Novi medijski zakoni su samo šansa

Foto Dimitrije Gol

Nijedna vlada od 2000. godine nije iskreno želela niti je radila na tome da u Srbiji obezbedi regularnu medijsku scenu, onakvu kakva postoji u razvijenim evropskim društvima. Mediji na koje je moguće uticati, svakodnevno i efikasno, bili su nešto što je želela svaka vlada, zadržavajući tako politički uticaj u najuticajnijim medijima kao važan mehanizam svog opstanka. Tražila je temeljnu reformu medijskog ambijenta tek onda kada je odlazila sa vlasti, shvatajući da su poluge medijskog uticaja sada u rukama drugih, a da njene greške i afere počinju da krase naslovnice nad kojima više nemaju kontrolu. Prekasno.

Novim medijskim zakonima Srbija je možda po prvi put pred vratima otvorene i uređene medijske scene, u kojoj će autonomija uređivačkih politika biti veća, a uticaj države sužen. Trebalo bi da bude smanjen i uticaj nevidljivih ruku u vlasništvu i uređivanju medija, što je proteklih godina takođe bio rado korišćen mehanizam za uticaj na javno mnenje, što od države, što od bogatih i uticajnih ljudi.

Da li će ovo biti i naša realnost, znaćemo pouzdano 1. jula iduće godine, kada ističe rok za konačni izlazak države iz vlasništva u medijima i za prestanak direktnog, budžetskog finansiranja pojedinih medija. Zašto je ovaj datum važan?
Odricanjem od vlasništva u medijima (ima ih oko 80 u celoj Srbiji) i prestankom njihovog budžetskog finansiranja, medijska scena neće ostati bez tih medija, već će ostati bez njihovih uređivačkih politika, koje sada ni izbliza ne obezbeđuju građanima ono za šta su platili, a to je informacija od javnog interesa. Novim metodom projektnog finansiranja, novac građana biće trošen na proizvodnju vesti koje su građanima bitne, a ne na plate novinara privilegovanih medija, koji bi samo formalno trebalo o tome da vode računa, ali to u praksi često ne rade. Da potpuno uprostimo, građani bi ubuduće za svoj novac trebalo da dobiju informaciju o tome da je kiselina ispuštena u reku, a danas za svoj novac čitaju ili gledaju kako je gradski sekretar za ekologiju obišao mesto gde je kiselina otekla u reku i tom prilikom izjavio... Razlika je suštinska. Predstoji nam, dakle, još 11 meseci u kojima će građani Srbije potrošiti oko 25 miliona evra na finansiranje medija u vlasništvu države, pokrajina i lokalnih samouprava, a zauzvrat će dobiti mahom politički (partijski) obojene vesti. Jer, kao i u bilo kom drugom biznisu, država je loš i neefikasan poslodavac, a kada je o medijima reč, još je gori glavni urednik.

Zakone koji su pred nama, jedan deo medija u Srbiji, među kojima je i Beta, traže već dve decenije, uvereni da je brak medija i države neprirodan i da šteti javnim slobodama i demokratiji. Samo na primeru novinskih agencija lako je uočiti razliku između dva sistema koji su sada na razdelnici. Država i danas finansira Novinsku agenciju Tanjug sa oko 170.000 evra svakog meseca, iako agencije Beta i Fonet već dve decenije, bez dinara iz budžeta, obavljaju za građane isti posao, pritom lišen političke i partijske obojenosti. Da ne govorimo o tome da zbog ovakvog narušavanja principa konkurentnosti država Srbija već godinama krši Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom.

Pitanje je da li bi i aktuelna vlada donela ove zakone da nije bilo uticaja Evropske unije, koja je pitanja slobode medija, otvorenosti medijske scene i deetatizacije medijskog prostora sa margina podigla u sam vrh političkih kriterijuma za napredak ka članstvu u EU. Pre koju godinu, EU je zaključila da se na čitavom Balkanu pogoršava stanje u toj oblasti, što direktno ugrožava sve ostale reforme, bitne za proces pridruživanja.

Da li će reforma medijskog ambijenta biti uspešna ne zavisi samo od spremnosti vlade da sprovede ono što je u zakonu propisano, već i od upornosti novinara da je na to stalno podsećaju. Medijska zajednica pokazala je u poslednje tri godine vanrednu slogu i odgovornost i to je rezultiralo novim zakonima kojima su u najvećoj meri uvaženi stavovi medijskih i novinarskih udruženja. Potrebno je da to partnerstvo ostane snažno bar još godinu dana, kao garancija da će novi medijski zakoni biti u potpunosti i primenjeni.