Sprema li nam Vučić izbore

Foto Đorđe Kojadinović

Kad samo pet meseci nakon smanjenja penzija i plata delu javnog sektora koji se nije snašao, premijer najavi moguće povišice, nekako je, s obzirom na iskustvo, prirodno da običan čovek koji živi u Srbiji i neprijatno mu je koliko mu je loše, pomisli da je počela izborna kampanja. Ili da se bar priprema teren za nju.

Čak i bez pominjanja nekog novog hleba od tri dinara ili sličnog pratećeg čuda koje odlično uspeva u kampanji, najava brzog odustajanja od spasonosnih bolnih mera (tačnije, najava zahteva Međunarodnom monetarnom fondu da to odustajanje dozvoli) ipak, deluje kao prejaka municija za očekivane pokrajinske i lokalne izbore čije se montiranje u jednom danu, decembarskom, uveliko najavljuje. Tačno je da smo tokom skoro tri godine vladavine Srpske napredne stranke naviknuti na recept uspešne primene permanentnog vanrednog stanja i neprekinute kampanje. I shvatili smo da je raspisivanje parlamentarnih izbora moguće i kad za njima ne postoji objektivna potreba, kao što se desilo prošlog proleća. Ipak...

Da li je zaista moguće da se još jednom razmišlja o raspisivanju prevremenih parlamentarnih izbora kad im vreme nije i uprkos činjenici da premijerova stranka ima apsolutnu vlast? Baš, nekako, u skladu sa predlogom najuticajnijeg neformalnog službenog glasnika, iznetim u komentaru od 22. marta, pre najave povišica?

Elem, kad bi me Vučić pitao, ja bih mu rekao da ove godine ide na izbore na svim nivoima i na lokalne i na pokrajinske i na parlamentarne, pa i na predsedničke. U jednom danu i o istom trošku ideju koju je tako proturio, novinar koji je zaslužio Vučićevo poverenje obrazložio je tvrdnjom da je u Srbiji napravljena atmosfera u kojoj se više ne može raditi. Za nju su, naravno, odgovorni Miroslav Mišković, žuti hejteri, mediji, pozivi na linč, pa čak i neki neimenovani fudbaler koji se usudio da kritikuje. I zato bi valjalo sve to na izborima pročistiti kako bismo mogli da počnemo da radimo.

Na stranu revolveraška štampa, ali, zašto je Vojislav Šešelj u danu kad je iz Haga stiglo obaveštenje da su ga se baš uželeli, ponovio tvrdnju o vanrednim izborima do kraja godine? Nekadašnji šef Tomislava Nikolića i Aleksandra Vučića rekao je, naime, da od te dvojice njegovih, kako voli da kaže, saučesnika u ratnim zločinima, zavisi šta će se dalje dešavati u vezi s haškim potraživanjem, kome se neće dobrovoljno odazvati: Odluka u Hagu je doneta na njihovo insistiranje, kako im na predstojećim izborima ne bih predstavljao veliku pretnju, gotovo zabavljajući se zagrmeo je šef radikala s dugim zatvorskim iskustvom.



Verzija vlade je, naravno, sasvim suprotna. Pre nego što je Vučić zvanično saopštio da nikog, pa ni Šešelja, neće hapsiti na prepad, nedosledno ponašanje dezorijentisanog suda javno je nazvano pokušajem destabilizacije Srbije, a ministar za svašta s izrazitim stepenom vernosti premijeru, Aleksandar Vulin, dobacio je do ocene o pokušaju rušenja vlade i premijera. Bilo je to izrazito dalikovido, sudeći po Vučićevoj naknadnoj tvrdnji da je samo Vulin to pogodio, i da se pokazalo da zna više od njega lično ili je pametniji. Možda bi, baš i u tom svetlu, bilo zgodno da dotični još jednom dobiju legitimitet u vidu ogromne izborne podrške, neće da smeta?

