Tematski krug pakla

Zvanična selekcija od devet predstava ovogodišnjeg 59. Sterijinog pozorja, koje će biti održano od 26. maja do 3. juna u Novom Sadu, poznata je od pre dva meseca. U programu Nacionalne drame i pozorišta, takmičiće se devet predstava - Unosno mesto u režiji Egona Savina (JDP, Beograd), zatim Gospođa ministarka u režiji Tatjane Mandić Rigonat (Boško Buha), kao i Ožalošćena porodica u režiji Nikole Pejakovića (Narodno pozorište Republike Srpske, Banjaluka). U istoj selekciji su i predstave Gospođa Olga koju je režirao Gorčin Stojanović (Narodno pozorište, Sombor), Princip: Mali mi je ovaj grob u režiji Mihaela Zadare (pozorišta Špilhaus iz Beča), i Neoplanta u adaptaciji i režiji Andraša Urbana (Novosadsko pozorište Ujvideki Szinhaz). U takmičarskom repertoaru biće i predstave Bizarno u režiji Snežane Trišić (Narodno pozorište, Beograd), Trpele u režiji Bobana Skerlića (BDP, Beograd) i Koštana u režiji Andraša Urbana (Narodno pozorište, Subotica).

O čemu govori selekcija 59. Sterijinog pozorja? Ovo pitanje postavljamo selektoru, dramskom piscu Igoru Bojoviću, čiji je izbor ove godine protekao bez osporavanja:
Većina predstava koje sam video bavi se nerazrešenim istorijskim problemima 20. veka sa jasnom refleksijom na vreme u kojem živimo tragajući za odgovorom na pitanje Kako i kuda dalje. Slično je bilo i sa zemljama regiona, te je i program Krugovi tematski inkorporiran u program zvanične takmičarske selekcije.
Dva velika jubileja u ovoj godini na izvestan način obeležavaju deo umetničkog angažmana ljudi koji se bave teatrom. Jedan jubilej je 150 godina od rođenja Branislava Nušića, drugi je 100 godina od Velikog rata. Očigledno da pitanje za selektora nije bilo da li već kako i kojem će od ova dva povoda dati prednost:

Odlučio sam da ostavim Pozorju da ih jubilarno proslavlja, a selekciji da ih pozorišno obeleži sa tri predstave iz tog tematskog korpusa koje bi se, što kao novo čitanje domaće klasike, što kao praizvedba značajnog domaćeg dramskog teksta, svakako našle u odabiru.
Selekcija ovogodišnjeg Pozorja je, uslovno rečeno, autorski podeljena u tri dela, tačnije, autorski koncept je festivalski široko postavljen. Formirale su ga same predstave koje su se našle u odabiru. Tematski su grupisane i zajedno čine priču o 20. veku. Prvi deo tematski određuje građanska Srbija pre Velikog rata i između ratova. Bojović za NIN iscrpno objašnjava:

Pozorje otvara predstava Jugoslovenskog dramskog pozorišta Unosno mesto u izvrsnoj režiji Egona Savina i sa vrhunskim ansamblom dajući nam kroz sliku Rusije 19. veka sliku svakog građanskog društva pa i našeg, sa puno humora izdvajajući korupciju kao njegovu bolest u prvi plan. Slede dva nova i različita i zanimljiva čitanja Nušića, Gospođa ministarka u integralnoj verziji teksta sa jasnom asocijacijom na političku travestiju našeg vremena i rediteljski uozbiljena Ožalošćena porodica. Ovaj blok idejno determiniše Gospođa Olga kojom nas Gorčin Stojanović modernom režijom sa odličnim ansamblom suptilno vodi u tematski krug pakla ratova koji su zauvek obeležili naše živote. U centralnom delu selekcije je praizvedba komada Princip mali mi je ovaj grob Biljane Srbljanović o učesnicima istorijskog događaja posle kojeg je izbio i svetski rat. Pričom o porodičnoj tragediji za vreme Drugog svetskog rata bavi se autobiografska drama ovogodišnjeg dobitnika Ibzenove nagrade Petera Handkea Još uvek oluja SNG Drame iz LJubljane u režiji Ivice Buljana. Treći deo tematski određuju posledice ratova. Neoplanta Lasla Vegela, surova pozorišna posveta jednom gradu istovremeno ukazuje i na genezu društva nastalog u neprestanim ratovima i pripada političkom pozorištu kakvo godinama nismo imali priliku da vidimo na našim scenama. Primer ove vrste pozorišta imamo i u drugoj predstavi istog reditelja u Koštani, u kojoj kroz čuveno delo našeg klasika Bore Stankovića neprijatno, u lice govori o diskriminaciji otvarajući niz pitanja i o našem odnosu prema tradiciji. Diskriminacijom i njenim posledicama kroz traumatične ispovesti sedam nevidljivih žena koje su Gordijev čvor svojih problema presekle hladnim oružjem bavi se i poludokumentarno, verbatim pozorište Milene Depolo u predstavi Trpele.

Praizvedbom drame Radmile Vojvodić Evrimen Đilaso političkoj i životnoj sudbini našeg čuvenog disidenta CNP Podgorica otvara Pandorinu kutiju starih političkih trauma koje mutirane učestvuju u novim deobama našeg društva. Frljićevi Izbrisani Prešernovog gledališča Kranj koji su doprineli da Vlada Slovenije vrati formalni identitet onima kojima je ratovima devedesetih oduzet, dovode u pitanje tezu da pozorište ne može da menja svet. Radnja komada Bizarno Željka Hubača ne dešava se devedesetih kako to u predstavi namerno izgleda već danas i ovde u vremenu punom opasnih bizarnosti. Opet nerazrešeni istorijski problemi 20. veka. Festival, kao filozofska poenta, zatvara Zločin i kazna F. M. Dostojevskog u režiji Zlatka Svibena i izvođenju Gavela teatra iz Zagreba i koja se u čast nagrađenih izvodi van konkurencije.
O ovim turobnim danima koji su Srbiju obeležili tragičnim poplavama, Igor Bojović je uveren da će Pozorje, kao što je to činilo i dosad u sličnim prilikama, prilagoditi svoje programe novonastaloj situaciji i da će se na pravi način uključiti u brojne humanitarne akcije koje i sva pozorišta u zemlji organizuju.