Blistav kroj za sumorne dane

Foto Tanjug/Rade Prelić

Kada je, u svojevrsnoj Uskršnjoj poslanici, u isti tekst ugurao Novaka Đokovića, rad, Majkla DŽordana, Vinstona Čerčila, rad, jednu od kritičarki kojoj nije uspeo da zapamti ime, Ezopa, cvrčka, Martina Lutera Kinga, sanskrit, mrave, Rokija Balbou i rad, rad i rad, načitani premijer Srbije mogao je da pomene i jednu od najvažnijih tehnika bihejvioralne psihoterapije preplavljivanje.

Reklo bi se da je Aleksandar Vučić odlučio da na javnost, uznemirenu nakon helikopterske nesreće 13. marta, primeni modifikovanu varijantu tehnike za lečenje od fobija, zasnovane na naglom izlaganju pacijenta objektu koji zadaje neizdrživi strah. U konkretnoj varijanti, terapeutska delatnost (preplavljivanje) izvedena je intenzivno, a modifikacija je u tome što javnost nije izložena samom uzročniku neprijatne emocije (koncentrisane posledice vladavine aktuelnog premijera i njegovih kadrova) nego objektu za koji je vezan martovski strah (premijer lično ).

Zar nije, uostalom, sav onaj prljavi veš koji je isplivao nakon udesa spasilačke misije, podjednako zastrašio dva pola srpske javnosti? Premijerovo obećanje da će preuzeti odgovornost za sve što se dešavalo pre i nakon pada vojnog helikoptera moralo je ozbiljno zastrašiti njegove brojne poštovaoce, prvi put suočene sa mogućnošću ostajanja bez vođstva tom čvrstom rukom koja im uliva sigurnost i nadu.

Ništa manji nije mogao biti ni strah onog drugog dela srpske javnosti, ovog puta, čini se, nešto brojnijeg od standardne internet gunđajuće zajednice, na šta (veću brojnost) su ukazivale izjave kolega poginulih lekara i vojnika. Ionako uvereni da se derutni srpski voz klimavo kreće pogrešnim kolovozom, nezadovoljni građani sada su dobili uverljiv razlog za strahovanje da pruga vodi direktno u provaliju. I da mašinovođa, uprkos retorici (prihvatam odgovornost) nema ni najmanju nameru da makar pokuša da koči pre potpune katastrofe.

Imali smo, dakle: presuđivanje pre vremena (ne dam Gašića i Lončara) a onda i ignorisanje saveta stručnjaka da se oformi nezavisna komisija koja bi se bavila uzrocima helikopterske tragedije. Pa onda ismevanje zahteva opozicije da se konstituiše anketni odbor sa sličnim zadatkom i neuspešni televizijski nastup ministra odbrane Bratislava Gašića, za koga je bilo preteško da savlada podatake o vremenu svog kretanja, ali se zato istakao kovanicom telepromtovanje po kojoj bi mogao biti zapamćen.

Nakon svega toga i nakon silnog spinovanja putem podobnih medija, dobili smo ogromnu dozu - samog premijera: Vučić boravi rekordan broj sati u Skupštini Srbije bez odlaska u toalet, Vučić piše za različite novine, Vučić za šivaćom mašinom, Vučić u Batajnici, Vučić na brojnim televizijama...

Ne tako davno, pre nepunih godinu dana, činilo se da će vlast izabrana sa ogromnom većinom moći neometano da sprovodi namere iz višečasovnog premijerskog ekspozea, sve uz izostanak posledica za postavljanje kadrova sumnjive stručnosti na važna mesta u državi. Život je, međutim, nastavio da bude nepredvidiv (poplave, ukrajinska kriza, haško nesnalaženje sa slučajem Šešelj, štrajkovi advokata i prosvete, helikopterska tragedija) a pokazalo se i da je teško sakriti sav onaj amaterizam na mestima na kojima je neznanje opasno. Šta nam, kao odgovor sve brojnijim izazovima, kroje Vučić i njegova vlada za sezonu proleće-leto 2015?

Za neke od problema zbog kojih su zaigrala mnoga srca Vučićevih protivnika izgleda da se naziru rešenja. Silna halabuka koja je pratila nedavni zahtev Haškog suda da ponovo ugosti Vojislava Šešelja (napad na premijera i vladu, reče pohvaljeni Aleksandar Vulin) lepo je poslužila unutrašnjoj svrsi. U međuvremenu, priča je spuštena na bezbedniji nivo provere Šešeljevog zdravstvenog stanja, tačno u skladu sa spekulacijama upućenih, prema kojima motivacija za iznenadni haški zahtev leži u potrebi tamošnjih ključnih ljudi da povećaju svoju vidljivost na međunarodnoj sceni. Sve to s obzirom na približavanje momenta zatvaranja suda, pre čega valja naći novi dobar posao. Onaj potencijalno neprijatni momenat po Vladu Srbije - hapšenje bivšeg šefa aktuelnih ključnih ljudi države tako je, za sada, potisnut u drugi plan.

