Neposlušnom sinu

Znam da nije prvi, a verovatno ni poslednji put da ti pišem, probisvetu jedan! Dokle ćeš mi džigericu jesti svojim besom i držati me pod stresom? Jesam li te ja, tvoj otac, narodni poslanik, slao u inostranstvo da studiraš i učiš, ili da zevzečiš, provodiš se i mene mučiš? Jesam li ja svu svoju političku muku prošao i prolazim da bi ti bio džabalebaroš i vucibatina, ili sutra MINISTAR??? Sunce li ti tvoje satrapsko! Znaš li ti bre mali, kolko sam ja moro da lažem i u to da verujem i sto puta tu laž da kažem? Znaš li ti nezahvalniče, šta je tvoj otac morao da radi da tebi život zasladi i da ti šansu da, da ne budeš kao ja? Sine, opameti se. Bez politike ovde ne možeš ništa! Niti je moglo, niti će moći.

Zato te i spremam za MINISTRA, da ne budeš podguzna muva nikom, a tema svakom. A pošto znam da nema proroka u svom selu, poslao sam te u Evropu da ti već budeš tamo kad mi jednom stignemo. Eeeeej, odakle sam ja, a gde si ti stigao zvekane? Opameti se i uči. Ako ja nisam mogao, jer nije bilo para, a iskreno ni ko da me gura, ti možeš, zašto? Jer imaš mene - budalu, koji sam se prevrtao na stomak i leđa i prašto sebi, iako me sve to vređa. Pet partija sam promenio, šest vođa slavio, šest ikona menjao, iznad sebe stavio, šest puta se obezglavio. Eeeeee moj sine, ovo je Srbija. Ovde ideš napred ako nekom trebaš, ili ako ti nekog trebaš, a ne pitaš za cenu - to je ljubav u Srbiji. A ovo što ja tebe volim je zato što sam budala i to ne mala. Za tvoju sestru kupio sam i školu i radno mesto, dobro, to rade svi i to često, bez obzira na to što mi je zet iz opozicije baraba, i sve što protiv mene radi, radi džaba. Ali za tebe sam mislio drukčije. Da mi učiniš radost za sve patnje moje, a one se izgleda više ne broje.

Znaš li ti zamlato da sam obišao Srbiju celu uzduž i popreko više od sto puta, kad smo patriotizam dizali, a i Evropu lizali. Svako selo napamet znam, a često sam radio i sasvim sam. Znaš li ti ladoležu kolko mi je vode trebalo da umijem svoje srpsko lice, da na Evropu zaliči i da niko ne vidi moje smicalice - da u stvari nemam lice. Nisam se ja bavio politikom, nego opstankom. Da preživimo sine, sve nam je dozvoljeno. I Srbija se bori da preživi, a mi u njoj još više, jer, sine, ništa se ovde ne pamti - ni dobro ni zlo. Sve se briše i sve nas je manje, a ne više. I zato uči sine, moli te tata, uozbilji se i skini mi se već jednom s vrata!