Ruski rulet

U samom centru Donjecka, milionskog grada na istoku Ukrajine, zgrada Administracije Donjecke oblasti okupirana, opasana barikadama od automobilskih guma, bodljikave žice, vreća sa piljevinom i peskom. Na barikadama muškarci u balaklavama, sa šlemovima, u pancirima i sa motkama u rukama. Prizor je skoro kopija Majdana protesta na Trgu nezavisnosti u Kijevu. Samo, na ovom mestu Majdan je psovka, a umesto ukrajinskih zastava vijore se ruske i zastave Donjecke oblasti i organizacije Donjecka republika. Umesto Još nije umrla Ukrajina stoji se mirno uz Rusijo - sveta naša državo, Rusijo - voljena naša zemljo. To je, u toj jedanaestospratnoj zgradi, Donjecka narodna republika. Sve ostalo je samo Donjeck, koji živi uobičajenim životom kao da se u centru ništa ne dešava.

Republika je od 7. aprila, kada su je proglasili demonstranti zauzevši zgradu preživeladva ultimatuma vlasti o predaji oružja i zgrade i nakon isteka svakog kriza je postajala dublja, a akcije demonstranata radikalnije.
Ustaj Donjeck!, Donbas je Rusija, Referendum uzvikuju stotine demonstranata koji se poput reke izlivaju sa platoa ispred okupirane zgrade vlade u centru Donjecka. Demonstranti skoro pa trče ka Upravi regionalne policije. Stara policijska lada se zaustavlja, iz nje izleću tri policajca. I to je sva policijska pratnja demonstrantima koji, predvođeni četvoricom maskiranih mladića idu da provere da li je milicija sa narodom.

Prethodnog dana istekao je 48-časovni ultimatum ministra unutrašnjih poslova Ukrajine Arsenija Avakova da se demonstranti mirno predaju i obećanje da će se u tom roku rešiti situacija na istoku zemlje . I Avakov i premijer Ukrajine Arsenij Jacenjuk bili su u Donjecku i susrevši se sa regionalnim vlastima obećali veća punomoćja regionima i zaštitu ruskog jezika zakonom. V.d. ukrajinskog predsednika Oleksandar Turčinov objavio je u utorak, kada je ovaj broj NIN-a odlazio u štampu, da je na severu Donjecke oblasti pokrenuta antiteroristička operacija koja će biti realizovana u fazama i na uravnotežen i odgovoran način. On je optužio Rusiju da gaji brutalne planove za destabilizaciju jugoistoka Ukrajine time što, kako je naveo, pruža podršku separatističkim militantima. Istovremeno, Glas Rusije prethodne noći javljao je o gomilanju tenkova iz različitih delova istočne Ukrajine.

Ispred stanice, mladići pod maskama skidaju zastavu Ukrajine.
Daj rusku zastavu!
Ispostavlja se da je niko nije poneo. Dajte onda zastavu `Donjecke republike`. A i bolje je da visi ona.
Izvolite, ja sam načelnik. Šta želite?, kaže Konstantin Položajev koji je izašao na zahtev demonstranata. Istupa oniži stariji čovek, lica izboranog od sunca, koji živo gestikulira snažnim radničkim rukama. Pita Položajeva da li on priznaje Donjecku narodnu republiku.
Šta mislite pod tim - republika?, pokušava da izbegne odgovor policajac, a neko dobacuje da je pitanje vrlo prosto.

Predstavnik demonstranata sada pita da li je za Donbas, a Položajev se kune da je on srcem i dušom za svoj rodni kraj i na zahtev žene iz gomile da dokaže da nije sa zapada Ukrajine počinje da nabraja svoj rodoslov. Muškarca u policijskoj uniformi predstavlja kao komandira nekadašnjeg Berkuta (rasformirane jedinice za specijalne operacije). Demonstranti privremeno odlaze uvereni da su pobedili i da je milicija definitivno sa narodom.



Sat kasnije, demonstranti, njih dvestotinak, vraća se da dočeka jedinicu Berkuta koja se pojavila u uniformi sa georgijevskim trakama, ovde simbolom privrženosti Rusiji. Jedinica se vratila sa prinudnog odmora a njen komandir objavio da oni nikada neće ispuniti nijednu naredbu i neće primeniti silu protiv naroda. Položajev je podneo ostavku, demonstranti su imenovali novog načelnika i tako je oblasna policijska uprava zauzeta. Dok je nekoliko stotina demonstranata menjalo načelnika policije u Donjecku, četrdesetak do zuba naoružanih muškaraca zauzelo je grad Slavjansk, 100 kilometara od Donjecka i gradske skupštine u nekoliko gradova od Donjecka do Harkova. U Slavjansku je gradonačelnica stala na stranu naoružanih napadača, objavivši da je grad deo Donjecke narodne republike. To nije sprečilo demonstrante da već sledećeg dana postave svog čoveka na čelo grada. Slavjansk, železničko čvorište Donjecke oblasti do jutra je bio opasan barikadama sa svih strana koje su kontrolisali demonstranti pojačani naoružanim ljudima. Osvojivši grad, do jutra su se naoružani ljudi povukli u policijsku zgradu, po sporednim ulicama, parkovima i šumarcima oko grada.

