Barut je u buretu

Foto Tanjug/Boki

Niko se, međutim, ne usuđuje da zaključi da li su četiri odvojena događaja u kojima je povređeno nekoliko ljudi i jedan mladić nestao, inspirisana etničkim motivima ili pukim kriminalom.

Pošto je krajem nedelje mladića Nikolu Saveljića (17) iz Kosovske Mitrovice izbola grupa Albanaca otpočela je svakodnevna serija incidenata do trenutka kada se ovaj broj NIN-a završava. Kosovska policija ovaj slučaj istražuje kao pokušaj ubistva, ali bez pomaka.

Već u petak, grupa Albanaca pokušala je krađu u severnom delu Mitrovice, gde su ih pretukli zasad nepoznati napadači. U tom događaju tri Albanca su povređena i jedan je nestao tokom bekstva. Pretpostavlja se da je upao u reku Ibar, koju policija već danima pretražuje. Dva sata kasnije, u odvojenom incidentu nepoznate osobe pretukle su dva mitrovačka studenta iz Novog Pazara, bošnjačke nacionalnosti. A dva Srbina ranjena su iz vatrenog oružja ispred lokalnog kafića, u noći između nedelje i ponedeljka, i njima je određen dvodnevni pritvor zbog nestanka sedamnaestogodišnjaka iz južne Mitrovice. Sat vremena kasnije neko je pucao na vozilo KP parkirano ispred Zdravstvenog centra u Mitrovici. Dvojici srpskih mladića pritvor je bio određen na osnovu zahteva tužioca, ali nije produžen. Konačno, u ponedeljak uveče, na parkingu kosovske policije, eksplodirala je bomba, a za počiniocima se traga.

Ne mogu mnogo da pogreše ni oni koji ove događaje - bilo da je reč o etničko-osvetničkim epizodama ili varnicama pukog kriminala - opisuju kao mogući početak nemira u lako zapaljivoj i napetoj sredini. Pitanje je da li se ovi incidenti, budući da su se osim prvog svi dogodili u atmosferi policijske pripravnosti, mogu tumačiti i kao dokaz nesposobnosti bezbednosnih struktura na Kosovu. Nedžmedin Spahiju, politički analitičar iz južnog dela Mitrovice, to ne misli.

On kaže za NIN da je slučaj krađe u kojoj je nestao albanski mladić dokaz upravo suprotnom - nekakvoj saradnji između severa i juga. Institucionalnoj, ali i ljudskoj, jer su Srbi spasavali iz reke albanske mladiće u bekstvu. Različita je priroda ovih incidenata. Nesreća u kojoj je mladić nestao se, ipak, u ovdašnjoj javnosti nije razumela kao međuetnički incident, nego kao nesrećna okolnost koja se mogla dogoditi u bilo kojoj sredini. S druge strane, eksplozija ispred policije je zabrinjavajući politički problem.

Spahiju kaže da je rad policije na severu težak i zbog političke osetljivosti, ali i da je motive dodatno teže razaznati i zbog toga što se na Kosovu lokalni moćnici služe svim sredstvima da čvrsto očuvaju svoje pozicije. U demokratskim društvima je smena pozicija uobičajena i podrazumeva se, dok, ovde, kad si bog i batina, lako sa visoke političke funkcije završiš u zatvoru, i obrnuto.

Za portparola i zamenika regionalnog komandira kosovske policije Besima Hotija motivi događaja su nepoznati, tek za ranjavanje srpskih mladića sumnja da je moglo biti osveta za nestanak albanskog, kao što su napadi na Albance mogli biti odgovor na ranjavanje srpskog mladića. Etnički motivi su do sada često bili samo deklarativni paravan policiji za kriminal koji nije bila kadra da reši. Ali ovoga puta i etnički motivi imaju smisla. Prilikom suspenzije regionalnog komandanta za sever (koji bi po Briselskom sporazumu trebalo da je Srbin) čelnici četiri srpske opštine kazali su da je stopa kriminala na severu bezmalo najniža u Evropi. Kako god se tumačio taj podatak, istina je i da kosovski Srbi još uvek nisu osetili mnogo benefita od Briselskog sporazuma, iako su na integraciju u kosovski sistem pristali. Još jedan korak u toj integraciji - predstojeće raspuštanje civilne zaštite - podstiče gubitak strpljenja i može lako da pretvori osećaj ugroženosti u nasilje.