Puška

Setili smo se kako su za vreme okupacije nemački nacisti i mađarski njilaši osposobljavali za bitku protiv nenarodnih snaga i inih takođe nevinu mladež, koja je uskoro prestajala, istina, mimo svoje slobodne volje da ostane nevina. U takvim vremenima ratoborni se rukovode opasno pretećom formulom: Ko nije s nama, taj je protiv nas. Po toj formuli odoše neki časkom u kvislinge. Ili im ode glava, a sa glavom i telo.

Reč puška potiče od nešto manje opasnog predmeta u Belorusa i Ukrajinaca. Značila je u naših predaka limenu kutiju u kojoj su često bile čuvane puške. A kasnije je postala mnogo opasnija reč i od današnje puške značila je top, što kod Rusa znači i danas. Ona je postverbal drevnoslovenskog glagola puštati, duvati, pucati. Dakle, ono što deca kod nas zovu skoro od mila puca, pucaljka.

I ja sam u dečaštvu nosio pušku na predvojničkoj obuci. Ostala mi je u uspomeni kao veoma težak predmet. Nisam bio kao neki ređi naši vršnjaci koji su se osećali odjednom odrasli i sebi važni sa tom đavoljom spravom o ramenu.

Koliko na ratoboran način, uz dosta mačo-šovinizma, naš narod ceni pušku možemo oceniti po poslovici: Pušku, ženu i konja možeš pokazati, ali u naruč ne davati. Ne bi se reklo da je naše patrijarhalno društvo mnogo cenilo ženu poredeći je sa konjem. Ono sa puškom još se može nekako nategnuti, sve do objašnjenja da je to izraz neke osobene pažnje nas vrsnih ratnika kad merimo vrednost žene sa vrednošću puške.