Lečenje je kompleksno

Foto shutterstock

Alternativno, a povremeno i kao dopuna, rade se testovi za određivanje senzibilizacije preko krvi. Pouzdani su, ali i skuplji od kožnih proba, pa se njihova cena smatra ograničavajućim faktorom za širu upotrebu u dijagnostici.

Kod respiratornih alergija koriste se i provokacioni testovi za alergijski rinitis rinoprovokativni, a za alergijsku bronhijalnu astmu bronhoprovokativni. Cilj ovih testova je da se utvrdi klinička značajnost alergena na koje je pacijent preosetljiv.

Kod alergije na lekove kožni testovi nisu dovoljno pouzdani, a testovi iz krvi su rađeni za mali broj lekova (peniciline i cefalosporine). Zlatni standard dijagnostike predstavljaju doznoprovokacioni testovi u in vivo uslovima koji se obavljaju samo u visokospecijalizovanim ustanovama.

Što se tiče alergije na hranu, osim kožnih testova i testova iz krvi, rade se, ali ređe, doznoprovokativi testovi. Oni se koriste za otkrivanje preosetljivosti na manji broj dodataka hrani koji, dokazano, izazivaju alergijske reakcije. Za ove alergije češće se koriste eliminacione dijete sa postepenim ponovnim uvođenjem sumnjivih namirnica, uz procenu rizika.
Ukoliko su anamnestički podaci ubedljivi, kožne probe i testovi iz krvi pozitivni, a ne radi se o životno neophodnoj namirnici (npr. kikirikiju), ona se pacijentu trajno zabranjuje bez dodatnog ispitivanja.

Prvi korak u lečenju alergija je izbegavanje alergena. Kada je reč o respiratornim alergijama, treba smanjiti izloženost uzročniku neželjenih reakcija. Zato je i važno da se tačno ustanovi na koje je alergene pacijent preosetljiv, jer kod određenog broja ljudi postoji senzibilizacija na pojedine alergene, ali bez kliničkog značaja. Kod tih pacijenata testovi pokazuju preosetljivost na određene supstance, ali se u kontaktu sa njima ne javljaju tegobe.

Ukoliko je pacijent preosetljiv na grinje iz kućne prašine, u životnom i radnom prostoru treba napraviti određene izmene, kao što je izbacivanje tepiha, zavesa, prekrivača, plišanih igračaka, starih knjiga... Osobama sa alergijom na grinje savetuje se da koriste posteljinu sa što gušćim tkanjem i da jastuke, dušeke i jorgane menjaju na nekoliko godina, jer su oni rezervoari alergena.

Kada je u pitanju alergija na polen, pacijentima se preporučuje da u vreme cvetanja alergogenih biljaka menjaju navike. Za njih je važno da izbegavaju boravak u prirodi, da ne izlaze iz kuće u jutarnjim satima ako je toplo i vetrovito jer je tada koncentracija polena u vazduhu najviša. Takođe, preporučuje se da ne otvaraju prozore i da u klima-uređaje ugrade polenski filter. Ovi pacijenti po povratku u kuću treba odmah da se istuširaju, operu kosu i presvuku, kako bi sprali polen. Ove mere, iako manje ili više teške za sprovođenje, mogu samo delimično da smanje izloženost alergenu, a samim tim i simptome.


Novi lekovi sve efikasniji

U lečenju alergijskih bolesti koriste se različite vrste lekova. Kao početna terapija koriste se antihistaminici koji treba da spreče dejstvo histaminika, glavnog medijatora alergijskih bolesti. Prema vremenu nastanka i bezbednosti, ovi lekovi se dele na prvu i drugu generaciju antihistaminika. Sada se u praksi uglavnom koristi druga generacija antihistaminika.

Kod nas na tržištu se mogu naći loratadin, desloratadin, cetirizin, lefocetirizin i feksofenadin. Ovo su uglavnom bezbedni lekovi koji, za razliku od prve generacije antihistaminika, ne izazivaju bitniju sedaciju. U najvećem broju zemalja prodaju se bez recepta. Ove lekove pacijenti često uzimaju na svoju ruku, ali bi bilo dobro da se ipak konsultuju sa lekarima oko režima uzimanja. Dekongestanti se nalaze u obliku brojnih lokalnih preparata (kapi) koji se prodaju bez recepta. Brzo dovode do smanjene sekrecije i otpušavanja nosa, ali ne mogu da se koriste duže od pet dana. Česta i dugotrajna upotreba dovodi do teških formi rinitisa.

Sprej olakšava muke

Kortikosteroidi se koriste u obliku lokalnih topikalnih preparata u vidu spreja za nos, doziranih inhalera za pluća i u obliku krema ili masti za tretiranje promena po koži. Drugu kategoriju čine kortikosteroidi za sistemsku primenu u obliku tableta ili u obliku injekcija, bilo da su u pitanju standardni ili depo preparati. Ovi lekovi deluju na brojne supstance koje se javljaju u organizmu kod alergijskih reakcija.

Ovo su efikasni lekovi, ali njihova primena (pogotovu sistemskih formi) može biti povezana sa određenim neželjenim dejstvima, pa je savet da ih pacijenti ne uzimaju na svoju ruku i bez konsultacije sa lekarom.

Terapija se uzima godinama

Leukotrijenski antagonisti deluju na određene medijatore alergijskih reakcija, a za sada na našem tržištu može da se nađe samo montelukast. Zvanično je registrovan za lečenje respiratornih alergija.

Prema preporukama Evropske akademije za alergologiju i kliničku imunologiju, ova grupa lekova koristi se i za lečenje hroničnih urtikarija, ali kao druga linija terapije, ukoliko antihistaminici nisu dovoljno efikasni.

Kromolini sprečavaju alergijske reakcije, ali nemaju dejstvo ukoliko se alergijska reakcija odigrala. Daju se kao terapija koja treba da spreči dalje napredovanje alergije. Mana im je potreba za dugotrajnom kontinuiranom primenom da bi ostvarili efikasnost i potreba da se terapija uzima više puta dnevno. Češće se primenjuju kod dece.

Jedina za sada poznata terapija koja može da dovede do gubitka osetljivosti na određene alergene jeste imunoterapija. Deli se na konvencionalnu (subkutanu) imunoterapiju koja se izvodi samo u specijalističkim ustanovama, i oralnu (sublingvalnu) koju pacijenti mogu da sprovode u kućnim uslovima. Imunoterapija je dugotrajniji vid lečenja koji u proseku traje od tri godine do pet, ali nije efikasna kod svih pacijenata.

Na polju razvoja imunoterapije radi se dosta, pa se u sledećih nekoliko godina očekuju savršenije metode koje će za kraće vreme davati bolje rezultate.