Tog jutra došlo je do prvih sukoba i pala je prva žrtva poginuo je pripadnik Službe bezbednosti Ukrajine. Načelnik policije Položajev je, prema saopštenju ukrajinskog MUP-a, ranjen. Ministar policije Ukrajine Avakov je to nazvao početkom antiterorističke akcije. Samoproglašena vlada samoproglašene Donjecke republike je objavila da je na grad marširala policija i Desni sektor te da su otvorili vatru i da je poginuo pripadnik ove ultradesne organizacije, a da su ranjena dva lokalna ribolovca koja su bila u tradicionalnoj maskirnoj uniformi za ribolov. U centru Slavjanska su se na vesti o pucnjavi ispred zabarikadirane zgrade policije okupili ljudi da budu, kako su rekli živi štit. Većinu, kao i ispred Donjecke narodne republike čine stariji ljudi, mahom žene, i mladići.
Oni su naša `samoodbrana`. Oni nas štite od banderovaca, kaže stariji čovek.

Premijer Arsenij Jacenjuk je prethodnog dana na sastanku sa rukovodiocima regiona istočne Ukrajine ponudio donošenje zakona o ruskom jeziku kao zvaničnom, zakona koji će omogućiti lokalni referendum i veća punomoćja za lokalne i regionalne samouprave.
Neodlučnost Kijeva da ispuni svoje pretnje, rasturi demonstracije i oslobodi okupirane zgrade, demonstranti shvataju kao pobedu. Oni se nas boje! Vidite da samo prete. Neće napasti narod, čuje se sa bine svakog dana.
Istovremeno, Moskva poručuje da protiv demonstranata ne sme da se primenjuje sila i da će Rusija zaštititi rusko stanovništvo ako bude ugroženo. U ukrajinskoj vladi veruju da bi, ako dođe do prolivanja krvi, Rusija to mogla da iskoristi da pošalje svoju vojsku na istok Ukrajine.

Pojavljivanje naoružanih ljudi u uniformama u Slavjansku aktuelizovalo je razgovore o aneksiji Krima i mogućem krimskom scenariju u oblasti Donbasa. Ja želim da budemo deo Rusije. Mi smo već Rusija. Na ruskom mislimo, kaže mlađa žena, nastavnica u školi, dok sluša govore sa narodne bine ispred regionalne vlade. Neće nas Rusija, tužno odmahuje glavom njena prijateljica koja svaki dan dolazi na demonstracije. Vidiš da otežu. Krim su uzeli jer su tamo vojne baze. Šta ćemo im mi. I jedna i druga su uverene da pripajanje istoka Ukrajine neće značiti rat jer su Ukrajinci i Rusi bratski narodi i neće ratovati jer tako je bilo i na Krimu.

Svaki dan na trg dolazi i penzioner u šeširu i mantilu koji živi u obližnjoj zgradi. Pokušavam da ubedim demonstrante logičnim argumentima, ali mi za sada ne ide. Smislio sam novi. Reći ću im: Setite se istorije Ukrajine. Odakle vam bahatost da vi ovde uvodite promene? I zar ne vidite da ste već promenili mnogo nude vam federalizaciju koju ste tražili, a vi hoćete da nas odvučete kod onih koji su vekovima ponižavali Ukrajinu.
Šta pričaš ti!?, ubacuje se rudar koji je dotrčao iza barikada, Mi hoćemo u Rusiju!
Ja ovde živim 73 godine i ja neću u Rusiju!, odgovara penzioner sa šeširom.

Rusija ove demonstracije podržava, uključujući i oružano zauzimanje zgrada, uz obrazloženje da je narod primoran na to jer Kijev ne želi da ga sasluša. I među demonstrantima na barikadama ima onih koji proglašavanje Donjecke republike shvataju kao pritisak na Kijev da se konačno čuje glas istoka i da istočni, industrijski deo zemlje dobije veću samostalnost, ali ne nužno i da Donbas uđe u sastav Rusije.

Ovi u Kijevu su došli preko krvi na vlast, pa me ne bi čudilo da i ovde proliju krv. A ako je proliju, e tada ja stvarno neću da živim više u Ukrajini, kaže jedan od sredovečnih pripadnika samoodbrane donjeckih barikada, sa rudarskim šlemom na glavi. Znate, ovi u Kijevu, na Majdanu su stajali i protestovali za pravu stvar. Ali prevarili su ih. Cene su porasle, oligarsi su opet tu, a i korupcija. Ali ako su oni mogli da dobiju svoje, što ne možemo mi?, nadovezuje se mladić kome se na naočare naslanja takođe rudarski šlem i koji je, ispostavlja se, njegov sin.
Nedaleko od demonstracija, ispred škole br. 1 skakuću deca. Direktorka škole Svetlana Drozdova govori da roditelji od 2010. godine u školi biraju na kom će jeziku njihova deca pohađati nastavu i da na tri ruska ide jedno ukrajinsko odeljenje.
Znati dve kulture, dva jezika, dve kuhinje jeste bogatstvo. Znati ukrajinske pesnike i ruske pesnike je za ponos. I iznenada počinje da plače. Za mene je ovo lična tragedija. Sve što se dešava. Ja sam rođena u zapadnoj Ukrajini, a skoro ceo život živim ovde. A sada se izgovaraju takve stvari I jedni i drugi nazivaju se takvim imenima toliko mržnje... Kako ćemo posle živeti zajedno?

U Donjecku, prema popisu iz 2001. godine, živi oko 48 posto Rusa i oko 46 odsto Ukrajinaca, a u Donjeckoj oblasti Ukrajinci čine oko 57 odsto, Rusi oko 38 odsto stanovništva. Više od 70 odsto navodi ruski kao maternji jezik.