Ameba

Ameba neprestano menja oblik dok god živi i odatle joj potiče ime - od starogrčke reči amoibe, mena. Razmnožava se cepanjem, pa neko od mislilaca, pre nego zoologa, smatra da je ameba u stvari večita. Ona nema svoje složenije životno iskustvo da bi mogla da se svede na individuu. Ali se takođe ne može reći da je kod nje izostala borba za opstanak. Poneka ameba i prestane da postoji i da se cepa stvarajući nove amebe i istovremeno ostajući ono što je bila, samo udvojena.

Amebe su se u nas ovog leta iznenada pojavile u pijaćoj vodi. Tek kada nastupi problem sa takvom nezaobilaznom elementarnom čovekovom potrebom, shvatimo koliko je teško i komplikovano da se to elementarno obezbedi. Pogotovu u velikim urbanim naseljima koja su daleko od mogućnim alternativa, kao što su izvori.

Takva jednostavna živa bića, amebe, kakve već postoje milionima godina pre pojave čoveka, postojaće kada nas kao vrste više ne bude. Šta im vredi kada ne mogu u tome da uživaju, ako je večitost nešto što možemo da shvatimo kao privilegiju.
Kažu filozofi da su prošlost i budućnost jedino neizmenljive. Prošlost sasvim sigurno. To je ujedno i ubedljiv argument da ni u nekoj dalekoj budućnosti neće biti takvog savršenog vremeplova koji bi omogućio put u prošlost, jer je neizmenljiva, jer više i nema egzistenciju u onom najobičnijem smislu reči, da poseduje svoj izmenljivi materijalni supstrat. Ostavimo put u prošlost zabavnoj naučnoj fantastici, toj detinjoj igri odraslih.