Zbog silne buke, valjalo bi u drugi plan potisnuti prateće instrumente i vratiti se na solo deonicu čoveka koji ima moć da o svemu odlučuje. Šta bi, dakle, mogla da znači najava povišica penzija i plata u javnom sektoru za koju ekonomski eksperti još nisu uspeli da nađu uverljivo pokriće?

Trojica analitičara koje smo konsultovali imali su isto početno polazište reč je, veruju, o premijerovoj reakciji na podatke o raspoloženju javnosti. Dvojica sagovorika su se saglasila da bi ta reakcija, dalje, mogla da vodi ka prevremenim izborima, tačnije, da se ta opcija pojavila kao ozbiljna tema za razmišljanje i preračunavanje. Jedan, međutim, smatra da je za takve ocene ipak prerano i radije bi da sačeka nove poteze. Obaveštena javnost zna da Vučić još od devedesetih na političkoj sceni važi kao šampion u praćenju i dobrom tumačenju istraživanja javnog mnjenja. Zato Cvijetin Milivojević, direktor agencije Pragma, odmah kaže da je najava popuštanja u merama štednje rezultat nekog novog istraživanja koje je pokazalo da ne prolazi spinovanje da su penzioneri oduševljeni kresanjem penzija. Vučić se, kaže, obraća starijem biračkom telu, s namerom da, pored onih koji već glasaju za njega, usisa i dosadašnju sigurnu bazu glasova socijalista, ali i podseća da je jedno od retkih konkretnih prošlogodišnjih Vučićevih predizbornih obećanja bilo da će penzije biti poslednje za kojima će posegnuti u akciji stezanja kaiša. Bile su, međutim, prve, a umesto otpuštanja u pretrpanom javnom sektoru došlo je do novog zapošljavanja, što je, izgleda, deo poluanestezirane javnosti ipak primetio, pa valja reagovati.



Da je reč o reakciji na simptome javnog nezadovoljstva ekonomskom situacijom, veruje i analitičar Miodrag Radojević, podsećajući na niz što održanih, što tekućih (prosveta), što najavljenih pa odjavljenih (policija) štrajkova delova javnog sektora. Radojević je, ipak, oprezan u daljem tumačenju ocenu da je verovatno reč o popuštanju i reagovanju na simptome teškog podnošenja smanjenja zarada nije još uvek spreman da nadogradi eventualnim političkim implikacijama: Političari uvek višeznačno razmišljaju, ali je u ovom trenutku još uvek previše rebusa, a i decembar koji se pominje kao rok za pokrajinske i lokalne izbore deluje predaleko da bi se ova najava tumačila u tom svetlu, kaže, ne isključujući, ipak, nijedan mogući rasplet.

Za ono što Milivojević i Radojević zaključuju na osnovu iskustva i poznavanja prilika, Đorđe Vukadinović ima i argument u vidu taze istraživačkih podataka, do kojih je Nova srpska politička misao došla u anketi vođenoj krajem marta. A istraživanje je pokazalo da rejting premijera Vučića, koji je i dalje pojedinačno najbolje ocenjeni političar, prvi put počinje da pada, i to po raznim parametrima. Znaci koje je isti istraživački tim uočio pre mesec dana sada su očigledniji, tako da Vučić prvi put ima više jedinica nego petica u ocenama ispitanika. Zato Vukadinović smatra da je od verzije u kojoj ekonomija zaista napreduje pa je vreme za razmišljanje o povećanju penzija i plata, verovatnija ona prema kojoj je premijerova najava motivisana željom da se zaustavi negativna tendencija koju su sigurno uočili i drugi istraživači.

