Jeftina vojnička reč

Foto Vesna Lalić

Vojska se od objavljivanja nalaza komisije branila jednim internim uputstvom, koje je pokušavala da predstavi prečim od Zakona od dostupnosti informacija od javnog značaja. Potom je loptu prvi u dvorište Republičkog javnog tužilaštva prebacio predsednik Republike koji se od objavljivanja izveštaja uspešno odbranio nezavisnošću pravosudnih organa. Redom su se načelima pravne države, kakva je Srbija, objašnjavali i drugi akteri pred kojima se našlo pitanje kada će nesreća biti rasvetljena. I javnost bi za ta načela morala da ima razumevanja da ne oseća neobičan disbalans u njihovoj primeni.

Ako su, na primer, izveštaji stavljeni na uvid Tomislavu Nikoliću, kao vrhovnom komandantu, ostalo je nejasno po kom osnovu ih je pregledao premijer Aleksandar Vučić. Ta naizgled efemerna stvar jedna je od mnogih koje su, u ovom slučaju, dovele do konfuzije, pitanja poštovanja procedura, nadležnosti, odnosno one pravne države iza čije se nedodirljivosti skrivaju uzroci nesreće.

Samo minut nakon što se i sam pozvao na pravo tužilaštva da radi bez pritiska, premijer je, takođe, zaboravio da u pravnoj državi on mora da se suzdrži od ocene da u izveštaju nema ničeg spektakularnog i presude, koju donosi pre suda, da tehnički propusti iz izveštaja nisu mogli bitno ni presudno da prouzrokuju pad letelice. Izveštaj komisije za ispitivanje okolnosti, koju je lično formirao general Diković, stigao je, podsećamo, u Republičko javno tužilaštvo 20. marta, a drugi - izveštaj stručne komisije, koju je formirao komandant RV i PVO Ranko Živak, na dan kad ovaj broj NIN-a ide u štampu. Po pristizanju drugog, tužilaštvo je saopštilo da će sve detalje objaviti u petak (3. marta), kada će možda biti malo jasnije da li su sumnje da je posredi prosto odugovlačenje opravdane.

Ali mogućnosti da se izveštaji sa eventualnim drugim dokazima pretoče u krivičnu prijavu, ne mora da bude ili barem ne uskoro. Ne postoji rok u kome bi tužilaštvo trebalo da završi ovu fazu postupka, ali načelno važi pravilo da se svaki krivični postupak mora završiti što je pre moguće, objašnjava profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Milan Škulić. On kaže da je ova situacija predistražni postupak i da Zakonik o krivičnom postupku ne odgovara na striktan način na pitanja u kojoj formi se predmet sada može tretirati u tužilaštvu i koliko dugo. Primenjuju se opšta pravila. Javno tužilaštvo se može angažovati uvek kada postoje osnovi sumnje, što je najniži stepen sumnje, da je učinjeno krivično delo. Okolnosti pada helikoptera dovele su do angažovanja tužilaštva, ali mi ne znamo da li će ono utvrditi da je bilo krivičnog dela.

Oba izveštaja, nezavisna od rada tužilaštva, u narednim danima mogu uz druge dokaze da posluže za pokretanje istrage i sledstvene druge radnje. RJT nije, međutim, odgovorilo na NIN-ova pitanja o postupanju u vezi sa izveštajima u ovom trenutku, iako se jednim od njih bavi već više od deset dana. I baš to odbrojavanje i očekivanja javnosti da usmeri bes ka nekom krivcu, kojima je već zbog same prirode nesreće izloženo tužilaštvo, podgrevala je vladajuća vrhuška lažnim obećanjima da će obelodaniti izveštaj. Počev od načelnika Generalštaba i ministra odbrane Bratislava Gašića, koji su samovoljno garantovali sve detalje čim komisija završi rad. Tako je, suprotno optužbama da mediji trče pred rudu i utiču na nezavisnost istrage, vlast sama doprinosila nestrpljenju, otvaranju novih sumnji i stezanju obruča oko tužilaštva. A sve to možda i bez osnova sumnji.