim i uznemirujuće stvarnim zemljama Prevalitani, Tribaliji i Rusiji. Od fantazmagorije do političke satire, od ironije do groteske, od ubrzane potrošnje savremenosti do falsifikata istorije, od slike obaveštajnih službi do predstave tranzicijske obesti, od snažne društvene kritike do katarzičnog humora. Arkadija predstavlja vrhunac onog toka Prodanovićeve književnosti, započetog romanima Pas prebijene kičme i Pleši, čudovište, na moju nežnu muziku.