U vreme pripreme ovog broja NIN-a kompletno istraživanje još nije bilo objavljeno, ali nam je Vukadinović otkrio i da nije porasla opozicija koliko broj neopredeljenih. Ima, ipak, znakova oporavka Demokratske stranke, ali i partije Nikolićevog i Vučićevog političkog oca, mada, doduše, ne onolikog koliko sam Šešelj tvrdi. Iznad cenzusa su, prema tim pokazateljima, uz i dalje neprikosnovene naprednjake, još samo DS i socijalisti, i jedni i drugi uz negde oko deset posto podrške, pri čemu je DS prvi put nakon debakla iz 2012. iznad Socijalističke partije Srbije, ako se ta stranka tretira samostalno, bez partnera iz PUPS-a i Dragana Markovića Palme. Radikali su, pre najnovijeg haškog zahteva, uspeli da se oporave i stignu do cenzusa, odnosno do oko pet posto podrške birača.

Prvi put od zime 2012, uočena je tendencija pada, iako se taj balon rejtinga pumpa svakodnevno sumnjivim ekonomskim uspesima i još sumnjivijim patriotskim izjavama. Ni sa sve većom nervozom i sve neuračunljivijim izjavama koje dolaze iz vrha vlasti, tendencija nije obećavajuća i potrebno je sve više energije, spina i manipulacija da bi se rejting održao, kaže Vukadinović.

Nije ni čudo, onda, da su sve češći tragikomični promašaji, poput već legendarnog petominutnog priloga Studija B u kome je navodnu pozadinu antivladinog protesta u kome je učestvovalo pedeset ljudi, objašnjavalo troje stranačkih aktivista u nevešto igranoj ulozi slučajnih prolaznika. Uz mnogo sprdnje, internetom kruže i drugi biseri, poput slike jedne žene sa detetom sa kojima se premijer pozdravlja u posetama različitim lokacijama i različitim povodima. A koliko je smeh opasno oružje, kome autokratski vladari ne umeju da se suprotstave, pokazalo je iskustvo iz devedesetih... što sa Vučićem, naravno, nema nikakve veze.

Na spisak loših vesti koje zahtevaju propagandnu akciju vlasti svakako valja dodati i reakciju značajnog dela javnosti nakon helikopterske tragedije koja je odnela sedam života, ali i neke sitnije vesti, iz kojih se ne mogu izvlačiti krupni politički zaključci, ali su za političare preosetljive na suprotstavljanje, vrlo neprijatne poput, recimo, previranja u raznim lokalnim odborima stranke, kao što se desilo u Nišu, Leskovcu ili Brusu, gde je stranački raskol doveo do pada s vlasti. A nije mogao biti prijatan ni poraz naprednjaka na izborima za savete mesnih zajednica u dva šabačka sela (gde nisu osvojili nijedan mandat) ili u vojvođanskom Perlezu.

Sve to, ipak, nije razlog za preteranu radost Vučićevih protivnika. Uprkos zabeleženoj tendenciji početka pada, Vukadinović kaže da u narednih godinu, dve, tri SNS ne može pasti ispod četvrtine podrške biračkog tela, što joj i dalje obezbeđuje ostanak na vlasti. Ali bi možda ovaj vrhunac mogao biti dobar momenat za obezbeđivanje ogromne većine za period od četiri godine?



U svetlu rezultata istraživanja i rezultata rada vlade nije nemoguće da odigra na kartu vanrednih izbora, jer bi time mobilisao pažnju javnosti i izbegao neprijatna pitanja, kaže Vukadinović koji je uveren da Vučić ozbiljno razmišlja o toj varijanti, kako bi kapitalizovao ono što ima pre nego što se istopi. U toj računici se, međutim, nalaze i kontraargumenti, poput dileme zašto stalno glasamo, koja provejava čak i u biračkom telu koje nije sklono pitanjima i dilemama ili potencijalnih teškoća u vidu obrazloženja takvog poteza stranim veto igračima.

