Eho glasa javnosti

Pametniji popuštaju pod pritiskom otkad znanje nije u stanju da plati ceh neznanju. Ne možemo se osloboditi nesposobnih. NJihove zasluge su najveće. I skeptici misle da im se potkrala nepogrešivost. Stoga nije greh kad plagijator plagira plagijatora, već – obrnuto. Ne samo da je prepis veran originalu, nego su i ispravljene prave greške. Naučni radenik je politički redenik opasan rečima. Kad padne u vatru, zapali govornicu. Komisija je stavila tačku na plagijat, ali je previdela navodnike. Dok našim životima gospodare sluge režima, našminkan kandidat ne liči na se. Već na one koji su ga izabrali: kad stavi obraz pod noge, viši je od sebe za glavu; kad je bilbord prazan, on je niko i ništa. Što znači da mrtva priroda nije na slici, nego u reči. Što slika vladara izgubi u vernosti, bilbord dobije na značaju. Zato ne možemo napred. Napred su izabrani. Pod impotentnima biračko telo nema šta da traži. Kad političari povrate poverenje, biračko telo će se osloboditi stomačnih tegoba. Smrad deponuje potpis na deponiji. Prema tome, ko je na repu događaja, ne sprda se s unutrašnjim organima. Ko ne vidi granice našeg propadanja, ne gleda gore. Kome je bog otac, lako mu je biti i ubijati u pojam. Svecima sviće odozgo, svicima - odozdo. U rubrici „svi se pitaju, niko ne odgovara“. Što gvozdene ptice nemaju pravo preleta iznad gnezda grabljivica? Što pilot čačka mečku dok pravi luping? Gde su selice? Konačno, što odgovoran ministar sluša glas javnosti, a neodgovoran prisluškuje?