Lokalci i genijalci

Drugo, prevodioci ne znaju dovoljno ni engleski ni srpski, pa reči upotrebljavaju u pogrešnom značenju. Profesorka navodi nekoliko primera. U Kembridžu je objavljena nova knjiga o Martinu Luteru. U tekstu koji je o tome objavio naš ugledni dnevni list (i gde se osnivač protestantizma naziva „Martin Luter King“!!!) više puta se govori o ovoj ili onoj „dekadi“ šesnaestog veka. Dekada je kod nas period od deset dana, a englesko decade u srpskom je decenija. Najgori su, naravno, prevodi na televiziji. Američki reporter razgovara sa stanovnicima nekog naselja, koje naziva „the locals“, a u titlu piše „lokalci“. Gde se izgubi reč meštanin? U reklamama vam nude „ultimativni šampon za kosu“. Ko bi rekao da se i pomoću šampona može postavljati ultimatum! U dnevniku RTV-a hvale „brilijantan um Nikole Tesle“. U srpskom imamo pridev briljantan i glagol briljirati (od francuskog briller, sijati, blistati), a imamo i brilijant, naziv za vrstu dijamanta, što smo uzeli iz nemačkog. „Brilijantan“ ne postoji. Ni briljantan ovde ne bi bilo sasvim prikladno, jer briljira onaj koji ima neku publiku (glumac, pevač, sportista, student na ispitu), a povučeni Tesla sve je radio daleko od očiju javnosti. Bolje bi bilo da je rečeno „genijalan um“. Englesko brilliant upravo i znači genijalan, jer od imenice genius nema izvedenog prideva (genial ima sasvim drugo značenje). To bi trebalo objasniti prevodiocima mnogobrojnih emisija naučnih zanimljivosti, koji „ingenious invention“ neizostavno prevode kao „genijalan izum“. Reč je zapravo samo o vešto smišljenim rešenjima za neki problem, jer ingenious znači oštrouman, pronicljiv, dovitljiv.