Sudeći po nedeljnom nastupu na batajničkom vojnom aerodromu, slična je sudbina i obećanja o preuzimanju odgovornosti za sve ono nepoštovanje procedure i moguće pritiske koji su prethodili helikopterskoj tragediji. Da li je uopšte moguće zamisliti smenu ministra Gašića (Vučićev kadar) i generala LJubiše Dikovića (u javnosti opisan kao kadar predsednika Nikolića) nakon što su tog dana bili u Vučićevoj pratnji, doduše bez prava na oglašavanje? Izgleda da će se, kao i obično, kola slomiti na nekom nižem, a priča će, neminovno, ustupiti mesto novim čudima.



Možda bi dobra tema mogao biti susret premijera Srbije sa američkim potpredsednikom DŽozefom Bajdenom, najavljen gotovo neposredno nakon saopštenja da će predsednik Srbije i srpska vojska prisustvovati vojnoj paradi u Moskvi 9. maja? U kontekstu svih problema u kojima se Srbija našla usled aktuelnog hladnog rata Rusije i Zapada sasvim moguće. I to kao još jedna potvrda uspešnosti spoljne politike u teškim uslovima, koju priznaju i kritičari vlade. Srbija mora da igra igru koja joj nije u interesu, reći će, tako, sociolog Jovo Bakić koji veruje da je upravo to igranje na klackalici jedino što Vlada Srbije dobro radi. I takva politika je, dodaje, ako se ima u vidu da ulaska u EU nema do 2025, najbolja varijanta.

A da li bi se poziv iz Vašingtona, osim potrebom da se spreči okretanje Srbije Rusiji, mogao tumačiti i željom da se pomogne aktuelnoj vlasti uzdrmanoj na unutrašnjem planu i tako obezbedi dug rok trajanja partneru u rešavanju kosovskog pitanja? Bakić u tu verziju ne veruje: U EU i SAD postoji ambivalentan stav prema Vučiću lično. Poštuje se njegov doprinos oko Briselskog sporazuma, ali ih autoritarne tendencije i potpuna nepredvidljivost upozoravaju da budu oprezni, kaže sagovornik NIN-a i dodaje da je, u tom kontekstu, Vučićeva velika popularnost, zapravo, problem. NJima bi najviše odgovaralo da mu padne popularnost ali da ostane na vlasti, tako da ga je lakše smeniti ako nepredvidljivost krene u pravcu koji im ne odgovara, kaže, sve uz ocenu da je premijer toliko impulsivan da ni sam ne zna gde ga ta impulsivnost može odvesti.

Zato, čini se, u ovom trenutku niko pouzdano ne zna da li će uskoro doći do oprobane zabave za javnost zvane rekonstrukcija vlade ili je, možda, izvesnija veća drama, u vidu raspisivanja prevremenih parlamentarnih izbora. Sudeći po medijskoj obradi, izgleda da je u toku priprema za obe varijante, dok se konačna odluka još čeka. U danu kad ovaj broj NIN-a odlazi u štampu, pojavila se čak i verzija o mogućem rekonstruisanju ministra za svašta, odlikovanog tvrdnjom da je pametniji čak i od samog Vučića, Aleksandra Vulina (zbog navodne opstrukcije Briselskog sporazuma, prevelike bliskosti sa Moskvom i čudnih odluka u vezi s državnim novcem).

Istovremeno, u etar je pušteno mnogo klasičnih predizbornih tema od Vučićeve najave mogućeg povećanja penzija i plata u javnom sektoru, preko najave ministarke Kori Udovički da bi moglo doći do odlaganja odluke o smanjenju broja zaposlenih u javnom sektoru ili vesti da je ministar privrede Željko Sertić odlučio da se oko 150,7 miliona dinara uloži u 18 projekata koji pokrivaju čitavu Srbiju. Možda kao deo paketa podsticajnih mera za ravnomerniji regionalni razvoj Srbije, koje je najavio premijer, i to nakon još jedne mlađandinkićevske mere, povratka na sistem subvencija investitorima?

U stvarnosti ništa ne funkcioniše, a u medijima deluje da sve ide nabolje, kaže Bakić. On veruje da je ključni problem u tome što je nestručnost ljudi oko Vučića toliko velika da će se iznenađenja ponavljati stalno, pri čemu nam ostaje da se nadamo kako ishod neće biti tragičan kao u slučaju pada helikoptera. Pitanje je kojom će brzinom narod koji je ipak sazreo i ne može da se laže dugo kao nekada, početi da uviđa stvarno stanje. Kad će biti potrošen kredit dobijen hapšenjem Miškovića, zavisi od količine gluposti koje se prave i brzine shvatanja građana, prvenstveno onih neopredeljenih, kaže Bakić.

Zato on veruje da će se nastaviti sa metodom skretanja pažnje, pri čemu mu rekonstrukcija, kao tema iz klasičnog naprednjačkog repertoara u ovom trenutku deluje najizglednije. Rekonstrukcija, dodaje, ne služi ničemu drugom sem zabavljanju javnosti i držanju u strahu saradnika koje je ionako Vučić sam birao.

Bakić, ipak, ne isključuje mogućnost prevremenih izbora ako istraživanja javnog mnjenja pokažu tendenciju pada popularnosti (što je istraživanje Nove srpske političke misli već zabeležilo). Tada bi, kaže, izbori bili spas da se vlast ne izgubi, nego da se dobije nerednih četiri godine mandata. Medijska licitacija je, uostalom već počela kao zgodan datum za republičke, pokrajinske i lokalne izbore pominje se 20. decembar.