Da to ne mora da bude veliki problem i da uverljivo objašnjenje za Brisel nije nemoguće naći, smatra Milivojević. Podsećajući na pozitivne signale iz evropske prestonice upućene najboljem đaku u razredu, kako je Vučićeva vlada nedavno okarakterisana u tekstu EU Obzervera, Milivojević kaže da bi taj odlikaš mogao da kaže kako želi da učvrsti podršku i pacifikuje deo stranke koji razmišlja nacionalno. A što se domaće javnosti tiče ljudi vole izbore, podseća direktor Pragme.

Osim svesti da se nalazi na vrhuncu popularnosti posle koga može samo da pada, Vučić, po mišljenju Milivojevića, ima i druge razloge za uzimanje ideje o izborima u razmatranje. Premijer je naprasno postao ekonomista i nije se direktno izjasnio ni o jednoj teškoj temi, poput odnosa prema evrointegracijama ako je Kosovo uslov, sankcija Rusiji, autonomiji Vojvodine..., kaže sagovornik NIN-a uz ocenu da bi mu, zato, odgovaralo održavanje izbora pre dva važna izjašnjavanja na koja bi u narednom periodu mogao biti nateran. Jedno izjašnjavanje odnosiće se na stav prema Rusiji, na kome će se u Briselu sve više insistirati, a drugo na potpisivanje pravno obavezujućeg sporazuma Srbije i Kosova, za koje Milivojević veruje da će doći na red do kraja godine. Sve to, međutim, ni za njega nisu dovoljni razlozi da u ovom trenutku zaključi išta više sem da je mogućnost raspisivanja prevremenih izbora tema o kojoj se u vrhu vlasti ozbiljno razmišlja i kalkuliše.

Na potrebu za oprezom u donošenju takve prognoze dodatno upozorava i Radojevićeva ocena: Vlada je stabilna, a opozicija razjedinjena i to je konstanta. Uprkos takvom stavu, i on, međutim, dodaje da su kod nas uvek moguće nepredviđene okolnosti.



Izgleda da se o takvim okolnostima razmišlja u mnogim krugovima. Tako, recimo, kruže glasine o navodnoj spremnosti socijalista da preventivno izađu iz vlasti ukoliko procene da će biti izbora i na vreme zauzmu ulogu opozicije na šta Vukadinović odgovara ocenom da su propustili pravi trenutak, a Milivojević podsećanjem na prošlogodišnje pitanje Ivice Dačića upućeno partijskim kolegama: A šta biste dragi drugovi radili kad ne bismo bili u vlasti?...

Posebna, rado istraživana ali nikad uverljivo dokazana priča jeste ona o odnosu premijera Vučića i predsednika Nikolića, koja je poslednjih dana dobacila čak i do nove varijante teorije o dobrom i lošem policajcu - one o navodnom dogovoru o podeli stranke, tako da Nikolić pokupi nacionalno opredeljene birače, a Vučić proevropske. To što je javnosti nejasno u odnosima dvojice dugogodišnjih saradnika, poznato je, međutim, adresi koja donosi odluku i sasvim sigurno je deo aktuelne računice koja će rezultirati novim koracima...

Kad se poznati elementi saberu i oduzmu, samo dva zaključka u ovom trenutku deluju sigurno. Neke promene na političkoj sceni koja je, ne tako davno, delovala čvrsto zacementirano, počele su da se pojavljuju to bi bio prvi zaključak. U danima koji dolaze, priča će dobijati nove nastavke, a prvo poglavlje moglo bi imati Šešeljevo ime u naslovu. Odgovor države na zahtev iz Haga, pritom, neće biti jedina sadržina dotičnog teksta i računice na osnovu koje je napisan jedna od tema za razmišljanje mogla bi biti i njegova pozicija nakon pokrajinskih izbora, na kojima bi, ukoliko ne bude u Hagu, ponovo mogao dobiti parlamentarni status i drugačiju pregovaračku poziciju.
Biće mnogo buke i dramatičnih nastupa, glasi drugi zaključak čija će se pouzdanost brzo dokazati.