Odlazak Nevena

Mnogi tvrde da je upravo Bajford otkrio Jovana Jovanovića Zmaja srpskoj deci kada je napravio jedno od antologijskih televizijskih ostvarenja – Neven. Prve srpske reči koje je naučio bile su „taši, taši, tanana“ i psovke:. „Dakle, od Zmaja sam znao samo ono prvo. Otišao sam u Maticu srpsku u Novi Sad da bih video kako je izgledao časopis Neven koji je Zmaj uređivao, kako bih našao ilustracije za seriju koju sam već radio. Dva dana sam sedeo, već sam dovoljno znao ćirilicu, gledam, čitam i ne verujem. Ni dan-danas u Engleskoj nema takvog časopisa za decu. Čika Jova Zmaj je bio Srbin, pravi svetski čovek koji je čitao engleski i nemački, prevodio, bio veoma obrazovan. Moja fascinacija je bila tolika da sam po povratku predložio urednici Loli Vlatković da napravim emisiju o Nevenu a ona mi je kazala da odmah pišem scenario. I tako je nastala serija koju sam snimao tri meseca.“ Usledili su potom neodoljivo Babino unuče i nezaboravni Poletarac, za koji je dobio Pri Jeunesse na festivalu u Minhenu 1980. godine. Kada smo razgovarali 2005. godine, Bajford je bio već pune 33 godine stanovnik Beograda i Srbije, bez državljanstva. Autorka ovog teksta se, uz malu pomoć prijatelja (Dragan Bujošević), potrudila da predsednik Srbije Boris Tadić primi k znanju ovaj podatak, i Englez Timothy John Byford je ubrzo dobio državljanstvo Srbije i Crne Gore! To je bio osnov da, kasnije, svoje godine rada u TV Beograd pretvori u radni staž, da stekne penziju, a uz veliku podršku javnosti 2013. godine je dobio i nacionalnu penziju. Bio je reditelj, scenarista, prevodilac, profesor engleskog jezika, bez diplome. A u poslednjem intervjuu NIN-u, na pitanje šta bi još voleo da radi, rekao mi je: „Jedino što bih stvarno voleo, to je da režiram srpsko školstvo. Mislim da su sve priče o srpskom školstvu kome su potrebne reforme, za koje nema para, zapravo netačne. Mogu da se naprave ogromne reforme koje ne koštaju ništa. Ministri prosvete imaju svoju viziju kako treba da izgleda škola, ali oni nikako ne ulaze u mentalitet deteta. Oni određuju šta je dobro za dete, a da pritom uopšte nemaju ideju šta dete zaista može da savlada i, što je još važnije, na koji način. Deca žive u stresu i za početak treba učiniti da ne žive u strahu od škole. Zamislite koliki je napor deci da svakog dana idu u školu, a da se pritom plaše i škole, odnosno gradiva, ali i profesora.“ Kada se pre nekoliko godina ozbiljno razboleo, ovaj umetnik je najpre o tome otvoreno govorio u NIN-u. Upustio se u životnu bitku uz pomoć supruge Zorice Živanović. Dijagnoza je glasila – myeloma multiplex. Rak koji napada krv, kosti i koštanu srž, objasnio mi je tada i rekao: „Želim otvoreno da kažem – ja imam rak! Ovde niko ne voli da spomene tu reč. I ne kaže se da je neko umro od raka, već se piše da je umro posle duge i teške bolesti. I ako bi mi neko u čitulji, kada umrem, napisao da sam umro posle duge i teške bolesti, mislim da bih se vratio kao duh da to ispravim.“ Iz prvog braka, sa DŽeni, Timoti Bajford ima sina DŽastina, iz braka sa Milom Stanojević ima sinove Endija i Jovana, koji su uspešno završili fakultete i doktorirali u Engleskoj gde žive i rade.