Kakav bih NIN čitao

Foto Zoran Ločarević

U dugoj i uglavnom slavnoj istoriji nedeljnika NIN zapalo je i mene da ga kao glavni i odgovorni urednik kratko uređujem. Osećao sam se počastvovano, ali šta je mojih desetak meseci urednikovanja da bih sad čitaocezamarao nekim anegdotama iz tog perioda. Činilo mi se tada da znam šta je sadržaj koji očekuju tadašnji i potencijalni čitaoci, a koji urednik će reći da to ne zna? Smatrao sam, najkraće rečeno, a to mislim i danas, da NIN mora ostati tradicionalni kulturni, društveni i politički (i to tim redom) nedeljnik.
Uzeću sebi slobodu, što urednicima daje za pravo da ovaj tekst završi u korpi, da ispričam kakav bih NIN danas želeo da čitam, ne kao urednik, već kao i dalje istrajni čitalac.
Najpre nekoliko opštijih natuknica:

- Novinarstvo je danas u Srbiji retkost, ono što se pojavljuje na kioscima i portalima (čast izuzecima) najčešće je primitivizam, kletva, psovka, spin... Na televizijama sa nacionalnom frekvencijom novinarstva više gotovo i da nema.

- Tehnološki napredak, odnosno sveopšta digitalizacija zatekla je većinu medijskih kuća s mastiljavom olovkom u ruci. Prva je na taj izazov na pravi način reagovala upravo kuća koja izdaje i NIN Ringier Axel Springer. Tim više čudi zašto se ninovci još drže mastiljave olovke.

- Nedeljnici bi mogli imati i nešto dužu budućnost od dnevnih novina ako na pravi način shvate svoje mesto na tržištu. Priča da prvo stradaju nedeljnici je samo alibi za neuspeh.
Na svom mobilnom imam pet aplikacija portala dnevnih novina i televizija, još i listam, a ponešto i pročitam u dnevnim novinama, pratim desetak portala u regionu i nekoliko kolumnista do čijeg mišljenja mi je stalo...

Šta je onda meni potrebno da pročitam u bilo kom magazinu, ili bolje rečeno kakve to informacije neki magazin može meni da proda, a nemam još 70 godina.Sažeo bih to u jednu reč - KOMPETENTNOST!

Očekujem, primera radi, da nedeljnik koji dodeljuje najprestižniju književnu nagradu ima i najbolju književnu kritiku (naravno i pozorišnu, likovnu, filmsku...)Očekujem novog Kapora, Danojlića, Ćirilova, više prostora za Klajna, voleo bih da Vlahović dobije više mesta, ali da se nađe i za Petričića... i neke nove klince. Učešće u nekom rijaliti šouu ne bi smelo da bude povod za intervju s bilo kime na stranicama NIN-a. Neće ga zbog toga kupiti niko, a mene ste mnogo naljutili.

Neki nedeljnik je mrtav, a da to još nije saznao, kad na stranama politike, društva i sveta počne da prepričava i tobože analizira najvažnija dešavanja iz prethodne nedelje. Za to potencijalni čitalac ne bi dao ni paru. Pokrećite teme koje drugi neće ili nemaju kapaciteta da ih urade, bavite se novinarstvom. Za to su potrebni kompetentni urednici i novinari, a mislim da ih u NIN-u ima. Ne padajte u zamku - napravićemo njusmagazin jer on se bolje prodaje. To je, izvinite, glupost! Koristim ovu prejaku reč jer se iza toga najčešće krije površnost, lažna šarolikost i najčešće ništa.

Zamišljam obrazovanog učitelja u nekoj srpskoj nedođiji, beogradskog profesora univerziteta, direktora banke, novinara (bilo koje redakcije), pesnika u zadimljenoj kafani... kako s nestrpljenjem iščekuju četvrtak i novi broj NIN-a. Ima dovoljno obrazovanih i pismenih građana Srbije koji bi svoje stavove želeli da sučele sa stavovima dobrih novinara i kolumnista NIN-a. Nemojte, molim vas, da tražite estradne kolumniste, usuđujem se da predložim neke koje bih voleo da čitam iz nedelje u nedelju: Matiju Bećkovića, Slavoja Žižeka, Žarka Puhovskog, Nikolu Samardžića, Dragana Popadića, Antu Tomića, Vladimira Kecmanovića, Igora Marojevića, Balšu Brkovića...
Budite elita kritičkog mišljenja i ne težite da zadovoljite svačije ukuse!

(Ovaj tekst posvećujem i mom prethodniku u NIN-u, velikom prijatelju i istomišljeniku s kojim sam imao čast da godinama radim i prijateljujem: velikom novinaru Srđanu Raduloviću.)