Ludilo u ime igre

Foto Marko Metlaš

Svega i svačega smo se nagledali u danima nakon tragične pogibije mladog navijača Crvene zvezde Marka Ivkovića koga su pristalice turskog Galatasaraja izbole uoči košarkaške utakmice dva kluba minulog petka. Bilo je tu različitih interpretacija nesreće, osionosti turskog kluba, mučnih izjava trenera ista-nbulskog tima Ergina Atmana koji je Zvezdine navijače najpre nazvao teroristima, da bi se kasnije izvinio, spinovanja javnog mnjenja u Turskoj, demonstracija pred turskom ambasadom, podignutih tonova na najvišem državnom nivou... Sve ovo, međutim, imaće nekakvo značenje samo ukoliko ova tragedija epilog bude imala u personalizovanom obliku hapšenju počinilaca zločina i smislenoj akciji koja će na obe strane konačno dovesti do razdvajanja huligana od pravih simpatizera.

Da stvari ne bi bile relativizovane nema nikakve sumnje da je turska policija napravila katastrofalan propust u obezbeđivanju utakmice, ali da ni čelnici Galatasaraja nisu mnogo marili za igrače, a kamoli navijače Zvezde. Prvi čovek Crvene zvezde Nebojša Čović kaže za NIN da je klub kupio 70 karata za navijače koji su prvobitno najavili odlazak u Istanbul, ali i da su nakon saznanja da je interesovanje veće uputili molbu turskom klubu za dodatni kontingent ulaznica, ali da uprkos angažovanju konzula Srbije Zorana Markovića, koji je dan uoči utakmice neprestano bio u kontaktu sa turskom policijom i klubom, nije bilo razumevanja druge strane. On dodaje da je srpska policija, takođe, turskim kolegama najavila mogućnost dolaska većeg broja Zvezdinih pristalica. Uoči utakmice 1015 specijalaca prepustilo je 180 navijača Zvezde takozvanoj sportskoj policiji. Ovi su krenuli da sprovedu pristalice beogradskog kluba ka jednom od ulaza ne vodeći računa da su u blizini navijači turskog kluba. Tada dolazi do verbalnih provokacija, međusobnog gađanja kamenicama, da bi policija ispalila suzavac koji je grupu naših navijača podelio na dva dela. Veća grupa, oko 150 njih, odvedena je prema obližnjoj tvrđavi, a manja u kojoj je bio Marko Ivković bila je prepuštena sebi. Tada se i dogodila tragedija. Prema saznanjima do kojih je NIN došao, turska policija cepala je ulaznice i onima koji su ih na vreme obezbedili. Igrači Zvezde mimo pravila Evrolige provedeni su kroz špalir turskih navijača, a nije tajna ni da je turska policija vršila pritisak na Nenada Vučićevića da potpiše izjavu prema kojoj se ubistvo dogodilo u međusobnom obračunu beogradskih navijača, kao i da je on to odbio da učini.

I konzul Srbije u Istanbulu Zoran Marković potvrdio je za NIN da je dan uoči utakmice bio u kontaktu sa policijom i turskim klubom pokušavajući da obezbedi dodatne ulaznice. Dodaje da se u tom smislu angažovao i turski ambasador u Beogradu. Marković naglašava da je u dvorani bilo sasvim dovoljno mesta budući da hala prima više od 12.000, a da je na utakmici bilo nešto preko osam hiljada ljudi, te da je teško prihvatljivo objašnjenje rukovodstva turskog kluba da su sve ulaznice prodate. Prema njegovim rečima, turska policija je bila blagovremeno obaveštena da su navijači beogradskog kluba prešli granicu i da je trebalo da budu sprovedeni na bezbedno mesto ako već nije mogao da im se obezbedi ulazak u dvoranu. On, takođe, kaže da su stigli snimci sa četiri policijske kamere koje su hvatale događaje oko dvorane, ali i naglašava da je potrebno vrlo pažljivo pregledati materijal. Utisak je da je turska policija za sada ozbiljno pristupila poslu i da zaista ulažu napore da otkriju ubicu. Sasvim drugačije se ponaša turska štampa koja je pokušala da plasira priču da je Ivkovića ubio jedan Albanac, a potom i da je reč o dvojici ubačenih navijača Partizana, što su potpune besmislice. Dakle, radi se o pokušaju da se iz konteksta istrgne prilično neutralno saopštenje koje je izdala policija.

Opet, da stvari ne bi bile relativizovane treba reći da ni ovdašnji navijači nisu bez krvave istorije, čak i u međusobnim obračunima. Ali tu stvari nisu sasvim jednoznačne. Tu neman pokrenule su političke elite pretvarajući najpre navijački korpus u regrutni centar paravojnih formacija, potom gurajući je na marginu čitavu jednu generaciju, istovremeno jašući uzduž i popreko na svojim korupcionaškim poslovima, u svojoj biznis klasi. Oni snalažljiviji huligani su se preko klubova koje su mahom vodili političari legitimisali kao ozbiljan politički faktor učešćem u protestima, prevratima, zapaljenim ambasadama...

Stvari su eskalirale septembra 2009. godine kada je u Beogradu brutalno ubijen Bris Taton, pristalica francuskog Tuluza, a počinioci zločina osuđeni na kazne u rasponu od četiri do 15 godina zatvora. Francuska je tada odlučno tražila hapšenje počinilaca ubistva, ali čitav slučaj nije poprimio ovako zapaljivu retoriku na visokom državnom nivou. Ništa manje i ništa više ni Srbija ne treba da traži u ovom slučaju. Izvor NIN-a blizak Ministarstvu spoljnih poslova Srbije tvrdi da će se stvari kretati umerenijim tokom upravo zbog mogućnosti destabilizacije ionako krhkih odnosa u regionu.

Ali, istine radi treba reći da je pre nešto više od godinu dana tadašnji premijer a sadašnji predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan, tokom posete Kosovu izjavljivao da je Kosovo njegova druga zemlja i da građani Turske i Kosova pripadaju istoj zemlji. Ondašnji šef turske diplomatije, sada premijer Ahmet Davutoglu nije smatrao da se radi o provokaciji i da Ankara treba da se izvini zbog ovakvih Erdoganovih istupa. Nekadašnji ambasador Srbije u Turskoj Dušan Spasojević za NIN kaže da ubistvo Marka Ivkovića može uticati na odnose dveju država upravo zbog neodmerenih izjava Erdogana i Davutoglua, ali i dodaje da to ne bi smelo da dovede do diplomatskog sukoba. Mnogo veća tragedija desila se u Briselu na utakmici između Juventusa i Liverpula kada je poginulo 39 italijanskih navijača, pa Italija i Engleska nisu zaratile. Problem huligana može se rešiti, primer za to je Engleska. Jedan od načina mogla bi biti zabrana putovanja za vinovnike nereda. Stvari će doći na svoje mesto ukoliko turska policija sprovede brzu istragu i uhapsi počinioca.

Očigledno, zatajila je turska policija, pa i država. Baš onako kako je zatajila i srpska policija i država kada je nastradao Bris Taton. Činjenica je da je među korpusom koji sebe naziva navijačima i ovde i u Turskoj i još mnogo gde gomila likova koji bi po svim božjim i ljudskim zakonima trebalo da gledju samo komad neba. Isto tako u upravama klubova sede tipovi koji su daleko od nosilaca moralnih vrlina. Tako treba i razumeti sramotno mali broj optužnica i presuda. Ali, mnogo toga što se u minule dve decenije dogodilo a što bismo najradije da zaboravimo, počelo je upravo na sportskim borilištima. Neko bi morao dobro da promisli o toj činjenici.

Brutalni

Navijači Galatasaraja ili ultralavovi, kako sebe nazivaju, spadaju u najbrutalnije navijačke skupine u Evropi. Fanatična odanost klubu ekvivalentna je broju njihovih žrtava.

5. april 2000.
Navijači engleskog kluba Lids junajted, Kristofer Loftus i Kevin Spejt izbodeni su nasmrt u Istanbulu uoči utakmice Galatasaraja i engleskog kluba u polufinalu Kupa UEFA
17. maj 2000.
U obračunu navijača Galatasaraja i engleskog Arsenala izbodene su četiri osobe dva Engleza, jedan Turčin i jedan Holanđanin
13. maj 2013.
Navijači Galatasaraja usmrtili su Buraka Jildrima, pristalicu gradskog rivala Fenerbahčea
26. februar 2014.
Huligani Galatasaraja izboli su dvojicu simpatizera engleskog Čelsija u jednom baru veče pred utakmicu Lige šampiona